ИНИЦИЈАТИВА ТЕЛЕГРАФА: Хоћемо ТВ серију о династији Немањић, доста нам је Сулејмана и реприза!

31.01.2013. извор: телеграф, за ФБР приредила Биљана Диковић

Србији недостаје озбиљна серија о својој најпознатијој династији. Филмски радници верују да би она коштала много, али да се паре морају наћи. „Радо бисмо је приказали на РТС-у“, каже Тијанић

Женидба цара Душана 
ХОЋЕМО ТВ СЕРИЈУ О НЕМАЊИЋИМА!

Династија која је средњевековној Србији дала 11 владара и најпознатију српску царицу могла би ускоро да се појави на екранима ТВ пријемника. Око значаја оваквог пројекта сагласни су сви релевантни “играчи”, простора и воље за рад има, недостаје само – новац.

Телевизијски програм Србије огледало је деценијских подела и односа снага струја у друштву. Гледали смо толико серија о партизанима и свега неколико о четницима, РТС је пре скоро 20 година снимио серију о династији Обреновић, док се програми о Карађорђевићима тек спорадично појаве, и то најчешће као кратке документарне форме. Стога је јасно да једина српска владарска породица око које друштво има скоро неподељен став заслужује да њена прича буде високобуџетно екранизована.

С друге стране, “тајна турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана”, како је амерички магазин Тајм назвао турске сапунице, постале су незаобилазни део програма комерцијалних ТВ станица. Толико незаобилазан да  изгледа да домаћа публика боље познаје историју освајања Сулејмана Величанственог него Стефана Немање, Светог Саве, краља Милутина или Душана Силног, чак иако историјски подаци које серија приказује често нису тачни, о чему је Телеграф већ писао.

Занимљиво је да се, због дискутабилног садржаја серије “Сулејман Величанствени”, огласио и сам премијер Турске, који је након неколико “блокбастер серија” које су одушевиле овај део Европе, тражио да се серија забрани.

КАКО СМО ЗАМИСЛИЛИ СЕРИЈУ

Паја Јовановић: Крунисање цара Душана

Редакција Телеграфа покренула је иницијативу да се животне приче и историјски подухвати чланова најзначајније српске породице екранизују и постану доступне најширој могућој публици.

Основа наше идеје је да свака сезона покрива живот различитог монарха, с тим што би се прва бавила периодом од смрти Часлава Клонимировића до момента рођења Стефана Немање.

Сматрамо да је од огромне важности да догађаји буду приказани с “хируршком” историјском прецизношћу, ма колико она болна или миторушилачка била, онолико колико то дозвољава доступна грађа, као и да на писању сценарија буду ангажовани експерти из свих релевантних области.
Нашој акцији за сада се одазвала стручна јавност, али и Јавни сервис, на коме би једној оваквој серији и било место.

СТРУЧЊАЦИ: ОДЛИЧНА ИДЕЈА, ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА

Драмски писац Синиша Ковачевић каже да је идеја нашег портала о екранизацији приче о Немањићима извандредна, али да овај пројекат, који би коштао најмање неколико стотина хиљада евра, мора тачно приказати историјске чињенице.

– То је заиста изванредно, али би то био јако скуп пројекат. Цена би зависила од много фактора: броја епизода, локације, начина снимања. Јер, на пример, ако неку битку снимате напољу, са 200 статиста и 150 коња, то кошта много више него да неко од ликова ту исту битку преприча – каже Ковачевић и као пример наводи снимање серије “Сулејман Велучанствени”.

По његовом мишљењу, аутори ове серије много новца уложили су у костиме и ентеријер, док су сама историјска догађања у другом плану.

– Ако ће да је раде, а да занемаре историју, онда боље да не почињу тај посао. Ако уметничка слобода буде толика да занемаре, на пример, грађански рат између Немање и његове браће, онда нека у старту дигну руке. У сваком случају, такав пројекат био би од огромног значаја. Показао би да нисмо самоникли и да наша традиција не траје 200 година, како покушавају да нас убеде неке струје из иностранства, него да имамо хиљадугодишњу традицију. Показао би одакле је Бели анђео и колико је Косово заправо наше. И показао би да је Србија данас тамо где је била у време Немањића – сматра истакнути драмски писац.

Филмски критичар Милан Влајчић сагласан је са ставом Ковачевића.

– Ако се тог посла лати добар аутор, све је добро, а ко неко лош то узме да ради, све ће пропасти – прогнозира Влајчић.

