Банке и банкарски систем – гробари српске економије

Народна банка Србије нема адекватну политику са којом би успоставила законитост пословања у финансијском и банкарском сектору и са којом би успоставила економску стабилност у земљи.

Пише: Јово Р. Дробњак

Њени ,,лековити’’ инструменти – референтна каматна стопа, обавезне резерве, емитовање вредносних папира, вештачка апресијација и депресијација националне валуте и сл., гурају у све дубљу провалију грађане и целокупну српску економију.

,,Крвоток нашег развоја и живота’’, односно банкарски сектор, налази се у рукама страног капитала. Од 34 банке у Србији, 28 је у рукама страних банака. Са малом сумом капитала, стране банке су наметнуле нашој економији неоколонијални однос.

Политиком високих каматних стопа и разних додатних трошкова, експлоатишу радну снагу у реалном сектору из кога се континуално прелива капитал у банке.

Њихова експлоататорска стратегија – заснована на високој банкарској добити – задала је смртни ударац српској економији.

Утакмица за високу банкарску добит – која је многоструко већа од индустријског и трговачког профита – спречава ревитализацију привреде и нова инвестициона улагања. Уз то, не треба забораваити ни шпекулативне радње страних банака са којима, пре сачињавања биланса, извозе скривену добит својим матицама.

Народна банка Србије нема адекватну политику са којом би успоставила законитост пословања у финансијском и банкарском сектору и са којом би успоставила економску стабилност у земљи. Њени ,,лековити’’ инструменти – референтна каматна стопа, обавезне резерве, емитовање вредносних папира, вештачка апресијација и депресијација националне валуте и сл., гурају у све дубљу провалију грађане и целокупну српску економију.

Све наведено је последица недостатка државне стратегије па самим тим и недостатака адекватне макроекономске политике, односно последица политике глобализације чији су протагонисти вазални државни менаџмент и ,,нововерци’’ економске науке.

Банке врше једну од најзначајних друштвених функција преко којих се остварује кружно кретање зајмовног капитала, као релативно осамостаљеног производног капитала. Поред те важне друштвене функције, банке обављају и важне послове без којих би био незамислив процес друштвене репродукције. Углавном, све те послове можемо сврстати у неколико група и то – пасивне, активне, неутралне и сопствене послове.

Под пасивним пословима се подразумева прикупљање слободних новчаних средстава и претварање истих у зајмовни (каматоносни) капитал. Познато је да је сопствени капитал банака веома мали у односу на сакупљени капитал од правних и физичких лица по основу депозита, штедње и средстава по виђењу која се воде на њиховим рачунима код банака. Ипак, у маси прикупљених средстава, константни удео чине средства по виђењу правних и физичких лица. На прикупљена средства, банке плаћају одређену камату која се зове – пасивна камата.

Активним банкарским пословима се сматрају они послови у којима се банке јављају као повериоци давајући капитал на зајам.

За изнајмљивање капитала, банке наплаћују цену која се у банкарству зове – активна камата. Логично, активна камата је увек већа од пасивне.

Неутрални банкарски послови су они послови у којима се банке појављују као комисионари, односно обављају послове у своје име, а за рачун својих клијената. То су послови платног промета у земљи и са иносранством, наплата вредносних папира, извршење берзанских налога и других комисионих послова. За обављање ових послова банке наплаћују цену свога рада у виду провизија.

У сопствене банкарске послове спадају разне берзанске шпекулације и трансакције у међународној трговини, затим куповина профитоносних акција и других вредносних папира…

Обављањем разних профитоносних послова, затим великом концентрацијом капитала – путем депозита, штедње и средстава по виђењу – и његовим пласманом, банке увећавају сопствени капитал и тако настаје финансијски капитал као квалитативно нови облик капитала.

У правно уређеним системима овакав капитал је у функцији развоја привреде и друштва, док у недовољно уређеним економијама исти постаје отуђена друштвена моћ чији је основни циљ прогресивно увећање које се остварује појачаном експлоатацијом привреде и друштва у целини.

Банкарски и финансијски сектор, за кога се фигуративно каже да је ,,крвоток развоја и живота’’, налази се у рукама страног капитала. Од 34 банке у Србији, 28 је у рукама страног капитала. Ако је већ познато да развијене земље не дозвољавају више од 20 % учешћа страног капитала у националном банкарству, питамо се зашто је дозвољено да се нашој земљи и њеним грађанима уведе оваква врста неоколонијализма, односно право ,,економско ропство’’?

Стране банке су са релативно малим сумама капитала загосподариле нашом економијом и наметнуле политику сурове експлоатације. Концентрисале су капитал од правних и физичких лица и тај исти капитал дају им у виду зајмова по цени од 15 до 35 %, разлажући ту цену на камате и разне додатне трошкове.

