Данијела прича: Био је, остао и опет ће ако затреба – војник, брат, ветеран Драган Миломиров Јоцић

10.02.2013. за ФБР Danijela Dani

Страшни призори су тих дана лутали нашим главама. Молиш се свакодневно, да изађеш из пакла који те задесио, а онда при свакој новој детонацији, нова борба… Тако је започео своју причу Драган Миломиров Јоцић. Војска се припрема тешком артиљеријом, али док нога не крочи, ништа није завршено.

Колико је гробова залио својим сузама, колико је воштаница принео за покој душа, колико је молитви прошапутао у себи? Опрости ми ратниче, што те приморавам да причаш опет, опрости што ти то време опет стављам на леђа, јер знам да си уморан од присећања… А, ти државо? Да ли си уморна или си давно мртвијем сном заспала? Да ли се сетиш ових храбрих младића, бораца, ветерана? Да ли… ?

Драган је један од многобројиних младића који је тих 90-тих кренуо да брани суверенитет једне државе, част, образ, да брани своје србство, своју родну груду, а додаје да би то исто опет учинио ….
7-ми батаљон војна полиција… пут Призрена-Магнумке, чизме, и сва опрема која следује.

5.јуна 1999. године, у раним јутарњим сатима, отпочеле су најжешће борбе са Шиптарским терористичким групама на „Горожупском платоу“ у подножју планине Паштрик.

Положаји Војске Југославије су тога дана у више наврата бомбардовани од стране НАТО авијације, а током целог дана су гранатирани од стране Албанске артиљерије и НАТО снага. Од поднева негде око 13 и 30 сати отпочео је жесток артиљеријски напад са минобацачким дејством од стране шиптарских терориста по нашим положајима. Наше јединице су трпеле током целог дана јаку непријетељску ватру, али су на крају успеле да задрже своје положаје и непријатеља потисну и врате на почетне позиције.

У жестоким борбама било је доста рањених војника и старешина међу њима је био и војник Јочић Драган један од најтеже рањених бораца, који је на положају код карауле Горожуп дошао са четом Војне полиције да би нама помогли у одбрани државне границе. Нека ми нико не замери од припадника Војске Југославије који су бранили државну границу од Шиптарских терориста, али ето сетио сам се данашњег дана и свих мојих ратних другова који су заједно самном делили и добро и зло – НЕКА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ ТО НАШЕ ДЕЛО, ВЕЧНА СЛАВА СВИМА КОЈИ ДАДОШЕ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ЗА НАШЕ КОСОВО И МЕТОХИЈУ… речи су старешине карауле „Горожуп“ Жарка Петровића.

Драган наставља своју причу…
Кад вам се смрт приближи, када је имате пред очима, тада почињете да вреднујете све око себе, тај најситнији камен, ту најсувљу шумску гранчицу, тај цвет, видите све оно што до тада ни запазали нисте… Једноставно, после сусрета са смрћу, видите поново свет око себе… И живи сте, опет се снага враћа, опет се Богу молите и захваљујете за помоћ, опет шала са својима…

Нека ова белешка буде траг туге и траг радовања. За незаборав. И за љубав братску…
Тако заврши ову причу Драган… .хвала му – здраво нам остај јуначе !