У овом времену технолошког напретка, сталног присуства интернета у нашим животима, природно је да и ти виртуални, ФБ пријатељи умеју да вам направе дан лепим, занимљивим, некад и да га покваре… али, све то нема везе са њима, већ са тиме како сте, то што су они рекли или урадили, ви доживели… Ову песму је Наташа написала поводом свог 41. рођендана, својим ФБ пријатељима…

09.03.2013. за ФБР уредник Биљана Диковић

Наташа Чворовић

БОЛ и ЉУБАВ 😦 ♥

Некада услед бола престанемо да живимо,
повучемо се и ко смо заборавимо.
Потонемо физички и Духом,
чак и на љубав обневидимо!

Некада услед бола престанемо да живимо
и да смо Божија деца заборавимо!
Душа нам унутрашњом светлости вјере престане да сја,
шта више, губитак љубави у нама се дешава.

Некада услед бола престанемо да живимо,
повучемо се и одакле смо заборавимо.
Душа нам нити туге тка
и није у стању никоме да се да.
Чак да смо једно са Господом и свима заборавимо,
врата свима затворимо.

Некада услеед бола престанемо да живимо,
да из излива Божије љубави смо створени заборавимо.
Живот паклом уместо рајем правимо!
Везујући се за пролазне ствари,
законе вечности одгађамо.

Некада услед бола престајемо да живимо,
лошим мислима и тугом цео свој живот,
најдраже људе и космос порушимо,
али никада, баш никада
на љубав не би смели да заборавимо,
јер она замењује све а њу ништа, ни пре ни после ње.
Само љубав на Бога мирише,
најјачом силом нас све на живот инспирише!

Некада услед бола престанемо да живимо,
заборавимо да душу чисту, срце чисто Господ иште,
у боли када се надамо и верујемо,
Отац нас нас воли највише! ♥

Ову песму посвећујем свим својим фејсбук пријатељима поводом мог четрдесет првог рођендана, наравно, застићујући је ауторским правом, са жељом и поруком свима, да се никада, али баш никада од љубави Божије не одвајамо. 09.03.2013. год.