Мирослав Павловић: О чувању предања и поретка у СПЦ

Још један од поучних, јасних и душекорисних текстова о вери нашој Светоотачкој, Православној, Светосавској.. Овај пут је тема нашег брата Мирослава Павловића ЧУВАЊЕ ПРЕДАЊА И ПОРЕТКА У СПЦ некад и данас…

02.03.2013. ФБР уредник Биљана Диковић

Мирослав Павловић: О чувању предања и поретка у СПЦ

Предање је оно, што је теби поверено, а не оно што си пронашао; оно што си примио, а не ошто си измислио; предање је ствар учења, а не умовања; оно се даје свему народу, а није парцијални посед; то је ствар која је дошла до тебе, а не коју си ти открио; према њему треба да се односиш не као онај који је то пронашао, него онај ко то чува, не као утемељивач, него као следбеник, не као вођа, него као вођени.
Предање чувај – то значи таланат Вере васељенске, заштити тако да остане цео и неповређен. Што ти је поверено, то нека остане код тебе, то и предај. Добио си злато – злато и дај. Нећу да ми подмећеш нешто друго; нећу да уместо злата безобразно подмећеш олово, или обману – бронзу; нећ привидно, него право злато.

Свети Викентије Лерински

 Једне прилике Свети Владика Николај срете неког монаха који на глави носијаше руску скуфију уместо камилавке, која је практикована у СПЦ. Упиташе га, ко је теби благословио да носиш руску скуфију, одмах да је скинеш. Монах му одговори да му је благословио владика Венијамин. Да кажеш владици Венијамину да сам ја рекао, да повуче благослов, јер од таквих ствари почињу новотарије да улазе у Цркву!

Усмено предање богомољаца

 Свака баба у најзабаченијим крајевима зна како се пости за причешће, јер се то Предање преносило са колена на колено.

Старац Петар Денковачки

Већ годинама се у СПЦ ради на формирању мишљења код већине људи да су било какве промене у богослужбеној пракси, посту, начину припреме за причешће, односу према канонским забранама итд. – сасвим нормална ствар! Почело се најпре од „ситница“ и ствари које лаицима изгледају безначајне. Требало је народ навићи на промене, да народу попусти пажња. Убедити га да новотарије представљају „богатство различитости“, па да конзервативни србски народ смекша у традицији, тј. у тачности предања са колена на колено, непрестаним понављањем крилатице „није то толико битно, имамо ми теологе који то знају…“

Мора се признати да је заговорницима промене Предања и праксе у СПЦ ово у многоме и успело, те да су тако рећи на корак од свог циља. На срећу, постоји један део свесног верујућег народа кога нису успели преварити, али тенденција заразе вирусом новотарства је велика и мало је оних које нису бар смутили, макар и у неким споредним стварима, што је такође опасно. Јер поједине мале болести, ако се не лече на време, могу да прерасту у велике и тешке, па чак и са кобним исходом.

До ког су стадијума „новотарци“ дошли? Стигли су још мало па у „непогрешиви“ папизам и „чист“ протестантизам. Ево покушаћу да побројим неке њихове главне ултрановаторске ставове:

1. Правило поста и исповести пред причешће не постоји. Правило је како ти духовник благослови. Можеш да се причешћујеш и сасвим здрав сваке Литургије без поста и исповести, само ако ти духовник благослови. Тиме се систематски код духовног чеда развија свест о непогрешивости духовника, упркос његовом очигледном кршењу Предања и канона Цркве. У случају да чедо нешто посумња, свештеник се одмах заклања иза ауторитета месног владике и поставља му питање: Зар ти сумњаш у владику, зар ти боље знаш од владике? Знаш ли ти да је он икона Христова, да је он Христос на земљи и да без њега нема спасења… Ово код већине пролази успевајући да их завара и ућутка, али на срећу, не код свих…
2. Мерило исправности служења Литургије и осталих богослужења је „како владика благослови“. Нема везе како пише у службенику, какве су одлуке Ахијерејских Сабора, какво је примљено Предање од прејемника, важно је само како владика благослови. А зашто је то тако важно? Важно је јер он може да те премеси у „лошију“ парохију, да ти забрани служење, да те рашчини…

3. Било које тумачење канона, поука Светих отаца и Устава СПЦ једино је исправно онако како ти га протумачи твој парохијски свештеник, односно месни епископ, чак иако Свети Сава или Сам Господ Христос говори друкчије! Неки већ и Свето Писмо произвољно тумаче, без сагласја са тумачењем Светих Отаца. Нема митарстава, душа је смртна (Боже опрости).

4. Слуђивање народа врши се и кроз произвољну компилацију (комбиновање) Светог Предања кроз историју Цркве. Такође и кроз тенденциозно комбиновање предања из првих векова са познијим у циљу вештог увођења либерализма у Цркву. По систему – стари духовни поредак у Цркви је престрог. Одједанпут су многе ствари дозвољене, а које раније нису биле дозвољене и за које је следила епитимија. Злонамерно се обарају сви могући стандарди и мерила док се на крају не дође дотле да је бесмислено ма које Црквено правило, уз понављање – треба имати љубави, важно је бити добар човек, обреди су мање битни или небитни. Насилно се спроводи увођење праксе из других помесних Цркава и избацивање наше постојеће, а све ово ради рушења вековног поретка Српске Православне Цркве, тј. озакоњења протестантских принципа шароликости и на крају прихватања римокатоличког цезаро-папизма, потпуно супротних Православном и Светосавском саборном једномислију и једнообразности!

Мирослав Павловић

О Великој Госпојини
Лета Господња 2012.