АКЦИЈА ДУХОВНО-НАЦИОНАЛНОГ ЦЕНТРА “СВ. ВЛАДИКА НИКОЛАЈ” ИЗ ЈОШЕВЕ

Извор: Братство са Цера

Споменик цару Николају Другом Романову

Пре тачно деведесет година, велики српски државник Никола Пашић је покренуо акцију за подизање споменика руском цару Николају Другом Романову у Београду. Отварајући штедну књижицу, на коју је уплаћивао новац потребан за подизање споменика, мислио је да ће његова жеља бити испуњена. О овој намери јасно говори одељак из његовог тестамента: “У случају моје смрти новац по овој књижици предати председнику Народне скупштине, са жељом, да Скупштина реши, да се овај новац употреби на подизање споменика благоупокојеном руском цару Николају у знак захвалности српског народа.“ Почетни износ на штедној књижици је био 650 000 динара, а та сума је до 1944. године порасла на 1 800 000. Пашић умире 1926. године а његова опорука је небригом савремника заборављена. Новац је стајао на рачуну све до 1946. године када га нова комунистичка власт одузима.

Следујући моралним и цивилизацијским нормама Духовно-национални центар „Св. владика Николај“ покреће велику акцију да се Пашићев завет изврши. Тиме би се и српски народ сетио свог великог пријатеља цара Николаја. Потребно је подсетити ширу јавност да је на почетку Првог светског рата, када је наша Отаџбина била војно нападнута од Аустро-угарске и осталих земаља Централних сила, руски император објавио рат српским агресорима, стављајући им до знања да ће свим силама стати у одбрану Србије. Благоверни цар Николај је упутио на фронт десетине хиљада руских добровољаца да бране своју једноверну и једнокрвну браћу од непријатеља. Тиме је он заувек остао у трајном сећању српског народа као заштитник Светог Православља и свих Словена. Једина два спомена цара Николаја у Србији су улица на Врачару и храм овоме светитељу који је подигнут у нашем Центру, у селу Јошева под Цером.

Апел за подизање споменика последњем руском монарху упутићемо извршним органима Републике Србије (Председнику, Скупштини и Влади) надајући се да ће она бити прихваћена. Овим потезом би се још више ојачали српско-руско односи који бележе своју узлазну путању. Упознаћемо и дипломатске представнике Руске федерације у нашој земљи, подворје Московске патријаршије у Београду и велике руске компаније које послују у нашој земљи, као и ширу јавност Србије и Русије.

Чинећи ово надамо се да ће српски народ на достојан начин показати своје поштовање и љубав према цару Николају Другом и испунити жељу нашег државника Николе Пашића.

Духовно-национални центар

„Свети владика Николај“

Јошева под Цером

015/849-268

glassacera@gmail.com

  www.romanovisrbija.wordpress.com

****

Зашто би српски народ требао подићи споменик цару Николају Другом?

Српски писац Антоније Ђурић, аутор монументалних књига „Солунци говоре“и „Црвена куга“:

            1.Ми смо једини народ на свету који има две мајке: мајку Србију и матушку Русију!

            2. Кад би могли да бирају где ће се родити Срби би изабрали матушку Русију.

            3. Кад матушку Русију неко мрко погледа, Србин погледа у оштрицу мача!

            4. Сви шумадијски сељаци радо би били и Донски козаци.

            5. Матушка Русија задужила нас је витешком борбом, врхунском етиком, невиђеном патњом и трагичном смрћу под барјаком бесмртног вожда Карађорђа. Руски козачки пукови нарочито су се истакли у борбама за ослобођење варварина у положајима око Лознице на Дрини. Стари историјски записи сведоче да је матушка Русија ишла у светски рат да би заштитила православну Србију од Аустроугарске силе, а још су свежа памћења како је руски цар Николај Други запретио савезницима да ће иступити из рата ако њихови бродови непревезу српске војнике из албанском приморја на сигурно место. Србија ово никада није заборавила.

6. Кад су Матушку освојили бошљевици, краљ Александар је лично отворио све капије мајке Србије и сва срца православна да избеглицама, а њих је били на десетине хиљада, пруже уточиште и да их одрже у достојанству.

7. Још смо дужни матушки Русији. А руски цар Николај заслужио је споменик на српској земљи, висок до неба и широк онолико колико је широка руска душа, и да се на његовим зидовима испише вечна благодарност православне Србије.

8. Мајка Србија и матушка Русија знају да је све пролазно и да је вечан само Господ Бог. Вечна је и тежња да обе матушке и њихова деца буду једно срце, једна душа, једна мисао, једна мишица – силна непокорна.

***

 ***

С НАМА БОГ!

Царски манифест о рату

Највиши манифест

Божијом милошћу Ми, НИКОЛАЈ ДРУГИ,
Император и Самодржац Сверуски,
Цар Пољски, Велики Кнез Фински
и друго, и друго, и друго.

Објављујем свим верним Нашим поданицима:

Следећи историјским својим заветима, Русија, један (народ) по вери и крви са словенским народима, никада није посматрала на њихову судбину незаинтересовано. Са пуним једнодушјем и посебном снагом пробудила су се братска осећања руског народа према словенима последњих дана, када је Аустро-Угарска објавила Србији очигледно неприхватљиве захтеве за Државу. Презревши уступљиви и мирољубиви одговор Србске владе, одбацивши добронамерно посредовање Русије, Аустрија је журно кренула у оружани напад, почевши бомбардовање незаштићеног Београда.

Прунуђени услед насталих услова да донесемо неопходне мере предострожности, Ми смо наредили да се доведу армија и флота у ратно стање, али, стрепећи за крв и имање Наших поданика, улагали смо све напоре ка мирном исходу започетих преговора. Услед дружествених односа, савезница Аустрије Немачка, упркос Нашим надама на вековно добро суседство и не верујући Нашим уверавањима, да донете мере никако немају према њој непријатељске циљеве, почела је тражити хитно њихово укидање, и добивши отказ у том требовању, изненадно је објавила Русији рат.

Сада предстоји већ не заступати се за неправедно окривљену родну Нама земљу, већ оградити част, достојанство, целовитост Русије и њен положај међу Великим Државама.

Ми непоколебиво верујемо, да ће у заштиту Руске земље дружно и самопожртвовано устати сви верни Наши поданици.

У грозни час искушења нека буду заборављене унутарње распре. Да се укрепи још тешње јединство Цара са Његовим народом, и да одбије Русија, подигавши се као један човек, дрзки напад врага.

Ево, са дубоком вером у исправност Нашег дела и смиреном надом на Свемогући Промисао, Ми молитвено призивамо на Свету Русију и храбру војску Нашу – Божији благослов.

Дано у Санкт-Петербургу, у двадесети дан јула, у лето од Рождества Христовог хиљаду деветсо четрнаесто, а Царствовања Нашег двадесето.

На оригиналу Сопственом Императорског Величанства руком подписано: „Николај“.

ИЗВОР:  Србин.Инфо
_____________
Повезани текстови: Подигнимо споменик србском добротвору – руском Цару Николају Другом Романову!