ЗАВРШНА ГОДИШЊА ПРЕС-КОНФЕРЕНЦИЈА ПРЕДСЕДНИКА РФ ЗА КОЈУ ЈЕ БИЛО АКРЕДИТОВАНО ВИШЕ ОД 1000 РУСКИХ И ОКО 200 СТРАНИХ НОВИНАРА
(ПРВИ ДЕО)

• Индустријски раст у прошлој години био је 4,7 одсто, а ове године 2,7
• Расту депозити грађана РФ у нашим финансијским установама. Раст је за годину дана достигао 19,6 одсто, а у апсолутном износу – 13,1 билиона рубаља (319 милијарди евра)
• Незапосленост је у прошлој години била 6,6 одсто, а у новембру ове године – 5,3-5,4 процента. То је добар показатељ, један од најбољих у свим развијеним светским економијама
• Државни дуг и даље остаје на ниском нивоу, нешто је мањи од 10 одсто. Спољни дуг Русије само је 2,5 одсто и ту се ништа није изменило. По овом показатељу једна смо од најбољих економија развијених земаља
• Резерве Централне банке додатно су порасле. Прошле године су износиле 498,6 милијарди долара, а 7. децемба ове године – 527,3 милијарде долара. Резервни фонд је такође нарастао, и то веома приметно – у доларима – са 25,2 милијарде на 61,4 милијарде долара
• Фонд националног благостања осатао је на нивоу ранијих величина: био је 86,8, а сада је 87,5 млрд долара
• Прошле године је „матерински капитал“ износио 365 698 рубаља (8900 евра), тренутно је 387 640 рубаља (9454 евра), а од јануара 2013. биће 408 961 рубља (9980 евра)

ЗАВРШНУ годишњу конференцију за медије шефа руске државе Владимира Путина директно су преносиле федералне телевизије Први канал, Русија 1, Русија 24 и радиостанице Мајак, Вести FM и Радио Русије.

Акредитовано је било више од 1000 домаћих и око 200 страних новинара. По обичају, прво је говорио председник РФ, а потом су уследила новинарска питања.

Факти објављују Путинову „уводну реч“ у целини. А објавиће и његове одговоре на најзначајнија питања.

ВЛАДИМИР ПУТИН:  Главни показатељи економског развоја земље у 2012. су ови: раст ДБП (друштвеног бруто производа)  за период јануар-октобар био је 3,7 одсто. То је нешто мање у односу на прошлу године кад смо имали 4,3 одсто. Али, резултати су, имајући у виду рецесију у еврозони, смањен темпо економског раста у Сједињеним Државама и одређено смањење раста у Кини, генерално добри.

Шта је утицало на нека смањења темпа раста у овој години? Први разлог сам већ рекао: то је укупно снижење темпа раста светске економије и рецесија у једном од водећих центара, у еврозони. Други разлог је ипак наш унутрашњи проблем – лоша жетва. Прошле године имали смо принос од 90 милиона тона пољопривредних култура, а ове године нешто више од 74 милиона тона.

То се одразило и на инфлацију и несумњиво зауставило темпо раста у III и IV кварталу, али у целини, понављам, резултат је задовољавајући.

Што се тиче инфлације, знате да је прошле године била најнижа у задњих 20 година. Тиме се поносимо, јер смо током дугог периода „циљали“ инфлацију покушавајући да је смањимо. Резултати су ту. Ове године (17. децембра) она је нешто порасла и износи 6,3 одсто, што значи да је на приближно истом нивоу.

Индустријски раст у прошлој години био је 4,7 одсто, а ове године 2,7 – практично дупло мањи. То нас не радује. Одређени оптимизам уноси околност да су инвестиције у основни капитал остале непромењене, чак мало и порасле. Прошле године биле су 8,3 процента, а ове – 8,4. Веома нас радује што је раст у прерађивачком сектору био знатно виши – 4,4 процента. Верујем да је то резултат осмишљене активности владе Руске Федерације.

Просечна плата у 2011. години била је 23 369 рубаља (555 евра), а у новембру ове године већ 27 607 рубаља (670 евра). Раст у прошлој години био је 2,8 одсто, а ове 8,8. То је добар показатељ.

