Александар Лукашенко – интервју за „Русију данас” који не објављују српски медији

Дугогодишњи белоруски лидер Александар Лукашенко, кога медији на западу називају ‘последњим европским диктатором’ само зато јер одбија да се слепо покорава вољи Брисела и Вашингтона, и који је рекао не приватизацији и продаји државних компанија странцима, за Русију данас је дао опширан интервју у којем оштро одбацује критике упућене на његов рачун.

21.03.2013. Србин.инфо, за ФБР приредила Биљана Диковић

(Адванце, Русија данас)

Говорио је и о стратешком партнерству са Русијом и могућности уједињења у јединствену државну заједницу, односу с покојним председником Венецуеле, Хугом Чавезом, о томе како не постоји никаква могућност да председничко место без избора наследи било ко из његове породице, односима с Европском Унијом, о политичкој и привредној ситуацији у земљи…

На оптужбе да је он ‘последњи европски диктатор’, новинарки РТ-а, Софије Шеварднадзе, белоруски председник је одговорио речима: ‘Неко, да би некоме диктирао своју вољу, за тако нешто мора имати економске, војне, социјалне и ресурсе у људству. Ја од свега тога немам ништа. Дошао сам на власт на изборима на којима сам победио као опозициони кандидат ‘.

Политичко вођство Белорусије због наводне ‘репресије над опозицијом, кршења људских права и непоштовања демократских стандарда’ већ дуги низ година трпи критике са запада. 250 белоруских званичника, укључујући и председника Лукашенка, као и 32 предузећа, на удару су санкција наметнутих од стране Брисела. Санкције подразумевају забрану уласка на територију Европске Уније политичарима, а компанијама је замрзнута сва имовина.

***

Софија Шеварднадзе / Русија данас: Господине Лукашенко, поздрављам Вас и хвала што се се одазвали нашем позиву. Дошли сте у Сант Петерсбург како би са председником Путином разговарали о даљој интеграцији Русије и Белорусије. И раније је било говора о заједничкој валути, застави, парламенту… Међутим, након двадесет година је очигледно да се то неће догодити. Зашто је већи део ове замисли пропао?

Александар Лукашенко: Прво да Вас поздравим и кажем како би било штета не одазвати се Вашем позиву. Што се тиче предлога о интеграцији који нису остварени, слажем се са свиме, осим да се ‘никада неће догодити’. Зашто?

Историјски гледано, Белорусија је пост-совјетска република која је највише повезана с Русијом. Са бившим председником Борисом Јељцином смо потписали документ о јачању сарадње и подстицању интеграције. Данас нам је потребан нови законски оквир како би се наше земље што више зближиле. Због тога смо потписали уговор о стварању Заједнице држава Белорусије и Русије. То је име наше заједничке државе, али и прилика за остварење наших планова.

Садашњи председник Владимир Путин, био је међу онима који су помогли да се постигне овај споразум. Документ који смо потписали са Јељцином ратификован је у парламенту за време Путиновог мандата. Касније ми је Дмитриј Медведев рекао како ће и он наставити започето. Дакле, сви смо сарађивали на овом новом уговору.

Сада, ако боље погледате, видећете како се ради о документу који је јасан план за стварање јединствене државе. Он има све кључне елементе за стварање заједничке валуте и институција. Иако се ради о врло детаљном нацрту, морамо направити и нови Устав, па расписати референдум о том питању. За сада нисмо направили још само последњи корак: нови Устав и референдум.

РТ: Зашто?

Александар Лукашенко: Ви мене питате зашто? И ја се питам. Можда то питање треба поставити неком ван Белорусије?

РТ: Мислите на елиту која не жели да се одрекне моћи?

Александар Лукашенко: Постоји неколико разлога. Ја нисам био тај који је кочио референдум. Напорно сам радио на овом уговору и потписао га. Међутим, постоје људи у Белорусији, а посебно у Русији, који се противе нашим плановима.

У вези валуте, у почетку смо замишљали нешто као наднационалну валуту, нешто попут евра. Тада је предложено да то ипак буде руска рубља и да се штампа у Русији. За Белорусију би то значило губитак суверенитета. Како можете имати државу без свог новца?

