Српско удружење Ћирилица Београд, повјереништво Подгорица

Матица Српска Нови Сад,
Господин Драган Станић, председник

ЋИРИЛИЦА ИЛИ  ПОТОЊА ОДБРАНА СРБИНОВА

ЋИРИЛИЦА КАО НАШЕ СРПСКО ПИСМО  ВЕЋ СЕ НАЛАЗИ РАСПОЛУЋЕНА, РАЊЕНА И РАСПАМЕЋЕНА КОЈЕКАКВИМ  НОВОЛИНГВИСТИЧКИМ КОНСТРУКЦИЈАМА, ИЛИТИ ЗАКОНОПРАВИЛИМА.

Потура нам се прича да нећемо латиницу („која је тобоже наше српско писмо“), а ми одговарамо да нећемо јер није наше писмо. И који то језик у свијету хоће два писма,  који хоће двије норме,  који хоће два крова од језика као суштину идентитетског, а богме и људског постојања.

Нема равноправизације у језику, постоји само једно писмо, којим смо огрнути вјековима,  наша ћирилица, наше постање и туговање, радовање и уздање, са којим смо свједочили да смо Срби.

Зашто нијесмо свједочили латиницом, зашто су први стихови у Дубровнику написани ћирилицом? Зашто Свети Сава није писао латиницом?           

Ако је искључивост зборити и бранити ћирилици,  ја признајем да ми је то највећи гријех,  ако могу да пролазим поред очевог гроба и да читам и да знам да је његово име и мој пут аманета,  нека то буде мој  „злочин“.

Ако могу да слушам ћирилично слово и звук гусала, нека то буде мој највећи пораз. Ако могу да разазнајем ко сам на вјетрометинама,  ако слушам мајчине ријечи благослова, ако  могу  да кажем да сам њен ћирилични син,  нека то буде моја  највећа непослушност и незахвалност.

 Залагање лингвиста за латиницу је наставак комунистичке матрице преобликовања и уништавања Српства, под видом благоглагољивих,  тобожњих лингвистичких оцјена о писму  и тзв. интернационализације и богаћења другим писмом. То друго, несрпско писмо – латиница је од резервног играча  постало доминантно, јер се градила таква духовна и културна клима да се све што је ћирилично занемари. Мислим да је то више недостак  интелектуалне храбрости и да се свака борба за ћирилицу и данас проглашава за јерес,  јер кроатоцентрични миље све што је написано латиницом слаже у корпус хрватске баштине. 

Како би се тек побунили да се Крлежа штампа ћирилицом,  јер би то био саблазан за њих,  док „Горски вијенац “ штампан латиницом подразумијева се као нешто сасвим нормално, као дио нашег двоазбучног преимућства.

У Црној Гори је ситуација катастрофална и тужна када је у питању ћирилица,  јер готово да се на прсте једне руке могу избројати  натписи на ћирилици. Све је то дио смишљеног плана у циљу стварања „новог човјека“  како је својевремено изјавио један министар просвјете, новог по свијести,  по језичком колонијалном ропству,  духовне празнине и лажне историје.

Ми професори који се залажемо за ћирилицу и бранимо српски језик остављени смо на милост и немилост, јер Матица Српска  не чини оно што би требало да буде њен основни циљ, (истински штит свега српског)  промовисање ср(б) ске културе и духовног постојања.

Ово су задњи часи да опстанемо. Без ћирилице,  нијесмо Срби,  Савина дјеца,  људи благопочившег патријарха Павла.

Без ћирилице смо безбојна и лијена маса,  а латиница је наша исписница.

—————————————————————————-

Поштовани господине Станићу,

Ја сам Слободан Чуровић, српски  пјесник из Подгорице и једини професор српског језика из Подгорице који је одбио да предаје измишљени црногорски језик и самим тим остао без посла; магистрирао сам на економији и немам материјалних могућности да докторирам – тренутно сам запослен као библиотекар. Такође сам повјереник Српског удружења „Ћирилица“ из Београда у Подгорици. Одјељењу Матице Српске у Подгорици понудио сам на цд  „Православни српски календар“, који су одбили ( под изговором да нијесу  они за то задужени) иако нијесу расправљали о њему. Тренутно радим на књизи „ Примјери латинизације Црне Горе од 1945. године  до данашњих ноћи.“

Не могу да прихватим да најстарија културна институција у Срба, Матица Српска, промовише кроатизацију Правописа српског језика увођењем латинице као стандардног  писма. Ми, који смо дали скроман допринос одбрани и језика и ћирилице, нијесмо више у прилици да бранимо ћирилицу као српско писмо јер имамо и друго, управо оно против којег смо се борили и које заједно Дукљани и наша Матица представљају као наше. „Не ако Бога знате“, каже владика Николај. Молим Вас као колегу и као пјесника да не отежавате наш ионако врло тежак  положај у Црној Гори и учините нешто по овом, за нас Србе у Црној Гори пресудном питању.

                                       Ср(б) ски подвижник и скромни борац за спас ћирилице 

Мр Слободан М. Чуровић,
Ивана Цанкара 20 Подгорица