Други социјално-економски показатељ који је веома важан за нашу земљу, као и за сваку другу тржишну привреду, јесте ниво незапослености, односно стање на тржишту рада. Ниво незапослености на основу методологије Међународне организације рада код нас је у прошлој години био 6,6 одсто. Искрено, ову годину смо почели тим показатељем од 6,6 одсто, а у новембру ове године он је био нижи и износио је 5,3-5,4 процента. То је добар показатељ, један од најбољих у свим развијеним светским економијама. Број званично регистрованих радника је један одсто.

Реални доходак становништва у прошлој години порастао је за 0,8 одсто, а ове године 4 одсто. У чему је суштина: то је повезано са великим повећањем плата војске и унутрашње војске и повећањем примања у систему министарства унутрашњих послова. То је и плод повећања пензија од 1,6 пута. То је био планирани раст пензија.

И у социјалној сфери су порасле плате. Расту плате учитеља и професора у високом образовању. Бележи се одређени раст и у области здравства и код медицинског особља, као и медицинских стручњака. Све је то дало резултата, који је, сматрам, добар. Раст од 4 одсто је прилично добар раст.

Старосна пензија је износила 8 876 рубаља (220 евра), а сада у октобру ове године износи 9 810 рубања (240 евра). Социјалне пензије су повећане иако су и даље мале: са 5 200 на 5 942. Дакле: ипак је то социјална пензија.

И на крају, показатељ који зовемо „материнским капиталом“. Увек се тога сетим јер је раније било много питања да ли ћемо вршити индексацију овог социјалног давања. Желим да још једном потврдим: индексирамо и индексираћемо.

Ако је прошле године „матерински капитал“ износио 365 698 рубаља (8900 евра), тренутно је 387 640 рубаља (9454 евра), а од јануара 2013. биће 408 961 рубља (9980 евра).

Расте капитализација банкарског система. Веома је пријатно кад расту депозити грађана РФ у нашим финансијским установама. Раст је за годину дана износио је 19,6 одсто, а у апсолутном износу 13,1 билиона рубаља (319 милијарди евра).

Имамо позитиван салдо трговинског биланса. У прошлој години је био 198,2 милијарди, а у овој години за период јануар – октобар – већ 164,6. Сматрам да износ неће бити мањи него прошле године. Свесни смо да су цифре о којима говорим прелиминарне и да ће бити коначне тек у I кварталу следеће године.

Наравно, ово није условљено само за повољном спољноекономском конјунктуром, већ и са добрим радом владе. Прво, Русија је ступила у СТО. Друго, потписан је Споразум о слободној трговини у ЗНД. А треће:  функционишу Царинска анија и Јединствени економски простор са Белорусијим и Казахстаном. Раст робне размнене са овим државама износи 10 одсто и то није лоше.

Али најважније је – и то хоћу да још једном да поновим – ми имамо веома добру структуру трговине са земљама Царинске уније.

Државни дуг и даље остаје на ниском нивоу, нешто је мањи од 10 одсто. Спољни дуг Русије само је 2,5 одсто и ту се ништа није изменило. По овом показатељу једна смо од најбољих економија развијених земаља.

Међународне резерве Централне банке додатно су порасле. Прошле године су износиле 498,6 милијарди долара, а 7. децемба ове године – 527,3 милијарде долара. Резервни фонд је такође нарастао, и то веома приметно – у доларима – са 25,2 милијарде на 61,4 милијарде долара.

Фонд националног благостања осатао је на нивоу ранијих величина: био је 86,8, а сада је 87,5 млрд долара.

Желим да истакнем да су наше државне финансије стабилне без обзира на проблеме којих имамо довољно и о којима ћемо наставити да говоримо.

Посебно желим да истакнем владину одлуку о увођењу тзв. буџетског правила, са одређивањем дохотка федералног буџета и његовог коришћење у текућим расходима само до нивоа одређене вредности барела нафте. За 2013. годину тај ниво биће 91 долар за барел. То је, мора се признати, прилично рестриктивно правило.

