Михаило Меденица: Прешевски камен мудрости

Да ли је Европа чије вредности заступа Рамуш Харадинај заиста вредна борбе за њу?! Који је то циљ којем тежимо ако га заступа човек руку крвавих до рамена на којима је као трофејну ловину носио раскомадана трупла жена отргнутих од деце и силована до пред смрт за коју су морале да моле, уста пуних крви?!

30.12.2012. pressonline.rs

Дечански месар сад позива српску власт на разум и поштовање европских вредности, апелујући, онако огрезао у зло, да не дирамо у прешевски споменик њему сличних. Да не ударамо на белег терористима усред државе чије су жене силовали до пред смрт, док су устију пуних крви покушавали да дозову децу, надајући се да за ко зна којим по реду монструмом спуштених гаћа коначно иде смрт… Тако жељена и животодарна смрт…

Позивајући овај привид власти на хектару привида државе Харадинај подсећа на наше споменика, дуж нашег Косова и Метохије, које су сачували, он и њему слични, од њих и њему сличних, за њих и њему сличних.
За Србе нису! Срба нису сачували довољно. Манастири су више крајпуташи народа који је пострадао ту негде, у метохима, него богомоље живих.

Бесно дечанско псето усудило се да успореди то осталог јада од вековних звоника и на пола сломљених клепала са перверзним мермером, који се за овај привид државе испоставио као међаш преко којег не сме, као говече кад са страхом стане пред зденац који би прескочило у кораку, само да га неко прутом ошине по гузици…
Прут су, балисти с југа Србије, дали Харадинају у руку, молећи за помоћ, па сад витла њиме чикајући ово кљусе да поскочи, а кљусе ко кљусе…

Кљусету је, каже, тај и такав џелат прихватљив саговорник, буде ли се наметнуо?! Буду ли нам га наметнули, тачније, јер с кљусетом се може све!
Кљусе се не пита, кљусе слуша, кљусе трпи кад га претоваре, кљусе и није вредно самилости јер кљусе за боље и није! За кљусину само Европа нема алтернативу!
Европа у коју ће призната од других и заборављена од себе.
Тамо, привезана у исте јасле с Рамушем који је обесио о пупчаник, о који су мајке, вукући се крвавим рукама, покушавале да се усправе и дозову децу, грла пуних крви…

Ако су лоши отишли с власти, јесу ли морали гори да се дограбе ње?! Ако нису гори може ли им бесно псето бити прихватљив преговарач о судбини два „откоса“ Срба, колико их је претекло Рамушевим косцима?..
Ако заиста нису, неће дозволити да прешевски камен остане надгробни споменик држави, јер више је то неголи терористички видиковац с којег пуца поглед на кљусину која сломљене кичме, вукући се на коленима, „граби“ ка Европи стазом над понорницом…

Ако више од 300 затрављених цркава, капела и манастира имају алтернативу- Европа је заиста нема!
Ако хиљаду и нешто преораних српских гробаља имају алтернативу- Европа је заиста нема!
Ако пашчад нахрањена костима повађеним из хумки имају алтернативу- Европа је заиста нема!
Ако спаљени Архангели, Богородица Љевишка, Зочиште, Девич…имају алтернативу- Европа је заиста нема!
Ако Клечка, Лапушник, Малишево, Јуник, Чичавица, Радоњићко језеро…имају алтернативу- Европа је заиста нема!
Ако страх Србина у Прешеву, Бујановцу и Медвећи има алтернативу- Европа је заиста нема!
Ако се прихватљиви Рамуш подвукао под „црвену линију националних интереса“- онда Србија заиста има алтернативу! Тамо где су оба краја батине у рукама новорођеног хашког праведника…

Ако се саплетемо о прешевски „камен мудрости“ онда нам је добри и поштени Рамуш и превише сачувао на Косову и Метохији. Има сво право да се прозове највећим ктитором српства…

У том случају више нема Србије која је у славу Бога и себе подигла Високе Дечане, певајући с његовог звоника! Остао је још само овај лакат тужне и неродне земље, ваљане тек да се у њу побије плоча пред којом ће се кљусе укопати, гледајући где су штап и шаргарепа…