Грађани Ковачице: Почетак „геноцида“ у Банату

На територији општине Ковачица на удаљености мањој од 400 метара од насеља, мање од 30 километара ваздушном линијом од Београда почеће изградња фабрике за прераду опасног отпада ЈУНИРИСК. „НЕЗАДОВОЉНИ ЖИТЕЉИ ОПШТИНЕ КОВАЧИЦА“ потписали су писмо Влади Србије, које је објавио родољубиви портал СРБин.инфо.
04.02.2013. за ФБР уредник Биљана Диковић

ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА УРБАНИЗАМ, ГРАДИТЕЉСТВО И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ издао је дана 27. 12. 2012. године грађевинску дозволу фирми ЈУНИРИСК. „Тим чином је Покрајинска влада кренула атак право на националне мањине пошто су два словачка, једно мађарско и једно румунско насељено место, у непосредној близини фабрике“ кажу у свом писму Влади Србије становници Ковачице.

Они објашњавају и тренутно стање у политици општине Ковачица: „Председник Општине је на власти од 2000. године. У недостатку кадрова Демократска странка је поставила садашњег председника који је по занимању електричар. Он се на овој функцији лепо снашао исто као и наводни бравар. Влада претњом и уценама а за послушнике се нађе и по која коска.
До сада је против председника Мирослава Кришана поднет велики број кривичних пријава које су тавориле по наређењу људи из власти у нечијој фиоци. Тренутно је покренут кривични поступак, против поменутог господина али се бојимо како нам је судство ефикасно да ће то трајати бесконачно.
Кришаново безакоње се повлачило и по медијима, али се он не либи да и даље ради за свој џеп, а против интереса грађана општине Ковачице. Био је и у срамној комисији која је ковачичку шећерану продала за 3 ЕУР-а.“

Са изградњом фабрике за прераду ОПАСНОГ ОТПАДА који ће се довлачити из целе Европе, грађани општине закључују да ће Ковачица „напокон бити сахрањена“, јер од 2000–те године до данас око 5.500 радника је изгубило посао.
У општини Ковачица је затворен квалитетан млин фабрике сточне хране, уништена пољопривредна предузећа, дрвна индустрија, индустрија обуће, грађевинска предузећа. Али, „све то је надоместио Базен који троши енормна средства зими, нема дневно ни 20 купача“, па се грађани с правом питају: „колики су трошкови грејања воде и остали губици нико незна.“

„Једина здрава грана за коју су грађани општине Ковачица могли да се ухвате је пољопривреда, а изградњом ове тровачнице у пречнику од 50 километара од фабрике Европска унија неће желети да купи ниједан производ. Затроваће све оранице јужног Баната.
Због испарења и отпадне прашине коју ветар може разносити и 50 километара у пречнику ова територија ће бити идеална за појаву канцерогених болести. У опасности су и подземне воде што ће угрозити комплетан живаљ.“

Грађанима Ковачице је јасно да развијене земље Европске уније нимало нису наивне када ту прљаву технологију не желе на својој територији, а спремне су да такав отпад возе од своје територије и понеколико хиљада километара.

„ГРАЂАНИ ОПШТИНЕ КОВАЧИЦЕ ТРАЖЕ ОД ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДА УКОЛИКО НЕ СПРЕЧИ НЕЗАКОНИТО ДОНЕТУ ДОЗВОЛУ ЗА ИЗГРАДЊУ ОВЕ ФАБРИКЕ У ЊЕНОЈ НЕПОСРЕДНОЈ БЛИЗИНИ ИЗГРАДИ ОНКОЛОШКИ ИНСТИТУТ. Ту ће научници моћи да у великом броју испитују оболеле од карцинома.“