Други део тог правила је обавеза да се новац из резервних фондова троши за одређени ниво акумулације у овим фондовима. Ово је довело до тога да имамо веома рестриктиван буџет, али извршив уз истовремени раст резерви. И резерви Централне банке и резерви владе. То потврђује да водимо веома уравнотежену и веома пажљиву финансијску и економску политику.

Наш највећи понос је ипак пораст наталитета јер је највећи у последњих 20 година, а истовремено је смртност најнижа за те две деценије.

Ово потврђује да су људи почели другачије да планирају свој живот и да су проширили хоризонте планирања породице. То потврђује да наши људи, упркос проблемима којих им је преко главе, ипак имају поверење у оно што радимо и што се у догађа у земљи. Уосталом, говорио сам о цифрама раста прихода и благостања, што такође има велики и суштински значај. Плус, утицале су и специјалне мере за подржавање наталитета и позитивних демографских процеса.

Познато вам је да осим цифри које се односе на „матерински капитал“, постоји још цео програм за подршку жена које су одлучиле да роде друго или више деце. А од првог квартала следеће године влада треба да активира програм подршке породицама које се одлуче да имају треће и више деце. У више од 50 региона РФ где имамо „негативни наталитет“ – у северо-западном делу земље и, посебно, у Поволжје и на Далеком Истоку – људи ће добијати свакога месеца социјалну помоћ за свако дете.

 ПУТИН: Променио сам се и ја, надам се – набоље…

****

ОДГОВОРИ НА ПИТАЊА О УНУТРАШЊЕМ УСТРОЈСТВУ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ И СИРИЈИ

(ДРУГИ ДЕО)

• А зар Русија није изгубила  позиције у Либији након онога што су тамо учинили интервенционисти? Ма како да објашњавају своје ставове, та држава се распала. Међуетнички, међуклановски, међуплеменски конфликти се настављају. Штавише, десила се трагедија – тамо је убијен је амбасадор Сједињених Држава. Је ли то резултат рада? Мене питају за грешке, није ли то грешка? Да ли желите да се такве грешке стално дешавају у другим земљама?
• Нисмо забринути за судбину Асадовог режима. Схватамо шта се тамо дешава и да је та породица на власти већ 40 година. Нема сумње да би промена била пожељна. Али, нас брине нешто друго: шта ће даље бити. Ми једноставно не желимо да садашња опозиција, ако постане власт, отпочне борбу са садашњом влашћу која би прешла у опозицију и да то треје вечно
• Да можда господин Асад за време свог председниковања није избијао из Москве? Он је чешће био у Паризу и другим европским престоницама него код нас и ми се залажемо да буде нађено такво решење проблема које би регион ослободило распада и непрекидних грађанских ратова

РУСКИ лидер је – током четворочасовне конференције за медије – одговорио на велики број питања домаћих и страних одговора.

ПИТАЊЕ: Неки предлажу да Татарстан промени име у Казањску Републику, а Башкирија – у Уфимску Републику. Шта мислите о томе? (Дина Газалијева сателитска телевизија Татарстана)

ПУТИН: Добро је познато да у Руској империји није постојала подела на национално-територијалне делове, постојале су једноставно – губерније.

Сетимо се да је некада постојала Тифлиска губернија, да тада није постојала никаква Грузија. У пуној мери се то односило на данашње субјекте Руске Федерације. И све је некако функционисало и то није било лоше.

Можемо ли се вратити у прошлост? Не знам, али пре него почнемо о томе да говоримо, требало би се посаветовати са националним републикама које улазе у састав Руске Федерације. Нама је најмање потребна напетост у тој сфери. Све одлуке у тој области – у складу са законима РФ – не могу бити донете другачеје него путем одговарајућих одлука самих субјеката Руске Федерације. А могу бити донете само на два начина: или референдумом или одлуком парламента.

Међутим, то не треба да буде усмерено на решавање такозваног националног питања. То је веома осетљива тема и ту се не треба понашати као слон у стакларској радњи. И још једном желим да истакнем: ми имамо намеру да се држимо слова и духа закона. Дакле:питања те врсте се без субјеката Руске Федерације не могу и неће решавати.