Ми полазимо од претпоставке да се заједничка држава гради на основу равноправности. Ако то није тако, заједница је неодржива. Када су наши партнери почели да се фокусирају на заједничку валуту, било је као да градите кућу од крова на доле. Наш је предлог био да се иде корак по корак, у складу са оним што смо ратификовали. Нажалост, нисмо успели да уклонимо ове препреке и није се могло ићи даље.

Тада смо разговарали са председником Путином и одлучили да покушамо да учинимо некакав напредак по питањима у којима се слажемо. Као што сте чули на конференцији за новинаре, успели смо да створимо Заједницу држава.

Резултати наших напора би се могли применити и шире, а не само на простору бившег Совјетског Савеза. Постигли смо и значајан напредак у области људских права. Људи Белорусије и Русије имају једнака права у образовању, здравству, медицини, спорту, култури, те другим областима. То је готово као да живимо у истој земљи.

Што се тиче привреде, ту смо продубили нашу сарадњу. Наши предузетници увозе око 70% сировина из Русије. Потрудили смо се да уравнотежимо индустрију. Почевши од снабдевања нафтом, до прехрамбене индустрије.

Даље, имамо заједничку одбрану, спољну политику. Имамо један буџет …

РТ: Како мислите ‘један буџет’? Шта је то?

Александар Лукашенко: Средства која су уложена у 38 заједничких каса, који ће створити финансијски оквир или заједничку имовину која ће бити део Заједнице држава. Тај буџет за сада износи 5 милијарди рубаља, а њиме ће се финансирати 38 пројеката у пољопривреди, индустрији, култури, образовању, здравственој заштити и другим областима. Захваљујући том достигнућу направили смо значајан напредак у ономе што смо потписали у уговору. Осим тога постигли смо и царинску унију, која је довела до стварања заједничког простора: Евроазијске економске уније.

РТ: Слажете ли се са аналитичарима који тврде како је то покушај обнове некакве мини-верзије Совјетског Савеза?

Александар Лукашенко: Неки то пореде са мини-Совјетским Савезом, а други са Европском Унијом. Нека говори ко шта хоће, наш је посао да гледамо у будућност. Показатељ нашег успеха је трговинска размена у протекле две године.

Трговинска размена између Белорусије и Русије је достигла 45 милијарди долара, што је за 16% више од оне коју смо имали пре потписаних споразума. 16% је огроман раст у само две године. Морам напоменути да увоз и извоз расту у истој сразмери, и да размена не зависи од руских енергената. Дакле, наш заједнички рад на интеграцији је за последицу имао привредни раст и у Белорусији и у Русији. Казахстан је такође имао велике користи од интеграције. Прошле године је у оквиру Заједнице Независних Држава остварио раст трговинске размене од 38%.

Наше одлуке су омогућиле привредама Евроазијске заједнице да се лакше носе са последицама глобалне финансијске кризе. Можете то упоређивати са Совјетским Савезом, Европском Унијом, или неком другом заједницом, али у целом свету се догађају сличне ствари. Узмите нпр. APEC, или Мercosyr у Латинској Америци.

Управо сам се вратио из Венецуеле и тврдим како су те организације једини начин да се опстане у конкурентском окружењу. Зашто не бисмо користили позитивна искуства Совјетског Савеза како би унапредили наш однос?

РТ: Није ли то враћање у прошлост, уместо да се гледа на будућност?

Александар Лукашенко: Не, не ради се о прошлости. Ми никада нећемо моћи обновити Совјетски Савез, који је по моме мишљењу завршио несрећно, али треба да се користимо искуствима из тог периода. То ће нам помоћи да ове нове независне државе сарађују ефикасније и да опстану у овим тешким временима. Оне морају да створе боље животне услове за своје народе и у томе нема ништа лоше.

Хуго Чавез је започео историјски процес интеграције и њега неће ‘одувати први ветар’ сада када њега више нема

РТ: Да се ​​одмакнемо мало од Русије. Што кажете о Хугу Чавезу? Он је човек који је ујединио светске лидере који се опиру западу и западним корпорацијама. Сада, када га више нема, како видите будућност његовог покрета?

Александар Лукашенко: Његова политика садржи елементе које сте навели. Али, не бих рекао је Чавез успео све да уједини, јер је то јако тешко учинити. То сам схватио када смо постали део Покрета несврстаних. Постоје снаге, најпре САД, које желе да преузму контролу над Покретом несврстаних и да придобију поједине земље на своју страну. Хуго Чавез је напорно радио како би ујединио земље у развоју.