СЕРИЈИ О НЕМАЊИЋИМА МЕСТО ЈЕ НА РТС-У

Директор Јавног сервиса Александар Тијанић хвали идеју Телеграфа, али додаје да је она финансијски комплексна за извођење.

– То је одлична идеја. Ми сада радимо серију о Карађорђевићима и када је завршимо, зашто не бисмо емитовали и програм о династији Немањић? Наравно, РТС то финансијски не би могао сам, јер је то милионски пројекат. Такву серију требало би да финансирају заједно држава, велике компаније и РТС. Ми бисмо свакако хтели да је приказујемо – каже Тијанић.

О значају оваквог пројекта консултовали смо и еминентног филмског критичара Димитрија Војнова.

– Немањићи су значајна тема и значајан део српске историје, али нису једини који заслужују да се о њима сними серија. Функција те серије би пре свега требало да буде везана за могућност да се гледаоци на драмски узбудљив и занатски вредан начин упознају са историјом своје државе и психологијом људи који су је водили. Свако време носи нова открића из области историје и нове хоризонте у могућностима реконструкције и приказивања одређене епохе. У принципу, код нас се ни на једну историјску тему одавно нису снимала нарочито релевантна остварења тако да ми још чекамо поглед на прошлост из визуре 21. века – сматра Војнов.

Алтернативна карта Душановог царства, која се значајно разликује од оне из уџбеника

Иако није хтео да лицитира именима глумаца који би адекватно изнели улоге чланова династије Немањић, Војнов је рекао да при овом избору треба водити рачуна о “психолошкој димензији глумачке реконструкције епохе”.

– Оно што је важно јесте да се екипа изабере добро, пошто гледаоци касније поистовећују историјске личности с глумцима који су их играли. Тако је, рецимо, данас Марко Николић свима слика Карађорђа, Александар Берчек Милоша Обреновића, а Мики Манојловић Вука Караџића. Самим тим, треба повести рачуна о тој психолошкој димензији глумачке реконструкције епохе – каже овај критичар.

Он додаје да код серија с оваквим националним значајем није од пресудне важности где би оне биле емитоване, али да је у ситуацији каква у Србији влада на пољу телевизијие, Јавни сервис најбоље решење.

– Ако узмемо у обзир светску праксу, наравно да Јавни сервиси предњаче у продукцији озбиљних историјских драма, а да су телевизије које се боре за гледаност склоније томе да историји приступају на сензационалистички начин. Међутим, када се нека телевизија одлучи да гледаоце привлачи квалитетом, онда није важно која је њена власничка структура и коме полаже рачуне. Нажалост, ако имамо у виду озбиљан логистички захват какав би представљала ова серија и одсуство дугорочне програмске политике наших комерцијалних телевизија, рекао бих да је Јавни сервис ипак боље место за овакав пројекат – закључује Војнов.

КО СУ БИЛИ НЕМАЊИЋИ

Цар Душан у Дубровнику, рад Марка Мурата

За оне који су бежали са часова историје, укратко: Немањићи су средњевековна династија која је владала Рашком између 12. и 14. века. Династија је названа по Стефану Немањи, оснивачу династије који је родбински повезан са Војислављевићима, из чијег је рода и први српски краљ Михаило у Дукљи, и Вукановићима.

Око 1166. године у Рашкој се догодила велика промена: тамошњи владари Деса и Урош нестају са сцене, а четири брата – Тихомир, Страцимир, Мирослав и Стефан, синови властелина Завиде –  преузимају власт. Династију најпре предводи Тихомир, а територија Рашке подељена је између четири брата.

Након грађанског рата Немање са браћом, који се окончао битком на Пантину, будући Свети Симеон Мироточиви преузима потпуну власт у земљи и утељује династију која ће Србијом владати све до 1371. године, прво се претварајући у краљевину а потом и у империју.

Након Немање, ређали су се Стефан Првовенчани (крунисан за краља 1217. године), Радослав, Владислав, Урош И Храпави, Драгутин, Милутин, Стефан Дечански, Стефан Душан Силни (крунисан за цара Срба, Бугара и Грка 1346. године) и Урош В Нејаки.

За освајачки врхунац тадашње Србије сматра се освајање тврдог византијског града Сера, који је цар Душан освојио 25. септембра 1345. године.

Немањина државна творевина сматра се политичким претходником модерне Србије.

Генеалогија Немањића

Фото: Wikipedia/Ninam

(М. Стојановић – М. Божић / Слика: Паја Јовановић)

—————————————

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Спасојe Јовановић, магистар ТВ монтаже – Тијанић је срозао РТС на копију Б92

Мр Спасоје Јовановић, Србин, борац за истину упокојио се у Прагу, Чешка