13.12.2012

21:17 СРБИ НА ОКУП

Пре нешто више од пола сата завршен је скуп под насловом „КОСОВО ДА, ЕУ НЕ“! у Сава центру у Београду. Сала је била пуна иако је једино обавештење за овај скуп било у електронском облику. Наша екипа ће ускоро поставити слике са тог скупа, а у току вечери и видео прилог. На скупу су говорили и представници Срба са КиМ господин Славиша Ристић, председник општине Зубин Поток и народни посланик из Косовске Митровице др Марко Јакшић. Диван скуп који ће, уз Божију помоћ, бити и језго српског отпора према издаји наше јужне покрајине КиМ. НЕМА ГРАНИЦЕ, КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!!!

****

Јакшић: Тома Николић је издајник!

13. 12. 2012. –  Извор: Бета

Учесници скупа „Косово да! Европска унија не!“ позвали су данас на прекид европских интеграција и отпор „издајничкој власти“ у Београду због успостављања границе с Косовом.

Јакшић: Тома Николић је издајник!

„Председник Србије Томислав Николић починио је националну издају успостављањем граничног прелаза с Косовом, који смо назвали – нова Бајчетина“, рекао је посланик Демократске странке Србије (ДСС) Марко Јакшић на скупу у београдском Сава центру.

Јакшић је поводом изјаве потпредседника Владе Србије Александра Вучића да ће народ гладовати без ЕУ, упитао за колико је Вучић продао Косово, па Србија није гладна.

„Похлепни, алави и уцењен премијер Ивица Дачић је само извођач прљавих Николићевих радова. Дачић је положио заклетву над Уставом, а сада га своди на тоалет папир. Срамота!“, рекао је Јакшић.

Он је казао да подржава борбу против корупције и криминала, али да је најгори политички криминал продаја територије.

„Хапшење Мишковића не може да сакрије истину да продају и издају Косово. Дугови Николића и Вучића нису и наши дугови. Морамо марионетама на власти да кажемо да је доста и да нећемо да продамо веру за вечеру“, рекао је Јакшић.

Председник Општине Зубин Поток Славиша Ристић казао је да би Дачић требало да „утуви у своју главу“ да у црним торбама које носи по Бриселу не може да носи и „живе главе Срба с Косова“.

Ристић је Вучићу поручио да српски домаћин никада није продавао кућу када је био гладан, него да је ишао на њиву да ради.

„Бриселским путницима требало би одузети оловке. Србијо, врати се кући. Брисел и бриселски куплерај нису твоја кућа, него Пећка патријаршија и Богородица Љевишка“, рекао је Ристић.

Окупљени су на помињање имена Николића, Вучића и Дачића скандирали: „Издаја, издаја!“.

Бивши члан тима Београда у преговорима с Приштином Леон Којен позвао је грађане на отпор, миран, али непоколебљив и непоткупљив до победе, јер, како је истакао, народ тражи минимум слободе економског благостања и националног достојанства.

„Нова власт није променила погубну Тадићеву политику убрзаног задуживања и прихватања налога из иностранства. Кога власт обмањује? Зашто Србија гаси своје виталне интересе зарад неизвесног циља какав је чланство у ЕУ. Србија нема савезнике, јер их тражи тамо где их нема и где их не може наћи“, рекао је Којен.
Песник Рајко Петров Ного рекао је да су на власти „приправници за издајнике“ који, међутим, још имају прилике да „врдну“ и позвао их да „врдну“.

„На Јарињу туга из Србаља веје, није све пропало, кад пропало све је“, рекао је Ного.

Адвокат Бранко Павловић предложио је расписивање референдума о укидању свих споразума којима је успостављена граница с Косовом и рекао да власт поткопава темеље српске државности.

„ЕУ је опасан противник који нам, кроз Вучићева уста, поручује да ћемо умрети од глади, без ње, а заправо само без ЕУ можемо постићи економски просперитет“, рекао је Павловић.

Новинар Жељко Цвијановић навео је да већина народа која је против ЕУ, тражи нову елиту, јер је садашња елита против интереса народа.

„Парадоксално, изван наших граница ствари се мењају и време ради за нас, док се унутар наших граница растаче држава и угрожава народ“, рекао је Цвијановић.

Скупу су присуствовали потпредседници ДС С Слободан Самарџић и Ненад Поповић, као и функционери те партије. Скуп је организовала група конзервативних интелектуалаца, међу којима Слободан Антонић, Василије Крестић, Мило Ломпар, Драшко Петровић и Коста Чавошки.

 ДАЈАНА ЏОНСТОН: ОБРАЋАЊЕ СКУПУ
„КОСОВО ДА, ЕВРОПСКА УНИЈА НЕ“ ИЛИ ПРИКЉУЧЕЊЕ ЈЕ ФАРСА

четвртак, 13 децембар 2012 22:45
Нови стандард

Уместо да се прикључи Европској унији, заједници својих непријатеља, верујем да Србија треба да се определи за свет равноправних држава
Драги београдски пријатељи,

Жао ми је што не могу да се придружим Вашем разматрању српске политике према Косову и Европској Унији. Како то није могуће, могу само да Вам пожелим успех и пошаљем неколико својих мисли и питања.