Његов допринос је велики и срећан сам што сам радио заједно са њим. Међутим, нисмо били у стању да превазиђу центрифугалне силе у Покрету несврстаних из разних разлога. Дакле, не бих се преценио у том смислу и изјавио како смо Чавез и ја направили некакав велики напредак у том подручју.

Ипак, он је пробудио Латинску Америку, у којој су готово сви лидери левичари. То су сви они који су дошли одати последњи поздрав Чавезу и то је јасан знак његове оставштине. Он је отишао, али Латинска Америка, са јаким и сложним вођама иде даље. Узмите Рафаела Кореу у Еквадору. Он је економиста, интелектуалац ​​и јака личност, па председнице у Бразилу и Аргентини. Сви су они јако активни.

Нећу погрешити ако кажем да је тај процес неповратан и како ће утицати на цео свет, а не само на Латинску Америку. Тај тренд се може само игнорисати, јер се сличне ствари догађају и у Африци и Азији, те другим регионима. Допринос Чавеза је био значајан, али га не треба прецењивати. Оно што желим рећи је да овај покрет за слободу, независност и праведност неће одувати први ветар сада када њега више нема. Наравно, његова улога је изузетно битна у свему томе.

РТ: У Венецуели није само Чавез био популаран, постоје још две или три особе из политичког живота који су добро познати свету. Но, ако узмемо Белорусију, сада сте само ви у средишту пажње. Пре или касније, морати ћете некоме предати власт. Шта мислите о томе?

Александар Лукашенко: Да будем искрен, не размишљам о томе. Заклео сам се како власт нећу предати никоме из моје породице или деци. Ту нема никакве сумње. Ко год био мора победити на фер изборима и преузети власт. Сећам се када сам победио као опозициони кандидат, као и свих следећих избора које сам освојио. Наравно, сви су говорили како сам наместио резултате избора што није истина. Поштени аналитичари никада неће рећи да сам освојио изборе преваром.

Увек сам играо по правилима и желим да људи који буду дошли на власт после мене учине исто; победе на фер изборима. Да то није тако, народ у Белорусији никада не би трпео Лукашенка као председника. То је народ интелектуалаца, добро образованих, талентованих и паметних људи.

Да ли ће председника Лукашенка наследити један од његових синова?

РТ: Нисте никога одгајили као наследника?

Александар Лукашенко: Не. Ја сам одлучио да никога нећу јавно подржати. Људи ће, када за то дође време, сами изабрати свог вођу.

РТ: Сећам се самита у Венецуели када је председник Чавез рекао: ‘Данас имамо велики одмор, наши су гости председник Лукашенко и његов син’. Ви сте му рекли како је добро што је споменуо дечака ‘треба нам неко ко ће за 20-25 година знати преузети палицу’.

Александар Лукашенко: Нисам рекао ‘преузети палицу’, рекао сам ‘неко ко ће се бринути о нашој ствари’. Сећам се тога и то сам рекао на одговоран начин. Када сам рекао ‘бринути о…`, то не значи да мора преузети кормило и постати председник. Ми у Белорусији имамо 1.000.000 дечака као Лукашенко млађи и само од њих зависи који ће наставити мој посао.

Сада имамо оно што смо постигли. Белорусија је сада суверена и самостална држава и то по први пут у историји траје већ двадесет година. То је највећи успех мог посла. Све проблеме смо решили осим границе са Русијом. Али, то у овом тренутку није ни битно. Ми то не видимо као проблем.

Имамо Белорусију коју смо изградили сопственим рукама, а млади попут мог сина ће одрасти и они ће бити ти који ће наставити наш посао.

Искрено, нисам мислио на мог сина. Он, да би се кандидовао мора имати 35 година и ако погледате то је још 30 година. Ја нећу живети толико дуго, а чак и ако доживим тако дубоку старост, нећу бити председник.

РТ: Ако Николај, Ваш син, буде желео да гради политичку каријеру, да ли ћете подржати његов избор?

Александар Лукашенко: Он је слободан да одабере чиме ће се бавити. Али, ја лично не бих волео да се бави политиком. Сада му је осам година и већ је довољно видео шта то значи. Он за сада не размишља о томе, а ја никада не расправљам о томе у кући. То није тема за разговор са децом.