ПИТАЊЕ: Владимире Владимировичу, ваљда се сећате да је Борис Николаевич Јељцин својевремено рекао: „Ја само председник Русије № 1“. На основу те рачунице, ви сте председник Русије № 2 и предедник Русије № 4, тј. већ сте два пута председник. Веома је много речено о томе како се наша земља мењала, како су се променили грађани Русије. Колико се за ове године променио Владимир Путин? По чему се председник Русије Владимир Путин № 4 разликује од председника Русије Владимира Путина № 2? Шта од Вас можемо да очекујемо, да ли ћете опет бити како роб осуђен да весла на галији? Какви ће бити Ваши основи кораци у наредним годинама, месецима и данима? (Александар Гамов. Радио, телевизија и новина Комсомољска правда)

ПУТИН: Што се тиче „веслања“ на галији, могу само да кажем да смо јуче почели са радом у 10 часова ујутро и завршили тачно у 22 часа. Задњи сусрет сам имао са господином Саргсјаном и он је завршен пет минута до десет синоћ. Отприлике тако изгледа сва радна недеља. Навикао сам на то.

Што се тиче промена – знате позанту изреку „све тече“, све се мења? Мењају се и људи и ситуације. Променио сам се, наравно, и верујем да сам се променио набоље. Не могу да кажем да сам се променио нагоре. Промена, наравно, има и оне су повезане са повећањем и животног и радног искуства.

ПИТАЊЕ: Западне земље, Арапска лига и Турска залажу се да Башар Асад напусти свој положај и кажу да у Сирији мир није без тога могућ. Да ли неслагање Русије са тим ставом може довести до тога да се Русије нађе у изолацији и да на крају крајева Русија изгуби утицај не само у Сирији већ и у региону Блиског Истока у целини, уколико падне режим Башара Асада? (Асошијејтед прес, Владимир Исаченков)

ПУТИН: Ма немојте! Слушајте, драги мој, а зар Русија није изгубила своје позиције у Либији након онога што су тамо учинили интервенционисти? Ма како да објашњавају своје ставове, та држава се распала. Међуетнички, међуклановски, међуплеменски конфликти се настављају. Штавише, десила се трагедија – тамо је убијен је амбасадор Сједињених Држава. Је ли то резултат рада? Мене питају за грешке, није ли то грешка? Да ли желите да се такве грешке стално дешавају у другим земљама?

Иначе, нисмо забринути за судбину Асадовог режима. Схватамо шта се тамо дешава и да је та породица на власти већ 40 година. Нема сумње да би промена била пожељна. Али, нас брине нешто друго: шта ће даље бити. Ми једноставно не желимо да садашња опозиција, ако постане власт, отпочне борбу са садашњом влашћу која би прешла у опозицију и да то треје вечно.

Вас, наравно, интересује став Руске Федерације у том делу света: да, он нам је близак. Међутим, нас више од свега брину наши интереси којих, у сушнини, тамо и нема баш много, готово да практично и не постоје. Да ли имамо неке посебне економске односе? Не!

Да можда господин Асад за време свог председниковања није избијао из Москве? Он је чешће био у Паризу и другим европским престоницама него код нас и ми се залажемо да буде нађено такво решење проблема које би регион ослободило распада и непрекидних грађанских ратова.

У чему се састоји наш предлог, наш став: не у томе да се по сваку цену оставе Асада и његов режим на власти, већ у томе да људи почну међусобно да се договарају како даље да живе, како да имају безбедност и учествују у руковођењу државом. Тек потом би се постојеће стање ствари могло суштински мењати, а не супротно – прво све протерати и уништити, а затим покушати обезбедити договор. Мислим да су договори на основу војне победе овде неумесни и да не могу бити ефикасни. А шта ће тамо бити зависи пре свега од самог народа Сирије.

 

****

ПУТИН: Знам кад ће бити смак света – за 4,5 милијарде година…

04:37 21.12.2012.

