НАТО убија од Квире до Балкана

„Квира“ на југоистоку Сардиније највећи је полигон НАТО-а у Европи. Од 1956. године служи како за вежбе војних снага Алијансе тако и за тестирање и уништавање оружја укључујући и ракете са торијумом и пројектиле са осиромашеним уранијумом. Житељи околних села деценијама умиру у тишини. Обољевају од истих болести од којих и италијански ветерани са Балкана – канцера лимфних жлезда, леукемије, канцера мозга, а пречесто им се рађа потомство са урођеним тешким деформитетима. Локални јавни тужилац Доменико Фиордализи први је јавни тужилац који се усудио да отвори истрагу против једног полигона НАТО-а, а ових дана суду је представио оптужницу против 20 лица међу којима и десет генерала и високих официра.
Ово је прича коју је направио репортер N. Jokić – Vesti који је био на лицу места.

19.01.2013.  извор: Вести, за ФБР приредила Биљана Диковић

Тестирају муницију са осиромашеним уранијумом: Експлозија на НАТО полигону на Сардинији

Маријела Као, професорка француског у пензији и председница Комитета грађана Дејтијамо бази (Избацимо базе), тврди да сви ратови почињу на италијанском острву Сардинија.

– Трговци оружјем прво овде испробавају своју „робу“ и доводе клијенте из целог света. Оружје са осиромашеним уранијумом (ОУ) прво је испробавано овде, а онда на Балкану и у Ираку… – објашњава она успоравајући аутомобил док пролазимо поред Квире, највећег полигона НАТО-а у Европи, основаног пре шест деценија.

У рано зимско јутро кренула сам са Маријелом Као из Каљарија, сунчаног града на јужној обали Сардиније. Правац: Ланузеи, градић на висоравни зароњеној у маглу, 120 километара северно. Полигон Квира је отприлике на половини нашег пута.

Улаз на полигон

Местимично без посебно уочљиве ограде и са дискретним ознакама, Квира је окружена идиличним медитеранским пејзажом са маслинама, поморанџама и наровима.

Полигон покрива 130 квадратних километара југоисточне обале острва. Са једне стране – пут и села у којима су читаве улице настањене болесним људима: Јерцу, Пердасдефогу, Ескалаплано, Вилапуцу, засеок Квира. Са друге стране су – пешчане плаже и Тиренско море које Сардинију дели од континенталне Италије…

Историјско суђење

И генерали на оптуженичкој клупи: Тужилац Доменико Фиордализи

У Ланузеи треба да стигнемо у 11 сати када у тамошњем окружном суду јавни тужилац Доменико Фиордализи почиње да излаже оптужницу против шест италијанских генерала и пет високих официра са полигона и из министарства одбране.

На листи оптужених су и три универзитетска професора, један лекар, један бивши председник општине, два здравствена функционера и два стручњака лабораторије Сгс, светског лидера за потврђивање квалитета, познатог и у Србији…

Борац против база НАТО: Маријела Као

Свих 20 оптужених тужилац терети да су избегавали да обелодане истину о радиоактивном и хемијском загађењу који се шире из Квире… Житељи околних села деценијама умиру у тишини. Фиордализи је први тужилац у свету који се усудио да отвори истрагу против једног полигона НАТО-а.

Умрло више од 300 војника

Према проценама организације Витиме уранио (Жртве уранијума), у Италији је до сада умрло више од 300 војника и официра који су служили војску на полигонима у Италији или су били у „мировним мисијама“ НАТО-а на Балкану (Босна и Косово), Ираку, Авганистану и Сомалији. Иако је италијанска држава већ у више наврата осуђена да плати милионске одштете војницима у процесима пред административним судовима, ни трећа по реду комисија италијанског парламента за осиромашени уранијум није дала одговор одакле долазе болести војника и зашто добијају потомство са тешким деформитетима.

За Маријелу Као, Фиордализијева оптужница је потврда да њена борба уз комитет Избацимо базе није била узалудна.

Све почело 2001.

Све је почело 2001. године када је постало уочљиво да италијански ветерани са Балкана и становништво око полигона Квира умиру од истих болести: канцер лимфних жлезда, леукемија, канцер мозга, потомство са тешким урођеним деформитетима.