Што се тиче мојих старијих синова, они имају јасан став према томе. ‘Нама је доста и твог председништва’, рекли су ми. Не, не разговарамо о ‘примопредаји власти’, а и зашто би. Ја сам још увек жив и здрав и мислим да ће тако бити још неко време.

Опозиција у Белорусији не ради у интересу своје земље и бојим се да би сву државну имовину приватизовали и распродали за ‘један цент’

РТ: Исправите ме ако нисам у праву. Имам овде један Ваш цитат где стоји: ‘Ужасавам се при помисли да би белоруско богатство, које смо тако тешко створили, могло ићи у приватизацију’. Мислите ли да ће, када Вас не буде било, белоруска имовина бити распродата? Не мислите ли ваљда да је систем у Белорусији толико крхак да ће се одмах урушити када Вас не буде било?

Александар Лукашенко: Истина, тога се бојим. Међутим, не мислим да ће Белорусија пропасти као држава и да ће се умањити њен капитал. Мислио сам на државно власништво, предузећа која су стуб привреде, пољопривреду, коју смо унапредили. Узмимо само пољопривреду, прошле године смо извезли робе за 5 милијарди долара, а у време када сам постао председник нисмо могли прехранити свој народ, а у трговинама смо имали празне полице.

Данас имамо довољно хране за све наше људе, а цене су знатно ниже него у Русији, Украјини или ЕУ. Како би све то постигли, уложили смо много новца и труда. Сада замислите да неко жели да приватизује пољопривреду и од великих државних предузећа направи велики број мањих фирми. Наше фирме су, приватне или државне, по неколико пута веће од некадашњих совјетских колхоза.

То су огромне површине земљишта које се крећу од 9.000 до 22.000 хектара. Дакле, ако дођу неки нови људи који одлуче да то продају, Белорусија ће се суочити са катастрофом. Бојим се да ће уништити наш систем. Не желим да се наша предузећа продају за један цент. Бојим се за Белорусију, јер такве људе има свака нација и свака држава.

РТ: То, међутим показује да ли је систем одржив или не …

Александар Лукашенко: Ово је одржив систем и не значи да ће пропасти када ја будем отишао. Међутим, то ће се догодити ако нови председник и парламент одлуче да униште Белорусију. Не желим да себе превише хвалим, али пуно зависи од тога ко води једну државу. Пример моје земље је доказ тој тврдњи и моје забринутости о томе ко ће бити задужен да води земљу после мене. Новинари за Белорусију кажу да је уредно и пријатно место за живот. Наравно, пуно тога се може поправити, али промене морају имати еволутивни карактер. Оне се морају одвијати постепено.

РТ: Шта мислите о својим политичким противницима? На пример, онима с председничких избора 2010.

Александар Лукашенко: Да будем искрен, ја их не схватам озбиљно. Ови избори су показали ко су ти људи и колико заиста вреде. Имао сам десет опозиционих кандидата, који су добили 1,5-2% гласова. То је њихов резултат. ОК, могу се они жалити како су били у неповољнијем положају, па нека буде и 5%. Како да их озбиљно схватим када причају такве глупости да их људи напросто не прихватају? На протесте у Минску, када су хтели ‘срушити режим’, на главни градски трг је дошло 800 људи, 400 њих су били стални опозициони активисти.

РТ: Често говорите како је демократија у Белорусији боља од оних у Америци или у Европи …

Александар Лукашенко: Апсолутно! У само пар речи могу доказати како у Белорусији не постоји никаква диктатура. То сам често објашњавао западним политичарима. Да би били диктатор као Стаљин, морате имати ресурсе, јер они су најважнији. Рецимо, нуклеарно оружје, нафте колико има Хуго Чавез, природног гаса као Русија, људи барем милијарду и по, као Кина, итд, итд …

Да би неко био диктатор и наметао своју вољу мора имати средства за то: економска, социјална, војна, ресурс у људству, и тако даље. Ја од свега тога немам ништа. Ја тврдим како немамо неки глобални значај и не видимо себе као силу која може решити неки проблем. Једноставно немамо средства за такво нешто. Оно што желимо, то је да пронађемо своје место у овом свету и да живимо као просечна цивилизована европска држава. То је све што ја желим.

РТ: Ако је тако као што говорите, како то да се у Белорусији у задњих 19 година није појавила ниједна значајнија политичка личност?