ШЕФ РУСКЕ ДРЖАВЕ НА ГОДИШЊОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ ЗА МЕДИЈЕ ОДГОВОРИО НА БРОЈНА НОВИНАРСКА ПИТАЊА
(ТРЕЋИ ДЕО)

• Американци су са „Актом магнитског“ тек  један антисовјетски, антируски закон заменили другим. Без тога се никако не могу снаћи. Стално покушавају да остану у прошлости. То је веома лоше. Наравно, то само по себи трује наше односе
• О чему брину наши партнери у Сједињеним Државама и амерички законодавци? О људским правима у нашим затворима и местима лишавања слободе? Добро дело, али они сами имају много проблема
• Већ сам о томе говорио: Абу-Граиб, Гвантанамо – ту годинама држе људе у затвору без подизања оптужнице. То је, заправо, несхватљиво. Уз то, не само да држе у затворима без оптужнице, него и људи ходају у оковима као у средњем веку. У сопственој земљи су легализовали тортуру
• Замислите, кад би код нас било макар нешто слично? Одавно би нас сасвим појели! По читавом свету би правили халабуку! А тамо је све мирно и тишина. Па колико пута је обећано да ће Гвантанамо затворити, а све стоји на месту? Где то још постоји? Затвор ради. Можда се и тортуре настављају. То су такозвани тајни затвори ЦИА. Ко је за то кажњен? 
• У Америци, у многим државама на изборима није дозвољен приступ посматрачима из међународних организација. Допада ли Вам се то? 
• Тамо су таквој организацији, која за руско ухо има мало чудну скраћеницу БДИПЧ (ОДИХР – Канцеларија за демократске институције и људска права),  једноставно рекли: „Ако приђу на 300 метара до биралишта, ухапсићемо их“. И сви ћуте, свима је добро. А та организација је написала да је на америчким изборима све било у реду и демократски. Допада Вам се, је ли?
• Замољен да прокоментарише виц о самом себи – да је и  прес-конференцију специјално заказао дан пре краја света, „зато што хоће да сумира резултате развоја читавог човечанства“ – Путин је рекао и ово: “ Тренутак, као прво, знам када ће се десити крај света. За 4, 5 милијарде година отприлике. Зато што је, колико се сећам, циклус функционисања наше звезде, Сунца…“

ШЕФ руске државе Владимир Путин – као што се и могло очекивати – нашао се под `баражном ватром`новинарских питања.

Било је разних и са различитим мотивима постављених.

Путин се највише, што је и размљиво, задржао на питањима која су се тицала америчког „Акта Магнитског“ и контрапотеза које је повукла руска Државна Дума. Разумљиво, зато што је руски лидер, у суштини, тим поводом говорио о руско-америчким односима.

А било је и помало шаљивих питања. Уосталом, читајте…

ПИТАЊЕ: Као одговор на усвојени амерички „Акт Магнитског“, Државна Дума усвојила је рестриктивне мере у односу на америчке грађане који желе да усвоје децу – сирочад из Русије. Сматрате ли такав одговор уистину адекватним? И не збуњује ли Вас то, што деца, при том најугроженија и беспомоћна, постају инструмент у политичкој борби? (Ксенија Соколова, часопис „Сноб“)

ПУТИН: Прво, рекли сте да је то одговор на такозвани закон Магнитског.

Наравно, тај закон у односу на Руску Федерацију то није пријатељски чин. И не ради се о чиновницима којима је забрањено да имају неке рачуне или да им се контролишу некретнине. И ми  сматрамо да наши чиновници, посебно на високим положајима, људи који се баве политиком, треба да имају рачуне у руским банкама (а не страним) . Узгред, код нас, у Руској Федерацији, има пуно банака са стопроцентним страним капиталом. Њихов капацитет и поузданост су несумњиви. Да ли таква банка ради у Русији или у Бечу или у некој другој престоници није битно, важно је да је то међународна финансијска институција.