– И овде и на ратиштима употребљавано је оружје са осиромашеним уранијумом. Тако смо преко Балкана боље схватили шта нам се догађа. Можда ћете и ви боље схватити, овде на Сардинији, шта вам се догађа – тамо на Балкану – каже Маријела

*****

Рак збрисао целе породице

Остала без сина: Мари-Клод Метис
 
У препуној сали окружног суда у граду Ланузеи, на југоистоку Сардиније, тужилац Доменико Фиордализи говорио је пуних пет сати. Коначно је срушен зид ћутања о болестима и умирању у околини полигона Квира, највећег којим НАТО располаже у Европи. Атмосфера у судници је тешка. Због претњи, Фиордализи и његова породица живе одвојено, под строгим мерама обезбеђења. Тужилац преко недеље спава у касарни, а жена и деца негде у Италији. Локални медији пренели су претходних дана да је испод аутомобила судије из Ланузеија дезактивирана бомба.

Мерење радиоаактивности: Вештак тужилаштва на Квири

Првих пет редова заузело је четрдесетак адвоката двадесеторице оптужених. У дну сале је група становника оближњег села Пердаздефогу, две болесне жене из села Вилапуцу, неколико пастира, пензионисана професорка француског Маријела Као, општепозната као лидер комитета Дејтијамо бази (Избацимо базе), Мари-Клод Мелис, мајка војника Валерија, умрлог од канцера жлезда после служења на Косову и – новинари…

Фиордализи чита листу имена петнаесторо деце рођене са ужасним деформитетима у периоду од 1988. до 1992. године у селу Ескалаплано, у непосредној близини полигона. Међу њима је и Марија Грација, која са више од 20 година има тело петогодишњег детета, деформисану лобању… Никада није проговорила, ни проходала, нити се померила. Марија Грација рођена је 1988. године када и већина деце са тешким деформитетима у Ескалаплану.

– Ово нису бајке већ сведочења…Члан 32 италијанског устава гарантује свим грађанима основно право на здравље – грмео је тужилац Фиордализи, а затим изнео застрашујуће статистичке податке.

Снимак који је пред вама 30 новембра 1988. године направио је технички оператор на полигону, капетан Ђанкарло Каруши

У зони која непосредно окружује полигон становништво му је пријавило 167 случајева канцерогених обољења од чега је њих 100 већ умрло. У Квири, засеоку Пердаздефогу, од 150 становника чак 21 болује од канцера лимфних жлезда.

– Тумори су десетковали породицу Вака – подсетио је тужилац.

У коси деце из Пердаздефогу нађени су трагови уранијума. У простору који окружује полигон, независни италијански стручњаци, који су вештачили за тужилаштво, нашли су високо радиоактивни торијум у костима 18 пастира умрлих у протеклој деценији као и у костима оваца. Преведено у проценте 65 одсто пастира је умрло од канцера и леукемије.
Официри морали да ћуте

– Торијум је нађен у меду, месу и млеку. Високи официри и бивши команданти полигона Квира – генерали Молтени, Ћекети и Кватроћиоћи – знали су да треба да не знају да је од 1986. до 2003. године испаљено 1.187 ракета милан пуњених радиоактивним торијумом и противтенковских пројектила тов са азбестом – рекао је тужилац Фиордализи позивајући се на документа заплењена у војним архивама.

Полигон није ни ограђен

– Команданти војног полигона Квира су ћутали, а задатак им је био да упозоре грађане да су изложени радиоактивној опасности док напасају стоку, док беру печурке или се шетају по полигону који је бар требало да буде ограђен – навео је тужилац Доменико Фиордализи.

*****

Ужас са Квире открио студент

Године борбе за истину: Маријела Као и Ћезаре Конту

Доменико Фиордализи, јавни тужилац из Ланузеија на југоистоку Сардиније, никада не би успео да заврши истрагу о Квири, највећем војном полигона НАТО-а у Европи и затим поднесе оптужницу, да му у томе није помогао велики број грађана. Један од њих је и Ћезаре Конту (33) из Каљарија. Фиордализи га је, излажући оптужницу, поименично поменуо захваљујући му.

– Све је почело пре шест година када се моја девојка разболела од канцера лимфних жлезда (Хочкинова болест). Обоје смо из села Јерцу, које има око 3.000 становника и налази се надомак војног полигона. Лекари су нам тада рекли да су за само пар година у нашем селу регистровали укупно 24 пацијента са истом дијагнозом. То ме је нагнало да почнем да тражим објашњење зашто нам се то све догодило – каже Ћезаре Конту.

