ОВА ПЕСМА ЈЕ ПОСВЕЋЕНА ДЕЦИ КОЈА СУ ИЗГУБИЛА ЖИВОТ У БОМБАРДОВАЊУ СРБИЈЕ 1999. ГОДИНЕ, КАО И СВИМ ХЕРОЈИМА КОЈИ СУ БРАНИЛИ СРБИЈУ

Гоша са Раскршћа – 1999, наслов је видео снимка који се појавио на youtube.com, као још једно сведочанство убијања Срба и Србије, уништавања свега од стране 19 земаља НАТО пакта које су за 78 дана бомбардовања учиниле страшан злочин против човечности, геноцид над србским народом, а последице тог чина који су назвали „Милосрдни анђео“ још увек осећају, а научници то и потврђују (радиоактивна муниција изазвала је појаву неизлечивих болести) и прогноза није нимало добра, осетиће је далеке будуће генерације Срба, ако их тада буде и било… 

01.03.2013. за ФБР уредник Биљана Диковић

Коришћена је песма Бисере Велетанлић: „Ти ниси сам“
Песма „1999“ је снимљена у ВД Студију (фебруар 2013).
Песму можете скинути овде: http://www.sendspace.com/file/op7xq6

1999.

Ја стварно никад нисам сањо да ће то да се деси
Да се подржи злочин и оправдају се греси
19 земаља што је у неком савезу
Опколило је моју земљу ко у кавезу
Приштина, Београд, Ниш, Сомбор, Сурдулица
Куршумлија, Нови Сад, Лесковац, Суботица
Касарне, болнице, рафинерије, мостове
Фабрике, топлане, тв станице, домове
Рушили су школе, споменике, цркве
Убијали децу, наше пријатеље, људе
Велике штете су наносиле ракете
Без правила на земљи сви смо били мете
А ти и ја тек деца која не знају те ствари
Не разумеју још увек овај мрачан свет кварни
Сви снови су пали у нама заувек нестали
То су дани кад су умирали анђели

Р.

И данас добро памтим звук прве сирене
Ћалетовог бунта и уплашене жене
Избезумљене људе, заустављено време
На кожи сам осећо сав страх око мене
И одједном мук, као затишје пред буру
Као брод који плови у нову авантуру
Одговор сам тражио док гледо сам бездан
Ведро небо ал без звезда, шта ће бити нико не зна
Снажан гром авиона, невидљивих и моћних
Без престанка је грувао у бесконачној ноћи
Док душе су на земљи све као једна дисале
А експлозије неку нову историју писале
Тај Милосрдни анђео са неба што је дошо
Је без имало милости кроз моју земљу прошо
Ја сведок јер уживо сам мого све да гледам
И био срећан кад је сјебан Ф117

Р.

Моја Србија гори, мој Београд исто гори
Велики је пламен што се с мојом душом бори
У срцу осећања, за њих реч не постоји
Све што некад било је више ту не стоји
Док пишем ову песму горка суза ми у оку
Јер се присећам свега често спавати не могу
Кажу време лечи све у одређеном року
Некад сањао сам одговор и освету жестоку
78 дана и исто толко ноћи
Је на срцу урезано и никад неће проћи
Дубока је рана што је сад у свима нама
Вечна љубав за све оне које однела је тама
А ти странци то не могу, неће никад да разумеју
Другачије су расли па да схвате не умеју
Једна земља, један народ који има у суштини
Праву љубав према својој отаџбини

Р.
Мала Милица, мали Марко, мала Бојана, мала Ирена,
Милан и Гордана, Иван и Ана, Мирослав, Љиљана,
мали Стефан и Дајана, људи са РТС-а, наши војници,
полицајци, ватрогасци, пилоти, наши хероји…

***