Однос Европске Уније према Србији досад је био однос отворене и бестидне уцене. Изгледима на чланство у ЕУ Србија је намамљивана као магарац шаргарепом, прво да призна своју колективну кривицу, онако како ју је формулисао трибунал НАТО у Хагу. А сада ЕУ игра улогу шаргарепе која треба да наведе Србију да прихвати као легитимно отимање дела своје територије – отимање које је извршио НАТО бомбама и преваром да би ту створио америчку војну базу и државу клијента САД.

Данас се, међутим, поставља питање да ли је Европска Унија још увек шаргарепа? Или је само штап? Да ли је Грчкој, или Шпанији, или данас Словенији боље што су у Европској Унији или би им боље изван ЕУ?

Да ли Швајцарска и Норвешка пате зато што нису у Европској Унији? Наравно, те су земље богатије од Србије. Разумљиво је да Срби могу осећати да им треба подршка коју представља припадност великој и богатој унији. Али пружа ли та моћна унија истинску подршку?

Европска унија и данас прихвата званично становиште НАТО, формулисано од Хашког трибунала за бившу Југославију, које искључиву кривицу за ратове у којима се распала Југославија приписује тобожњем „удруженом злочиначком подухвату” српских лидера. Како Србија може желети да припада тој Унији? Како та Унија може желети Србију у свом саставу, осим као покајника на коленима који моли за опроштај? Како би то уопште било могуће?

Колико год покушавам, не видим да се то може догодити.

Србија је сарађивала са Хашким трибуналом, сматрајући да би то можда могло допринети „помирењу”. Последње недеље непобитно су показале да је, управо захваљујући Трибуналу, помирење постало готово немогуће у догледној будућности. (Ја не верујем да је помирење икада било стварни циљ Трибунала, али било је званични изговор.)

Европске земље жртвовале су свој економски суверенитет да би ушле у Европску унију, очекујући да ће им чланство обезбедити просперитет. Међутим, испоставило се да је ЕУ машина која је њихове привреде изручила међународном капиталу и уништила европске програме социјалне заштите. Индустрија европских земаља пропада, незапосленост и сиромаштво рапидно се шире.

Средишне земље Европске уније сматрају да је процес проширења већ отишао предалеко и немају никакву жељу да приме нове државе чланице. Медији европског естаблишмента нису ништа учинили да представе Србију као потенцијално пожељног члана европске заједнице. Напротив, демонизација Србије из ратних времена се наставља.

Зато ми се чини да је читав „процес прикључења” нека врста фарсе. ЕУ се претвара да размишља о прикључењу Србије Унији, стално одуговлачећи и постављајући нове услове. Српски лидери се претварају да је Србија „на путу ка чланству у ЕУ”, мада је видик пун густих облака а пут пун рупа. Питам се да ли они у то стварно верују? Да ли сами себе обмањују? А ако не обмањују себе, обмањују ли неког другог?

И зашто српска власт упорно везује своју спољну политику за неизгледну перспективу чланства у Европској унији? Из страха? Страха од кога? Да ли је тај страх оправдан? Може ли се он некако отклонити? Може ли Србија имати спољну политику засновану на истини? Озбиљно постављам ова питања, јер мислим да она траже поштен одговор.

Мислим да је за Србију најважније да дође до истине. Ни реинтеграција Косова (а то је заиста мало вероватно), ни чланство у ЕУ не би користили Србији колико истина о њеној новијој историји. Нажалост, чак ни међу самим Србима о томе нема сагласности. Али уверена сам да у Србији има довољно озбиљних интелектуалаца који могу доћи до непристрасно утврђеног консензуса супротног званичној верзији НАТО и Хашког трибунала заснованој на искључивој српској кривици. Остатак света – Русија, Кина, Латинска Америка – далеко је спремнији да разуме истину него земље Европске уније, везане за НАТО. Уместо да се прикључи Европској унији, заједници својих непријатеља, верујем да Србија треба да се определи, како би то рекао Живадин Јовановић, за свет равноправних држава.

Ако покушамо да сагледамо будућност после језивих ратова НАТО, који су почели у Југославији а настављају се у Сирији, мислим да долази време када ће Запад морати да се одрекне своје ароганције и прикључи се том свету равноправних. Тек тада ће Европа моћи да се сретне са Србијом – са правом Србијом. То је далека нада, али времена се ипак мењају.

Са поздравом и најбољим жељама,

Дајана Џонстон

Обраћање Дајане Џонстон која је била спречена да присуствује скупу „Косово да, Европска унија не“, одржаном 13. децембра у Сава центру у Београду

______________
Повезани текстови: Најављујемо скуп: „Косово да, Европска унија не“