Ћезаре је прекинуо студије и почео да скупља податке о болесним људима и војним активностима на Квири. Поступно се упознавао са војним лицима из Квире који су му открили да се два пута месечно на полигону уништава од 70 до 80 камиона оружја.

И Руси довозили пројектиле

– Чак су и Руси тражили да се на полигону Квира уништи 12 специјалних пројектила. Питам се, ако Руси нису хтели да их униште на својој огромној територији, већ толико загађеној, зашто су желели да их униште овде на Сардинији и још да плате за то. Очигледно да су веома отровни – каже Ћезаре Конту.

Тестиране и цеви за нафтовод

Простор на Квири, где је спаљивано оружје, налазио се поред Центра за тестирање материјала. То предузеће заштитило је права за нафтоводне цеви које спадају међу најбоље на свету јер имају структуру кошнице и знатно су отпорније на оштећења. Приликом њиховог тестирања врше се пробне експлозије након којих отровне материје одлази у атмосферу, тло и воду.

– Реч је о застарелом оружју из Босне на пример или других завршених ратова. Оружје се уништава тако што се из камиона изручи у велике јаме које се прекрију земљом и затим експлозивом дигну у ваздух. Дешава се да се камиони остављају у великим јамама и уништавају заједно с оружјем – објашњава Ћезаре.

Трагом његових информација тужилац је открио да узрок смртоносног загађења нису само војне вежбе и експерименти на полигону Квира, већ и уништавање оружја које је доказано трајало у континуитету сваке седмице од 1984. до 2008. године. Истрага је дошла и до докумената као што је на пример онај из 1986. године који потврђује постојање железничког конвоја од 13 вагона с оружјем, упућеног за Квиру из региона Пуља. Један други документ говори о авионима који су оружје транспортовали преко Вероне. Има и индикација да је отпад са високозапаљивим напалмом закопаван у земљу.

– Експлозије приликом уништавања оружја биле су тако јаке да је ка небу куљао пламен и дизала се димна печурка висока 300 метара – каже Ћезаре. Становници села Ескалаплано, познатог по великом броју деце рођене са тешким деформитетима, још се сећају да су им се тада и кровови забелели јер је неколико хектара прекрила бела, пенаста прашина. Ћезаре додаје да су је војници сакупљали лопатама и одлагали у бурад која су печаћена и одвожена не зна се где.

– На тај начин скидали су само половину те пенасте прашине, а остало је остајало у земљи – каже Ћезаре.

*****

Двоглава јагњад и мртви пастири

Ужас: Једно од јагњади рођено у близини полигона Квира

Почетком јануара 2011. године Сардинијом је као бомба одјекнула вест о сензационалном извештају двојице ветеринара у коме се наводи да у зони уз војни полигон Квира на југоистоку острва постоји велики број оваца и јагњади рођених са страхвитим деформитетима тела и главе, са ушима уместо очију, без очију или са једним оком насред главе, без уста, са више или са мање од четири ноге. Ветеринари др Ђорђо Мелис и др Сандро Лораи уочили су да су стада болесна тамо где су од канцера болесни и пастири и чланови њихових породица.

Извештај ветеринара требало је да остане тајна Министарства одбране, али их је до њега дошао Паоло Карта, новинар „Унионе сарда“, дневника из Каљарија. Одмах по објављивању на првој страници листа, окружни тужилац из Ланузеиа Доменико Фиордијализи отворио је истрагу о Квири, највећем полигону НАТО-а у Европи, основаном пре шест деценија. Истрага је дошла до доказа да је италијанско Министарство одбране 2008. године организовало пројекат истраживања о еколошком стању на полигону Квира заснован на лажним научним анализама како би се прикрила еколошка и здравствена катастрофа.

Покренула акцију „Избацимо базе“: Маријела Као

Маријела Као, председница Комитета грађана Избацимо базе, прва је реаговала на извештај Министарства одбране 2008. године тврдећи да је реч о „умирујућој пилули“ за јавност.

– Држава штити индустрију оружја уместо здравље грађана. У целој причи кључна је зарада – каже Као и објашњава да држава изнајмљује полигон зарађујући 50.000 евра на сат.

