Ћулибрк: „Нови кредит од милијарду и по долара за рупе у буџету“

На међународном финансијском тржишту држава Србија је продала еврообвезнице у износу од милијарду и по долара. Из Министарства финансија су поручили да је каматна стопа од 4,8 одсто и рок доспећа од седам година изузетно повољан за Србију. Међутим, економски аналитичар Милан Ћулибрк за „Вести“ каже да се ради о узимању новог кредита, само што се држава није задужила код банке, него код више инвеститора. Дуг Србије јесте повећан за 1,5 милијарди долара, а кључно питање је како ће власт трошити тај новац.

18. 02. 2013. Н. С. Прерадовић – Вести

Милан Ћулибрк, економски аналитичар

* Власт тврди да је продаја еврообвезница знак поверења инвеститора у реформе Владе Србије?
– Брза продаја еврообвезница је знак да на светском финансијском тржишту има вишка новца. Инвеститори су били из САД, где има вишка долара, из Емирата, где такође има вишка пара, и из Лондона, што је логично јер је тај град седиште највећег броја компанија.

Препуштени сами себи

* Да ли је Србија избегла банкрот?
– Није, ми смо већ дуже време на опасној граници задужености, а у случају веће кризе не можемо се ослонити на друге и очекивати помоћ, јер нисмо чланица ни Европске уније, ни зоне евра.

* У односу на прву продају српских еврообвезница, у септембру 2011, тврди се да је сада постигнута много повољнија цена?
– Да, стално истичу повољну камату, али не треба заборавити да је либор (међународна банкарска стопа) у односу на долар на рекордно ниском нивоу. Другим речима, ми заправо плаћамо 16 пута већу каматну стопу од неког америчког инвеститора који пазари на светском тржишту.

* Влада обећава да ће део новца од продаје еврообвезница усмерити на превремену отплату старих кредита?
– Уколико се то догоди и део новца буде искоришћен за отплату старих дугова, то ће бити веома добро. Међутим, добар део тог новца ће отићи на финансирање дефицита у буџету који је већи од милијарду евра, а то није добро. На жалост, у овом тренутку не видим начин да се другачије покрије тај дефицит. Чињеница је да се Србија мора задуживати да би сервисирала старе кредите. Само ове године за враћање нам доспева око четири милијарде евра.

Појели смо 8,5 милијарди евра

У последње четири године дуг Србије је повећан за више од 8,5 милијарди евра, а скоро сав новац је отишао на јавну потрошњу. Дакле, новац је поједен, а ништа није ишло на обнављање инфрастуктуре, нити у улагања у нова предузећа. Ми смо се задуживали, а онда тек новац трошили, уместо да нешто и градимо – уочава Ћулибрк.

* Значи, нема говора о поверењу инвеститора у реформе Владе?
– Реч је о вишку новца који постоји на светском тржишту те су тако српске еврообвезнице и продате. Засад не видим реформе у српским јавним предузећима, здравству, школству, а неопходне су. Стално се говори да ће нам у овој години друштвени производ порасти за два одсто, али треба знати да ће цене званично бити веће за пет, а незванично за седам одсто.

* Дакле, стандард ће нам и даље падати?
– Не може се очекивати бољитак. Није проблем да нам ове године друштвени производ порасте за два одсто, али 2014. неће имати одакле да расте. Ми смо сада тренутно на нижем нивоу него 2008. године, али увек може бити горе. То најбоље зна 400.000 људи који су у протеклих четири године остали без посла.