Што се тиче некретнина, такође сам већ говорио. Ако нам колеге у иностранству помогну да откријемо оне који крше закон – бићемо им захвални, чак смо спремни и да их наградимо. Али, апсолутно се не ради о чиновницима. Ради се о томе да су они један антисовјетски, антируски закон заменили другим. Без тога се никако не могу снаћи. Стално покушавају да остану у прошлости. То је веома лоше. Наравно, то само по себи трује наше односе.

Сада о теми коју сте непосредно дотакли, о усвајању наше деце у иностранству. Колико сам ја упознат са анкетама јавног мнења, огромна већина грађана Руске Федерације негативно се односи уопште према усвајању наше деце у иностранству. Ми треба да се бавимо тиме. Ми треба да стимулишемо преузимање у нашој земљи деце која су остала без родитељског старања или су сирочад.

С тим у вези мислим да је јучерашњи предлог Дмитрија Анатољевича Медведева апсолутно правилан. Треба развијати тај правац деловања унутар земље, укидати бирократске баријере и још више подржавати породице које узимају децу.

Сада о ономе што се тиче америчке стране.

Не ради се о конкретним људима, америчким грађанима који усвајају нашу децу. Тамо се и трагедије дешавају и то нам је познато, али огромна већина људи који усвајају нашу децу адекватно се понаша и то су добри и пристојни људи. Реакција депутата Државне Думе не односи се на то већ на  став америчких власти.

У чему се огледа тај став? У томе што у случајевима извршених прекршаја према руској деци америчка Фемида уопште не реагује и од кривичне одговорности ослобађа људе који су у односу на дете очигледно учинили кривично дело. Али, ни то још није све. Руским представницима није дозвољен приступ тим процесима, чак ни као посматрачима.

Стејт департмент и наш МИП недавно су закључили споразум о томе како и шта могу чинити представници Русије током избијања таквих кризних или конфликтних ситуација. А шта се у пракси добило? Испоставило се да је америчко законодавство у пракси ту област пренело на ниво појединачне државе. И кад наши представници долазе да изврше своје обавезе у оквиру тог споразума, они им кажу: „То није предмет федералне власти, него ове државе, а на државном нивоу немате никакав споразум. Идите у Стејт департмент. С ким сте закључили споразум, с њим се и разјасните“. А у федералним органима власти Сједињених Држава шаљу на државни ниво. И чему такав споразум? „Наводно се обавезали“, и то је све. Чак не пуштају ни као посматраче а камоли као учеснике процеса.

О чему брину наши партнери у Сједињеним Државама и амерички законодавци? О људским правима у нашим затворима и местима лишавања слободе? Добро дело, али они сами имају много проблема.

Већ сам о томе говорио: Абу-Граиб, Гвантанамо – ту годинама држе људе у затвору без подизања оптужнице. То је, заправо, несхватљиво. Уз то, не само да држе у затворима без оптужнице, него и људи ходају у оковима као у средњем веку. У сопственој земљи су легализовали тортуру.

Замислите, кад би код нас било макар нешто слично? Одавно би нас сасвим појели! По читавом свету би правили халабуку! А тамо је све мирно и тишина. Па колико пута је обећано да ће Гвантанамо затворити, а све стоји на месту? Где то још постоји? Затвор ради. Можда се и тортуре настављају. То су такозвани тајни затвори ЦИА. Ко је за то кажњен?

А нама још увек указују да имамо проблема. Да, хвала, и сами то знамо. Међутим, на основу тога усвајати некакве антируске акте – то је  претерано и са наше стране ничим изазвано.

Разумем да је то емотиван одговор Државне Думе, али сматрам да је адекватан.

ПИТАЊЕ:  Ја сам лично усвојилац и, независно од спољног политичког контекста, сматрам да су амандмани које је јуче усвојила Државна Дума претерани и неадекватни и, извините ме, канибалски. Људи који су усвојили тај закон кажу да ми имамо довољно средстава да бринемо о својим сирочадима, да има довољно оних који желе да усвоје десетине хиљада остављене деце. Да ли је то баш тако или уопште није тако? (Александар Колесниченко, „Аргументи и факти“)

В. ПУТИН: Ја се с Вама апсолутно не слажем.