Обмане и лажи фирме Сгс

Др Ђилберто Нобиле и др Габријела Фашани, двоје хемичара Сгс-а, светског лидера за контролу квалитета, оптужени су да су фалсификовали налазе о полигону Квира, мењајући датуме, намештајући резултате и чак анализирајући узорке које су претходно опрани. Др Фашани је оптужена и за обману јер је у јуну 2009. године у селу Пердаздефогу уверавала мештане да торијум у ракетама милан није опасан за здравље.

Са три клијента дневно у просеку, држава заради око 1.200.000 евра дневно. Све до 2006. године клијенти полигона нису морали да прецизирају какво оружје испробавају, нити је било ишта у вези с тим проверавано.

Маријелу не чуди да је италијанско Министарство одбране 2008. године ангажовало управо НАМС-у, која је агенција НАТО-а, да управља пројектом истраживања о стања на полигону Квира. Тако су Министарство одбране и НАТО заправо сами себе контролисали.

Најважнији посао хемијских анализа на „тендеру“ Министарства одбране добила је тада фирма Сгс, са седиштем у Женеви, позната и у Србији као светски лидер за сертификацију квалитета. Сгс је преко ланца власничких веза повезан са произвођачима ракета и оружја. Тужилац Доменико Фиордализи склопио је слагалицу када је утврдио да италијански Фијат држи 15 одсто власништва Сгс-а и да је у исто време у конзорцијуму са произвођачем оружја Финмеканика, који контролише МБДА – произвођача ракета милан са радиоактивним торијумом, годинама тестираним на Квири.

Анализе тужиочевих вештака накнадно су показале да Сгс, као и професори Универзитета у Сијени нису нашли радиоактивни торијум у узорцима земљишта и биљака из Квире јер га нису ни тражили.

*****

Смрт стигла са Косова

Познавао војнике озрачене на Балкану: Паоло Флорис

Сваког 15. у месецу на тргу Пиаца дел Кармине, испред зграде локалне владе у Каљарију, окупи се група од око двадесетак људи који траже затварање војних полигона на Сардинији. Посматрају их пензионери који седе на околним клупама испод дрвећа око статуе Госпе од Кармела и можда неки државни функционер иза прозора масивног здања обласне владе.

На челу протеста увек је Мариела Као, пензионисана професорка француског, председница Комитета грађана Избацимо базе.

– Истрага и оптужница Доменика Фиордализија показују да грађани, удружени у комитете, могу да изведу пред суд војно-индустријске империје, тај страховито моћни лоби који управља државама, понавља Мариела Као.

Ако неко из зграде регионалне владе једног дана ипак реши да изађе на трг и саслуша ове људе, чуће потресне исповести. Паола Сиди (40) испричаће им да је 18 година живела и радила у селу Вилапуцу, чији се водовод снабдева из реке Флумендозе, загађене на полигону Квира. Паола се тешко разболела пре 10 година.

– На послу смо пили воду из водовода. Мислим да је то разлог. Превише је болесних. Ако прођете поред главног пута у Пердасдефогу само дуж 100- 200 метара наћи ћете – петнаесторо оболелих. Бар две стотине људи иде на хемотерапије – каже Паола, која је попут још четрдесетак суграђана узела адвоката и предала тужбу.

Она каже да има још људи који су болесни, али ћуте јер се боје да не изгубе посао на полигону.

Отрована вода

Тужилац Доменико Фиордализи наводи у оптужници да је на километар и по од центра села Пердадефогу, уз сам пут, на војном локалитету Ис Пибрис, горњи ток реке Флумендозе претворен у „дивљи“ војни отпад у коме су нагомилани: велика количина азбеста, електронска опрема, на стотине камионских гума, акумулатори, ракетни упаљачи, бакарни елементи за ракетно навођење и други делови противтенковских ракета који садрже отровне материје.

Мари-Клод Мелис из Каљарија каже да је њен син Валери умро је од рака жлезда (Хочкинова болест) пошто је 1998. и 1999. године служио у Албанији, Македонији и на Косову. На захтев другова и породице војска није присуствовала сахрани, а на Валеријев ковчег није положена застава Италије, јер му држава никада није одговорила ни на једно питање о муницији са осиромашеним уранијумом употребљеној на Балкану.