Ово је наведано само да би појаснили улогу и значај банака у друштвеној репродуцији, које могу бити најважнији чинилац друштвеног развоја и обратно, највећи експлоататори. Код нас су банке у овој другој улози. Банкарски и финансијски сектор, за кога се фигуративно каже да је ,,крвоток развоја и живота’’, налази се у рукама страног капитала.

Од 34 банке у Србији, 28 је у рукама страног капитала. Ако је већ познато да развијене земље не дозвољавају више од 20 % учешћа страног капитала у националном банкарству, питамо се зашто је дозвољено да се нашој земљи и њеним грађанима уведе оваква врста неоколонијализма, односно право ,,економско ропство’’?

Стране банке су са релативно малим сумама капитала загосподариле нашом економијом и наметнуле политику сурове експлоатације.

Концентрисале су капитал од правних и физичких лица и тај исти капитал дају им у виду зајмова по цени од 15 до 35 %, разлажући ту цену на камате и разне додатне трошкове. У суштини, наши правни и физички субјекти не користе туђи, већ сопствени капитал (прикупљен од депозита, штедње и средстава по виђењу која се налазе на њиховим рачунима код банака) за чије коришћење плаћају велику цену.

У принципу, улога банака и јесте да у циљу бољег коришћења, концентришу капитал и да га претварају у зајмовни ради убрзања репродукције, затим ради улагања у нове привредне активности које покрећу развој друштва, али никако не може им бити улога да пљачкају и још више осиромашују српску економију.

За сада, овдашње банке то веома успешно раде. Њихов је основни циљ остварење високе банкарске добити и стварање трајне зависности српске економије од наметнуте неоколонијалне стратегије. Нажалост, у немогућности да на другачији начин обезбеде капиатал за редовно пословање, правни и физички субјекти су приморани да и под зеленашким условима узимају кредите од ових банака. Међутим, и до оваквих кредита веома тешко долазе.

Банке су наметнуле тешке критеријуме које може испунити само мали број тражилаца кредита. То су разне врсте уцена – полагање депозита (онај ко може положити депозит, не треба му кредит), давање гаранција и супер гаранција и сл.

Сталне клијенте, којима одобре кредите, условљавају да потпишу уговоре са девизним клаузулама и клаузулама о ревалоризацији дуга, затим са клаузулама о праву повећања каматне стопе, о праву измене уговора о отплати кредита итд., док почетници – за започињање неке привредне активности – не могу добити било какву врсту кредита.

То значи, да банке на нашем тржишту нису у функцији ни репродукције, а камоли у функцији развоја.

(део анализе „Банке и банкарски систем – гробари српске економије“ чији аутор је Јово Р. Дробњак)

Детаљније о аутору можете сазнати ОВДЕ

Кратка веза: http://nasisrbija.org/?p=10866

***

СНП НАШИ траже од НБС списак банака које су највише угрозиле грађане

Саопштења 19. март 2013.

Српски народни покрет НАШИ је упутио допис Народној банци Србије (НБС) са захтевом да јавно објаве листу банака са највећим бројем притужби грађана на рад, јер скривањем имена три банке на које се односи преко 40% свих притужби грађана, НБС не испуњава своју обавезу да ради у интересу грађана Србије и директно угрожава грађане Србије.

Према последњем извештају НБС, број притужби грађана у односу на претходну годину је дуплиран, где од укупног броја обавештења и притужби примљених у 2012. године, 40,2 одсто се односило на рад три банке, а НБС неће јавно да открије о којим банкама је реч чиме НБС директно угрожава грађане Србије.

Од 34 банке у Србији, 28 је у рукама страног капитала, а од 2001. године наовамо српска привреда је на рачун банака – само на име баснословних камата које је власт омогућила банкарима – уплатила преко 22 милијарде евра, а опште познато је да стране банке у Србији уживају привилегије какве немају ни у једној другој европској држави.

СНП НАШИ апелује на одговорне у Народној банци Србије и на Владу Србије да подхитно реагују и подсећамо их да су дужни да на све начине првенствено штите интересе грађана Србије, а оваквим понашањем интереси грађана Србије су директно угрожени.

СНП НАШИ ће на великом митингу који се под насловом „Стоп пљачки, беди и сиромаштву“, одржава 30. марта 2013. године на Тргу Републике у Београду, у сарадњи са низом других невладиних организација захтевати од власти хитно доношење законских и оперативних мера којима ће привилегије дате банкама бити укинуте, а њихово пословање бити враћено у оквире који не нарушавају интересе грађана.

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА СНП НАШИ

Кратка веза: http://nasisrbija.org/?p=10883