(Песма посвећена свим Белим Србима!)

Један древан народ, народ од којега су постали сви потоњи народи, никада не може нестати.

Један словестан и самобитан народ, народ који је свим потоњим народима подарио језик и писмо, уметност и знање, никада не може нестати.

Један освешћен и самосвестан народ, народ од којега су сви потоњи народи учили да слове и мисле, да сневају и стварају, никада нестати не може.

Један господствен и племенит народ, народ који је помогао свим иним народима да се од животиње уздигну до човека, и од човека до Бога, никада нестати не може.

Један божански народ, народ који није од овога света (народ који је мимо све ине народе!), који се сећа својих Богова и памти своје Велике Претке, никада не може нестати.

Тај народ, о којему певам и словим, који увек изнова побеђује свет и који вазда снова из пепела васкрсава, јесте народ који је Богу мио.

Упркос клеветама и лажима света, упркос мржњи и прогонима света, тај народ Небесима бива све дражи.