Жељко Филиповић: ХРВАТИ И ЋИРИЛИЦА

 У Загребу је 26-27.11.2012. године одржан међународни научни скуп поводом 500-годишњице штампања прве хрватске ћириличне књиге под називом „Хрватска ћирилична баштина“. И заиста, Хрвати су временски дуже писали глагољицом и ћирилицом  него што пишу латиницом. Али, коме да то данас кажете!
Ово је био повод за разговор са Жељком Филиповићем, нишким “Чуварем ћирилице“.

03.02.2013. ФБР разговори – уредник Биљана Диковић

Жељко Филиповић

*Вест о одржавању овог скупа изазвала је сензацију и међу Хрватима, али ништа мање и међу Србима. Хрвати су, да тако кажем – одгајани да је латиница неко „више и важније писмо“, многи су затечени да су икада њихови преци писали ћирилицом…

– Хрватима је данас несхватљиво да су њихови преци некада писали глагољицом, а поготово ћирилицом, јер је Римокатоличка црква, полазећи од свог става да су само јеврејски, грчки и латински језик и њихова одговарајућа писма „достојни „Библије“ и хришћанске вере, а да су сва остала писма – па и глагољица и ћирилица – ђавоља дела“.

У Хабзбуршкој монархији католичка црква је преко двора, судства, школства, војске и целокупног државног апарата од врха до локалног нивоа најсуровијим мерама вршила притисак на српски народ да се одрекне православне вере, јулијанског календара и ћирилице и прихвати католичку веру, грегоријански календар и латиницу.
Циљ ових притисака је био да Србе одвоје од православне Русије.

У мери насилног покатоличавања православних Срба и у мери остваривања насиља римокатоличке цркве у искорењивању глагољице и ћирилице код католичког становништва разних националности (Дубровчана, Хрвата, Срба), дошло је и до појаве продора латинице и међу српско становништво католичке вере.

Појаву напуштања глагољице и ћирилице и прелазак на латиницу код Хрвата упоредо је пратила и појава напуштања ћирилице и прелазак на латиницу и код Срба римокатолика.

Мађари, као и целокупна западна и централна Европа, који су до пријема хришћанске вере писали својим рунским писмима, под притиском ватиканског свештенства напустили су своја „ђавоља дела“ и преузели латинско писмо. Са таквим „навикама“ изражавања мржње према православљу и ћирилици стеченим још за живота у аустријском царству,  Словенци и Хрвати су 1918. г. ступили и у Краљевину СХС. Данас се међу Хрватима углавном не зна да су им преци писали другим писмима осим латиницом.

*Слична ситуација је и међу Србима…

– За време заједничког живота у Југославији, навикли да је коришћење њиховог ћириличног писма од стране Словенаца и Хрвата доживљавано као „непристојност“, и сами су постепено почели да осећају „нелагодност“ приликом коришћења ћирилице, и „излаз“ потражили у одустајању од ћирилице и прихватању „напреднијег“ туђег писма. Данас није мали број наших сународника који осећају страх при помену да су Хрвати некада писали ћирилицом, јер се боје да им „Хрвати краду ћирилицу“! Незнање није добра подлога за извођење „закључака“, ни код Хрвата, ни код Срба.

*И поред тога данас се о овој истини о насиљу над Србима, о насиљу и историји писма ћути…

– Данас противници ћирилице (Иван Клајн и лингвисти србохрватисти) злоупотребљавају ове чињенице прећуткивањем насиља у католичењу православних Срба и насиља католичке цркве у искорењивању нелатинских писама, као и надувавањем временског периода у коме су и Срби католици користили латиницу.

*Помињу се и називи: „хрватска ћирилица“, „босанчица“ и други… исправно, или може боље?

– Што се тиче назива „хрватска ћирилица“, „босанчица“ и других, ја сам за назив „западна верзија јужнословенске ћирилице“. Тиме се квалификује само просторна, територијална компонента те ћирилице, без посебних националних одредница, јер та ћирилица се донекле заиста разликовала од старословенске ћирилице која је коришћена у Црној Гори, Србији, Бугарској, Аустријском царству, Русији, Румунији…

Година 2010, улаз у место Бугац у Мађарској. Име места на некадашњим мађарским рунама. Чита се са десна у лево. Прво десно слово као почетно је велико.

Најстарији дубровачки запис на западној ћирилици.

*Ово је документ о постојању ћирилице у Дубровнику?

– Непобитна је чињеница да су и први забележени стихови у Дубровнику били исписани баш ћирилицом, и то на једном примерку царинског статута. Аутор је Џоно Калић 1421. Стихови гласе: “Сада сам остављен срид морске пучине, валовју моћно бјен, даж(д) дојде с висине; кад дојдох на копно, мних да сам“…

Хрватски „Оче наш“ из 1616. г. Западна ћирилица.

*Шта је по Вашем мишљењу разлог оваквог „темпирања“ тог научног скупа?

– Хрватска ове године, одлуком Немачке, ступа као последња у ЕУ, и Немци ће за њом залупити врата Уније. Као чланица Уније, мораће поштовати став да националне мањине имају права на своје језике, писма и културу уопште, а хрватски народ, као добар ђак свог вероучитеља, је одрастао на неподношљивој мржњи према ћирилици као елементу обележја православља. Догађаји у Вуковару то и доказују.
Да Хрватска не би у Европи имала неприлика због овако „научене лекције својих вероучитеља“, претпостављам да је са највишег места у држави (иако ни држава интимно нема ништа против оваквог односа данашњих Хрвата према ћирилици!) уређено да научници изађу пред народ са том дуго скриваном истином, не би ли се „ђаци“ отрезнили.

*Да ли верујете у спремност хрватског народа да прихвати истину?

– Ја лично не верујем у спремност хрватског народа да се отрезни. Лепше му је да живи у пијанству и да самозадовољно разговара са својим „огледалцем“! Мене више брине необавештеност код Срба, него мржња код Хрвата.

———