– После смрти мог сина 2004. године, тадашњи тужилац из Каљарија покренуо је истрагу, али је брзо одустао. Сада имам наде да ће истина о уранијумској муницији, за коју се борио мој син, изаћи на видело – каже Мари Клод.

Од Хочкинове болести разболео се и Паоло Флорис. Он је 1998. године служио тада још обавезни војни рок на полигону Теулада, на југозападу Сардиније. Болест је дошла седам година касније. „Сакупљао сам остатке оружја и муниције на полигону, без икакве заштите. Амерички маринци су имали маске, а наши официри су им се смејали. Примам терапије, не кажу ми да сам излечен“, каже Паоло видно исцрпљен. Држава је одбила све његове захтеве за одштету.

– Знао сам тројицу војника који су служили на Балкану. Умрли су. Добили су неку одштету, не велику. Остали моји другови су или умрли или су болесни – сведочи Паоло.

*****

Крај закона ћутања

Полигон Квира: Опасне олупине и стока око њих

НАТО је из Брисела ових дана упутио писмо окружном суду у Ланузеију, на југоистоку Сардиније.
Кратко и јасно: Алијанса се позива на имунитет и најављује да неће дозволити јавном тужиоцу Доменику Фиордализију да у процесу против 20 оптужених користи архиве агенције НАМСА.
Тужилац неће моћи да их користи да би доказао оно што су сви знали, али су – ћутали: да је држава деценијама прикривала еколошку катастрофу и радиоактивно загађење који су за многе била смртоносни.

Мало је међутим вероватно да ће, после свега што је тужилац открио и објавио, НАТО моћи да врати закон ћутања који је деценијама владао.
„На полигону више неће моћи да се спаљује оружје или уништавају ракете како је то било раније. То је заслуга Фиордализија“, каже Паоло Карта, новинар „Унионе сарда“, који је почетком 2011. године први објавио ветеринарски „извештај-бомбу“ о наказним овцама и болесним пастирима.

Новинар Паоло Карта

У модерном здању редакције на периферији Каљарија, Паоло ми објашњава појединости из Фиордализијеве истраге коју је лане детаљно пратио.

– Најтежи моменат за мене је био када су прошле године у мају пастири, због одлуке тужиоца, били приморани да напусте земљиште на коме напасају стада већ 60 година. Многи нису веровали да је терен загађен и окренули су се против тужилаштва и против медија и новинара који су извештавали о загађењу на Квири – каже Паоло.

Шездесет и шест пољопровредно-сточарских удружења и скоро 9.000 грла стоке остали су без торова и без пашњака. Сељаци су демонстрирали против тужилаштва тврдећи да тужилац „лаже“. Паоло објашњава да се сада стање примирило јер је италијанска влада обећала да ће им платити надоканде као и трошкове деконтминације (чишћења) полигона и околине.

Храбри тужилац: Доменико Фиордализи

– А баш то је заслуга Фиордализија јер пре његове истраге држава није ни говорила о загађењу, а камоли о чишћењу и надокнадама – каже Паоло.

На први поглед изненађује да су се у овом заплету на Сардинији управо жртве загађења окренуле против тужиоца. Објашњење је у чињеници да је Сардинија сиромашна и сељаци који су остали без пашњака су крајње забринути. Питају ко ће да купи њихов мед, сир и воће ако тужилац настави да прича о загађењу и радиоактивности. Ова сељачка мука добро је дошла НАТО-у, индустрији оружја, државним функционерима, неким председницима општина и осталим заговорницима закона ћутања.

Тужилац из Ланузеија, међутим, не личи на некога ко би ућутао због претњи или притисака. До сада прошао разне битке, па и ону против мафијашке организације ндрангета. Овај педесетогодишњак, пореклом из Калабрије, неуобичајено висок за поднебље јужне Италије, ићи ће до краја – ма шта то значило – јер ћутање сматра злочином.

Кажњени јер су проговорили

Антонио Пили, лекар и бивши председник општине Вилапуцу, први је 2001. године јавно упозорио на повећан број оболелих од леукемије и на крају „добио“ судски процес и био осуђен на осам месеци условно.
– До сада су политичари морали да ћуте ако су хтели да сачувају каријеру. Научници су морали да ћуте ако су желели да добију новац за своја истраживања – каже Маријела Као, председница комитета грађана Избацимо базе, додајући да су „неки новинари завршили на суду, а неки су напустили професију“.

К  Р  А  Ј