Прво, још једном ћу поновити, не ради се о конкретним људима већ о односу америчких власти према проблемима у изузетним ситуацијама, које су у вези са кршењима права детета и извршењем кривичних дела. Оне су добро познате и добро је позната реакција америчких власти.

Још једном понављам: они руским представницима једноставно не дозвољавају да имају приступ тим проблемима, чак ни као посматраче их не пуштају у суд. Мислим да је то неприхватљиво. Сматрате ли ви да је то нормално?

Шта ту има нормално ако вас понижавају? Да ли Вам се то допада? Ви сте  садомазохиста или како?  Земљу не треба понижавати.

А истина је да треба да усавршавамо наш систем.

И поред свега, у принципу ми не забрањујемо странцима усвајање. Сем Сједињених Држава постоје и друге земље.

Као што знате, код њих у Америци многим државама на изборима није дозвољен приступ посматрачима из међународних организација. Допада ли Вам се то?  Тамо су таквој организацији, која за руско ухо има мало чудну скраћеницу БДИПЧ (ОДИХР – Канцеларија за демократске институције и људска права), једноставно рекли: „Ако приђу на 300 метара до биралишта, ухапсиће их“. И сви ћуте, свима је добро. Та ОДИХР организација је написала да је на америчким изборима све било у реду и демократски. Допада Вам се, је ли? Мислим да не.

Због чега онда тако формулишете: канибалски и неканибалски? То што сте усвојили дете, свака част. Надам се да ће ваш пример многи следити. Ако сте то учинили, Ви сте заиста добар и поштен човек, то је истина, знам зашто то говорим.

Сећам се кад је мој добар пријатељ и раније колега, Герхард Шредер, усвајао двоје руске деце. И кад су, мислим да сам о томе већ говорио, у суд у Петербургу дошли, судија је директно питао: „А како се према томе односи старија ћерка која је већ у породици?“ Кад је девојчица рекла: „Шта ја имам с тим, мене нико не пита“, – судија је рекла: „Ја вас питам. Ако сте ви против, ја нећу дозволити“.

Знате, у томе је дубоки смисао, јер сваки члан породице треба да донесе сопствену одлуку. Судски систем је у целини управо на томе заснован. То је било одлучно, али праведно.

ПИТАЊЕ: Да ли сте генерално задовољни радом премијера и Владе? Да ли ћете још неког отпустити? (Вероника Романенкова, ИТАР-ТАСС)

ПУТИН: Генерално сам задовољан радом премијера и Владе. Не треба заборавити да је садашњи премијер током четири године био шеф државе. То је огромна одговорност и огромно искуство. Зато верујем да ће Дмитриј Анатољевич све то применити и искористити и на новом радном месту. Мада, ја лично знам, не по чувењу, колико је тај посао тежак.

ПИТАЊЕ:  О Вама има много вицева, вероватно су вам причали сарадници? (Life News)

ПУТИН: Не, плаше се да причају. (Смех).

ПИТАЊЕ: Например, последњи се тиче краја света: „Путин толико тога обећава, да тачно зна када ће бити смак света“. Или, например, „Председник је специјално заказао прес-конференцију дан пре краја света, зато што хоће да сумира резултате развоја читавог човечанства“.

ПУТИН: Тренутак, као прво, знам када ће се десити крај света.

ПИТАЊЕ: Када?

ПУТИН: За 4, 5 милијарде година отприлике. Зато што је, колико се сећам, циклус функционисања наше звезде, Сунца – 7 или 14 милијарди година. Ми смо сада у самом центру. Мислим да могу погрешити свега за негде око 7 милијарди: отприлике 4,5 већ је прошло, тако да ће се за 4,5 милијарде све окончати, једноставно, реактор ће се угасити. То ће и бити крај света. Али пре тога десиће се и други догађаји на Сунцу: оно ће се претворити у малог белог патуљка, то јест живот ће се до тада завршити. Ако у том смислу разматрате проблем краја света, он ће се завршити још раније.

ПИТАЊЕ: Значи, Ви га се не плашите?

ПУТИН: Зашто се плашити, ако је то неминовно?

 

Превела:

Ксенија Трајковић