Александар Лукашенко: Вероватно зато што је садашње вођство толико јако да засени све остале. Нисам ја тај који може да одговори на ово питање. Наравно, имамо оно што се зове ‘опозиција’, ја их зовем ‘пета колона’, јер раде у интересу страних сила, а не за добробит своје земље. Они нису попут Зjуганова у Русији, који је опозиција, али ради за Русију и руски народ. У Белорусији је опозиција финансирана споља и они раде оно што им нареде они који их плаћају. Да ли је то прихватљиво? Који људи ће подржати такву опозицију?

Они који раде са мном, а то су утицајни функционери, попут премијера, његовог заменика, министара, начелника Главног штаба, гувернера, познати су људима. Ви их не познајете, јер не живите у Белорусији. Осим њих ту су талентовани привредници који воде предузећа, али и ‘пета колона’, тј та такозвана ‘опозиција’. Зовем их тако због онога што чине. Међутим, не треба бринути, јер су људи упознати са оним што раде и када дође време ми ћемо имати нове вође.

Пре много година за Лукашенка није знао нико. Можда је неко и чуо за заступника који је био члан антикорупцијског одбора, водио реформу пољопривреде и сусрео се са Горбачовим две године раније. То је значило да знате да радите свој посао. У Кремљ се нису позивали бескорисни људи. Корак по корак, нашао сам се у средишту пажње. Нико није очекивао да ће људи, поред председника Врховног савета Шушкевича, премијера Кебича и лидера опозиције Пазниака, изабрати мене. Ко је могао претпоставити да ће народ изабрати тада 38-годишњег Лукашенка. Ја још увек не знам зашто су људи гласали за мене, али се ипак, и такве ствари догађају.

Белорусија и Европска Унија

РТ: Господине председниче, Европа Вам замера недостатак политичког плурализма, слободе говора и тако даље. Попис је дуг и Ви га знате. Зашто сте ‘персона нон грата’ у ЕУ?

Александар Лукашенко: Анализирао сам неке ствари и кажем: ‘У реду, Лукашенко је непожељна особа за вас (ЕУ / САД) и ви ћете њему ускратити улазак у ваше земље и могу то разумети’. Али не разумем зашто је ускраћен улазак мојим старијим синовима и овом најмлађем, који је још дете. Шта су они то погрешили? Имају ли они везе са наводним лажирањем избора?

Моја деца немају никакве везе са изборним процесом у земљи. Њих је Европа једноставно обележила и забранила им улазак у ЕУ. Ако им је стало до људских права, зашто крше права својих грађана? Ја могу разумети зашто не желе Лукашенка. Не зато јер сам аутократа или диктатор, како желите, него једноставно јер им је Вашингтон наредио да тако поступе. Осим тога, зашто су забранили улазак и судијама, па судије поступају по закону. Шта су они погрешили? То важи и за многе друге.

Ако питате зашто баш мене? Одговорићу Вам. Када се Белорусија појавила на мапи, као и многе друге земље које су настале распадом СССР-а, ја сам се одлучио за независност. Међутим, у свету су постојали људи који су желели наша добра. Неко је желео калијум, неко рафинерије, или нафтне бушотине, пољопривредни сектор такође, али ја сам рекао: ‘Не! То неће ићи. Ништа нећемо продавати у бесцење`. Ми смо одлучивали шта ће се и за колико новца продати и да ли ће то бити удео у некој фирми или цела фирма. Они су хтели да се све уради на другачији начин и зато су почели да ме називају свакаквим именима.

Даље. За разлику од ЕУ и већине бивших совјетских држава, попут Украјине, Грузије и тадашње Русије, ми нисмо изабрали капиталистички систем слободног тржишта у коме се све врти око приватног власништва и у коме државне компаније морају бити приватизоване како би пословале. Ми смо државне компаније модернизовали и уложили средства, како би биле од користи нашим грађанима. Одлучили смо приватизовати један део, али не све.

Многи су незадовољни због тога, али ми смо социјална држава са јаком социјалном политиком. Нудимо бесплатну здравствену заштиту свим грађанима, школовање у коме имамо двоструко више студената него у време СССР-а. Имамо и програме које студенти могу похађати плаћајући их, али су под строгим државним надзором. Све приватне школе које нису радиле у складу са законом смо затворили. Сада имамо око пет високошколских установа са високим међународним стандардима. Сигуран сам да би многи волели да је другачије, али то је мој приступ и због тога имамо друштвени и привредни модел који се битно разликује од онога који би хтео запад.

