14 ГОДИНА ОД НАТО АГРЕСИЈЕ: Рана која још није зацелила! (ВИДЕО)

Током 78 дана бомбардовања, у 30.000 ваздушних налета испаљено 50.000 разорних пројектила. Страдало 2.500 људи, међу њима 88 деце. Милошевићев режим штету проценио на 100 милијарди долара.

24.03.2013. извор: телеграф.рс, ФБ, интернет, за ФБР приредила Биљана Диковић

На данашњи дан пре 14 година почело ја операција  НАТО алијансе бомбардовања тадашње СР Југославије, која је трајала 78 дана, која је заувек променила новију историју наше земље. Напад је формално почео на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО Хавијера Солане, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање.

Акција НАТО, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.

Напад је почео око 20 часова, 24. марта. Деветнаест земаља Алијансе, без одобрења СБ УН, напало је најпре касарне и противваздушну одбрану Војске Југославије у Батајници, Младеновцу, Приштини.

Током 78 дана и ноћи бомбардовања, у 30.000 ваздушних налета испаљено је 50.000 разорних пројектила. Према званичним подацима, страдало је 2.500 људи, 1.500 цивила, а међу њима 88 деце. Рањено је 12.500 становника. Од тога 6.000 цивила, међу којима 2.700 деце и 5.173 војника и полицајца. Десетак особа се и даље води као нестало. Тешко је разорена инфраструктура, привреда, школе, здравствени центри, споменици културе, медијске куће…

Укупно је оштећено 1.852 објекта и уништено 1.365, од чега је оштећено 907 цивилних објеката, а уништено 119. Оштећено је и 109 енергетских постројења, 100 образовних установа и 176 верских, културних и спортских објеката. Узимајући у обзир само уништене и оштећене објекте, направљена је материјална штета од 1,5 милијарди долара.

Извршено је 2.300 ваздушних удара по 995 објеката широм земље. Близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона лансирало је 1.150 борбених авиона.

НАТО је лансирао 20.000 великих пројектила међу којима и 1.300 крстарећих ракета на војне и цивилне циљеве, 37.000 “касетних бомби” са 350.000 касетних подпројектила, такозваних “бомбица”.

Градови који су током бомбардовања највише страдали били су Алексинац, Сурдулица и Куршумлија. Под рушевинама су остале читаве породице. У Алексинцу Милићи су страдали у једном трену – отац Драгомир, мајка Драгица и њихова кћерка Снежана. Под бомбама угашен је живот и деветомесечне Бојане Тошовић и њеног тате Божине из Мердара. У Новом Пазару страдали су, заједно, Марко Симић (2) и његов тата Владан.

У Батајници је убијена трогодишња Милица Ракић, која је у том тренутку била на ноши. У Владичином Хану бомба је погодила загрљене матуранте гимназије, Милана Игњатовића и Гордану Николић. На Варваринском мосту бомба је погодила Сању Миленковић (15), девојчицу којој су професори предвиђали бриљантну каријеру математичара.

Под рушевинама породичне куће у Раљи код Сопота завршио се живот малих Павловића, Стефана и Дајане. Под налетом бомби у истом часу, страдао је и њихов тата Владимир. У Мурину, у Црној Гори, дуго су откопавали тела девојчица из Приштине, које су код родбине потражили спас – Јулијане Брудар и Оливере Максимовић, с којима је страдао и њихов друг Мирослав Кнежевић.

Непосредни повод за бомбардовање СРЈ била је акција српске полиције у Рачку, једном од највећих упоришта такозване ОВК, 15. јануара 1999. године. Тадашњи шеф Верификационе комисије ОЕБС на Космету, амерички генерал, пензионер Вилијем Вокер, представио је ову акцију јавности као “масакр” албанских цивила.

Овај бесомучни напад завшрен је 10. јуна усвајањем Резолуције 1244 СБ УН. Дан раније представници Војске Југославије и НАТО, у Куманову су, под једним шатором, потписали Војнотехнички споразум, којим је утаначено повлачење наших војних и полицијских снага, као и улазак у јужну српску покрајину међународних трупа – Кфора.

Према статистичким подацима, у бомбардовању зграде РТС страдало је 16 људи, у нападу на путнички аутобус код Лужана – 23, нападу на путнички воз у Грделичкој клисури – 12. У бомбардовању Ниша касетним бомбама страдало је 20 људи, баш колико и у бомбардовању Сурдулице.

У званичне губитке НАТО-а уписани су: невидљиви бомбардер Ф-117 “ноћни соко” – прво обарање таквог авиона стелт технологије, затим амерички хеликоптер АХ-64 “апачи”, који је пао у Албанији током тренажне мисије, а у којој су двојица пилота повређена. Амерички АВ-8Б “херјер” пао је услед механичког квара при слетању на носач авиона, а изгубљено је и неколико десетина беспилотних летелица (УАВ) и крстарећих пројектила.

Мултинационалне снаге, у чијем саставу је било 37.200 војника, из 36 земаља, имале су задатак да обезбеде мир за све националне заједнице на Космету. А како су га “обезбедиле” говори податак да је од почетка њиховог мандата са Косова и Метохије протерано 280.000 Срба и других неалбанаца. Киднаповано – 1.500. У јужну српску покрајину ушло је тада 800.000 Албанаца. Од тога – трећина која на Космету никада није живела.

НАТО и данас УБИЈА СРБИЈУ: АЛАРМАНТНО – 15 ТОНА НАТО ОСИРОМАШЕНОГ УРАНИЈУМА ПОВЕЋАЛО БРОЈ УМРЛИХ И БОЛЕСНИХ ОД РАКА И РАЗНИХ ТУМОРА