Биљана Диковић

Канада: Споменик и планина србском војводи Путнику


Канађани подигли споменик војводи Путнику на планини која носи његово име!

Отава – Спомен-плоча посвећена војводи Путнику, на планини која носи његово име, откривена је у подручју Стеновитих планина у широј околини Калгарија, у канадској провинцији Алберта.
27.12.2012. извор: Бета, Википедиа, за ФБР приредила Биљана Диковић

Координате: 50° 38′ 35″ СГШ, -115° -15′ -25″ ИГД

Путник (енгл. Mount Putnik) је планинa у Канади, део Стеновитих планина у оквиру венца Кананаскис. Налази се у покрајини Алберта, западно од реке Кананаскис. Надморска висина је 2.940 метара. Име је добила 1918. године по српском војводи Радомиру Путнику.

Мало ко је знао да су Канађани још 1918. године тако назвали једну планину одајући почаст начелнику Врховне команде српске војске (1912-1916) и првом српском војводи Радомиру Путнику (1847-1917).

Портрет војводе Радомира Путника Аутор: Михаило Миловановић (1879-1941) Фотографисао: Бранко Д. Тодоровић

Вест је допрла и до праунука војводе Путника Зорана Ивковића (73), електроинжењера који живи у Немачкој, али сваке године посећује родну Србију.

Ивковић је успоставио контакт са овлашћеним нотаром Србије у Калгарију Милицом Опачић изражавајући задовољство што канадска планина носи име његовог прадеде.

“Врло сам почаствован и поносан и заинтересован за даљи рад српске заједнице у Калгарију”, написао је Ивковић.
Он је такође навео да војвода Путник има још живих потомака, а да је он један од оних који чувају успомену на славног сродника.

Ивковић је врло упућен у живот и дело свог прадеде који је, између осталог, на основу одлуке Војног министарства и Главног генералштаба, пре 100 година, 24. децембра 1912. донео решење о формирању Ваздухопловне команде у Нишу, чиме су постављени темељи српског војног ваздухопловства.

Праунук војводе Радомира Путника је и добротвор који помаже свој народ прилозима за српску цркву, дечје болнице и на друге начине.

*********

 

Личност Радомира Путника

Radomir Putnik.jpg

Швајцарац Арчибалд Рајс је 1915. године написао:

Тек сад схватам колико је необичан и уман био тај старац, бледог лица, уоквиреног проседом густом брадом подрезаном у шиљак, који је своју болесничку постељу претворио у биро у коме је неуморно радио дан и ноћ.

Војвода Путник се кроз своје одлуке, које су имале судбонносан значај за српску земљу и народ, показао као ненадмашив стратег и крупна историјска личност. Кратке, разумне и потпуно јасне одлуке су показивале дубину мисли и чврстину логике војводе Путника. У свакој ситуацији је умео да одреди стратегију и план, чиме је он био битан елемент српске државне политике. Путник је сматрао да је вођење рата питање и за државнике и за војсковође, и никад није извршио ниједну одлуку за коју није добио сагласност владе.

Путник се увек истицао као хладна и рационална личност. Било га је веома тешко избацити из равнотеже и знао је да се понесе и у победи и у поразу. У личном животу је био миран, повучен и скроман човек. У јавности никад није био разметљив и избегавао је претерано декорисање одликовањима, које ни сам није разумео. Једном је изјавио: „Моје декорације су испод мундира“. За време балканских ратова, наредио је да дневнице потпоручника и војводи буде исто – три динара дневно.