Иван Нинић

НИНИЋ: Сумњива набавка Института за трансфузију крви


Сумњива набавка Института за трансфузију крви

29.12.2012

Након два неуспела покушаја тендера које је поништила Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки, Институт за трансфузију крви Србије ипак је успео да директном погодбом фирми Yunycom д.о.о. додели набавку 120.000 тестова за болести које се преносе крвљу вредан 21,6 милиона динара, открива Пиштаљка.

Комисија је 24. августа прошле године усвојила жалбу фирме Маклер д.о.о. и поништила отворени поступак набавке тестова за четрнаест милиона динара, навевши да је наручилац – Институт за трансфузију крви – „предвидео да понуђач мора да обезбеди и потрошни материјал, као и услуге одржавања и сервисирања апарата DAVINCI, или апарата истих или сличних карактеристика тог апарата“. „Притом (наручилац је) навео да се потрошни материјал, услуге одржавања и сервисирања морају бесплатно понудити, односно да се у цену тестова урачунају и ови трошкови“, наводи се у образложењу одлуке.

Овакви тендерски захтеви одговарају само једном понуђачу у Србији – фирми Yunycom д.о.о, која има закључен дистрибутерски уговор са француским произвођачем апарата DAVINCI. То значи да је унапред било познато да само Yunycom може да обезбеди потрошни материјал, резервне делове, редовну валидацију и сервисне услуге овлашћеног сервисера, што јој гарантује извесну победу на тендеру. У својој жалби фирма Маклер д.о.о. је навела да је спорним тендером Институт за трансфузију крви Србије ограничио конкуренцију, па чак и обмануо Светску банку. „То је у супротности са преузетом обавезом да апарат DAVINCI, набављен из средстава Светске банке, буде отворен систем на којем се могу радити тестирања тестовима различитих произвођача, како то стоји и у уговору са испоручиоцем апарата“, пише у жалби која је цитирана у образложењу одлуке Републичке комисије за заштиту права.

Други отворени поступак за набавку „Elisa“ тестова за трансмисивне болести расписан је у октобру 2011, а вредност ове набавке била је поново 14.000.000 динара без ПДВ-а. Фирма Маклер се поново жалила, а комисија је поново (3.2.2012) поништила поступак јавне набавке. У жалби Маклера наводи се да је нејасно шта заправо представља предмет јавне набавке. „Наручилац кроз појашњења конкурсне документације тврди да је предмет само набавка тестова, док је у конкурсној документацији дефинисана обавеза за понуђаче да у понуђену цену урачунају поред цене тестова и цену апарата, цену сервисирања и одржавања са потребним резервним деловима, као и цену потрошног материјала“, пише у жалби.

Занимљиво је да Маклер наводи и да Институт „већ има апарате који по својим капацитетима могу да задовоље његове захтеве за тестирање јединица крви добровољних даваоца у обиму који превазилази годишње потребе“.

Сарадник Пиштаљке је завничним путем покушао да од надлежних у Институту за трансфузију крви Србије добије информације да ли је та установа реализовала нове набавке, и уколико јесте у којој врсти поступка је то учињено, када и са којом фирмом је закључен уговор. У постављеним питањима јасно су наведени протоколарни бројеви тендера и протоколарни бројеви и датуми одлука Комисије. „У вези са Вашим наводима не можемо да Вам дамо одговор, обзиром да питање није прецизно, јер не наводите шта је предмет набавке“, стоји у одговору који је потписала Гордана Антуљесков, сарадник за односе с јавношћу Института за трансфузију крви Србије. Упркос томе што су у Институту покушали да прикрију тражене информације, сарадник Пиштаљке је дошао до података захваљујући Службеном гласнику (18.5.2012), порталу Управе за јавне набавке и порталу „Е-капија“.

Наиме, Институт је средином маја 2012. године објавио обавештење о избору најповољније понуде за набавку 120.000 комада „Еlisa“ тестова. Уместо отвореног поступка, у овом случају примењен је преговарачки поступак са погађањем, а уговор вредан 21,6 милиона динара (са ПДВ-ом) закључен је 30. маја са фирмом Yunycom. У образложењу којим се правда примена преговарачког поступка Институт наводи да је изабрана фирма једина могла да одговори захтеву, односно предмету набавке.

Зашто је и како уместо транспарентног, односно отвореног, поступка руководство Института за трансфузију крви Србије договорило набавку 120.000 комада „Elisa“ тестова у преговарачком поступаку са погађањем који подразумева елиминисање конкуренције, показује уговор који поседује Пиштаљка. Наиме, 2.4.2012. године директор фирме Yunycom д.о.о. др Слободан Кривокапић и директорка Института др Снежана Срзентић потписали су уговор о донацији, којим је Yunycom донирао Институту апарат за анализу еlisa тестова. „Донатор са задовољством поклања примаоцу донације један апарат DAVINCI, аутоматски еlisa процесор произвођача BioMerieux Француска, серијски број 5130000279, чија је вредност у време склапања уговора 25.700 евра без урачунатог ПДВ-а, односно 30.326 евра са урачунатим ПДВ-ом, у свему према техничким карактеристикама у прилогу овог уговора, што прималац донације са захвалношћу прихвата“, пише у члану 1. уговора.

„За коришћење апарата BioMerieux, Институт се није обавезао да ће узимати тестове од Yunycoma, ни у погледу вресте тестова нити количине“, одговорили су из Института за трансфузију крви Србије, не знајући да Пиштаљка поседује спорни уговор. Међутим, Институт се обавезао да ће апарат користити као основно средство, а ако га не буде користио, Yunycom може захтевати повраћај апарата и то у року од пет година од пуштања у рад (члан 3). Тако је руководство Института у дело спровело план који је два пута онемогућен одлукама Комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки. Донацијом од 30.326 евра фирма Yunycom је себи обезбедила посао продаје тестова у вредности од 21,6 милиона динара, што је скоро седам пута више од вредности донације.

ПРИЛОЗИ:

Решење Комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки од 24. августа 2011.

Решење Комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки од 3. фебруара 2012.

Ознаке:

,

Везани чланци:

Институт за трансфузију крви наместио тендер? Институт за трансфузију крви наместио тендер? Институт одбацио најповољнију понуду за набавку 150.000 хемијских оловака и буџетским новцем платио те оловке 500.000 динара више. Тендером унапред био одређен само само један могући модел оловке.

http://pistaljka.rs/home/read/312