Када је реч о законима, они нису тако ригорозни да би онемогућили политичку утакмицу, али када владају парламент и влада, а председник нема никаквог утицаја, долази до сукоба. А тада цену плаћају људи. Јер у таквом систему је кроз приватизацију лако доћи до државне имовине. Што се тиче слободе говора, плурализма и других ствари, то су све глупости. Како је могуће да данас, поред толико медија, неко помисли да се може сузбити слобода говора?

Нема начина да се то спречи, јер ја немам утицај на неки канал, рецимо у Русији. Али, често се догађа да ја дам добар интервју некој западној медијској кући, а они потом исеку садржај и убаце ствари да не могу да верујем својим очима када гледам. Ја нисам тип који ће да блати друге људе и увек сам отворен за расправу, само ако се супарник не служи прљавим триковима. Пре 10-15 година сам био приморан да реагујем на такве ствари. Данас знам да људи сами виде какав сам тип особе и да то што говоре о мени напросто није истина.

Плурализам, кажете!? Не знам да ли знате да у Белорусији 51% становништва активно користи Интернет. Како ја могу ућуткати 51% становништва? То су глупости. Немам намеру градити никакав систем који би ову државу коштао више него што вреди. У Белорусији има доста плурализма, а ја лично прилично добро разумем све оно што се догађа. Уместо да уводим забране, ја се једноставно оградим од таквих ствари, а ако је потребно имам довољно снаге за борбу против оних који желе зло мом народу, земљи и породици.

РТ: Када смо код тога, пре две године сте говорили како су се Немачка и Пољска удружиле против Белорусије. На какву врсту завере сте мислили? Ко стоји иза тога?

Александар Лукашенко: Никада то нисам назвао ‘завером’. Сусрео сам се са министром спољних послова Немачке, Гвидом Вестервелеом, који је (иако ја то тада нисам знао) хомосексуалац, и пољским министром Сикорским. Сикорски је започео тему око геј параде и рекао како је ‘Лужков (градоначелник Москве) забранио геј параду и да ли бих и ја тако поступио’.

Одговорио сам да не бих забранио, али не бих дозволио да се одржи у центру града и како ми и не сметају лезбејке, али мушкарци да. Они су само слушали, али је скандал избио када су отишли. Мој министар ми је рекао како ми је доставио податке и о њиховим приватним стварима, али их ја нисам прочитао. Међутим, медији су све извадили из контекста и направили скандал око тога.

Гледајте, ја мислим да то уопште није важно. Они су код мене дошли с пописом захтева: ‘Ми желимо то, то, то и то и онда можемо да будемо добри пријатељи’. Ја сам одговорио како нешто долази у обзир, али нешто, неке ствари апсолутно не. Између осталог, они заузврат нису нудили ништа. Онда су ми приговарали како сам силом растерао демонстранте.

Гомилу од 400 људи који су хтели провалити у зграду владе. Имате све снимљено и емитовано је уживо. Како би нека европска земља одговорила на такав покушај? Ми нисмо хтели да користе водене топове јер је био децембар, нисмо користили ни сузавац, ни гумене метке, као што то раде у ЕУ. Једноставно смо предузели мере како би заштитили зграду владе, а они то сада користе као аргумент како сам прекршио обећања.

‘Последњи европски диктатор’ и како Запад види Белорусију

РТ: У 99% материјала које сам прочитала спомињете се као ‘последњи европски диктатор’, а негде и сами себе иронично тако називате. Шта кажете на то?

Александар Лукашенко: Ја сам то учинио када су ме интервјуисали западни новинари. Они ионако објављују ‘како је Лукашенко диктатор’, те ‘ако не једе људе, једе жене’, итд. Онда дођу и седну наспрам мене и ја кажем како имам аутократски стил владања који је дефинисао систем. Међутим, они не разумеју како постоје разлози за изградњу овог система и како сам ја ипак дошао из народа. Нисам дошао ниоткуда. Никада нико није покушао да размишља на тај начин и призна да је ово систем који даје резултате. Тада сам рекао како су срећни што су видели ‘последњег европског диктатора живог’ и како га више неће видети.

РТ: Искрено, не вређа ли Вас то што САД и ЕУ говоре о Вама? То утиче и на слику о Белорусији у свету, зар не?

Александар Лукашенко: Не, ја не бринем о томе. Не смета ми што вређају мене, али када вређају целу нацију и земљу, не могу рећи да ме не занима. Иако постоји и огроман број људи, укључујући и новинаре, који кажу ‘како Лукашенко нема ништа што би га чинило диктатором’. Мени је жао оних који су присиљени или не виде стварност, па пишу тако. Због тога се некад осећам лоше.

РТ: Шта се догодило са Лордом Белом кога сте ангажовали да би поправили слику Белорусије у очима међународне јавности?

Александар Лукашенко: Од свега тога није било ништа. Успут, ја сам био против идеје поправљања слике једне нације помоћу ПР агенција. Не може се доћи и преко ноћи променити тек тако слику о себи на тај начин. То је процес који траје месецима, ако не и годинама. Неко ми је препоручио ту особу и ја сам то учинио. Неки говоре како ми га је препоручио Березовски, али то није истина. Бел је дошао на своју руку.

Него, погледајмо Хуга Чавеза. Са чим се све није морао суочити. Исто као Лукашенко. Свашта су говорили о њему, али када је умро видело се колико вреди. Зато кажем, када умрем знаће се да ли сам био диктатор. Шалим се наравно, али је чињеница да они на западу често једно мисле а друго говоре, јер нису потпуно независни и слободни.

Економска криза и перспектива Белорусије

РТ: Пре неколико дана је директор америчке Националне обавештајне агенције представио извештај у коме предвиђа нову кризу у Белорусији у 2013. години. Слажете ли се са том оценом?

Александар Лукашенко: Зашто се то не каже и за Америку? Глобална заједница, укључујући и Белорусију, може се борити са кризом тамо где је и настала, у Сједињеним Државама. Остаје додуше и Европа, у коју извозимо половину наших производа и то може да утиче на нашу привреду. Извоз у Русију, иако у Русији не постоји таква криза, такође је у благом паду. Криза је утицала на сва тржишта и када неко каже како ће доћи до пада извоза, није погрешио.

Ми већ осећамо последице, али још увек радимо. Чак и у Русији говоре како буџет за ову годину неће бити могуће у потпуности остварити. Што не значи да ће Русија упасти у невоље. Они имају ресурсе, укључујући и фонд резерви националног богатства. Дакле, земље као што су Белорусија, Украјина, Грузија и друге, које имају реалан сектор, а потребна им је нафта и гас, мораће да плаћају вишу цену за њих. Али ми имамо резерве и користићемо их ако буде било потребно.

РТ: Током кризе сте затражили помоћ ММФ-а. На пример, Чавез је прекинуо све везе са ММФ-ом и са Светском банком …

Александар Лукашенко: То јесте ствар коју треба да урадите, али он је имао довољно средстава. Од нафте до осталих природних ресурса. Зашто онда да узима кредите и плаћа камате?

РТ: Добро, он је тражио помоћ Кине.

Александар Лукашенко: Он се одлучио за Кину, можда из идеолошких разлога и Кина му је понудила помоћ, али такође за профит. Кина је највећи инвеститор у Венецуели. Улажу у злато и нафту.

РТ: Дакле, помоћ ММФ-а је био Ваш последњи избор и они су тражили наметање неких политичких услова који су у Белорусији лоше примљени.

Александар Лукашенко: То је донекле тачно. Радило се о тешким економским условима, али смо успели да се договоримо. Морам ипак рећи да су они тражили од нас мере које смо ионако почели сами да спроводимо. Нисмо више могли да одржавамо у животу неефикасне фирме на штету социјалних давања и јавне потрошње. Они су тражили да срежемо све, али смо рекли да због људи морамо да радимо постепено; никако тако нагло зато што они тако желе.

Тако да смо се усагласили, само што су они тражили ‘одмах’, а ми смо се одлучили за постепен приступ. Уосталом, и САД су се сложиле са тим, јер без њихове сагласности ММФ не би одобрио кредите. Успешно смо спровели оно што смо договорили и сада ћемо отплатити дуг. Узели смо најповољнији могући аранжман од ММФ-а, тако да стварно немам више ништа да кажем о томе.

РТ: Хвала за интервју, господине.

Александар Лукашенко: Хвала вама. Имали смо врло користан и забаван разговор.