Када је 16. новембра Председник Трибунала за бившу Југославију Американац Теодор Мерон рекао да су хрватски генерали Анте Готовина и Младен Маркач оправдани и биће ослобођени, почело је славље широм Хрватске. На главном загребачком тргу, Тргу бана Јелачића, окупиле су се хиљаде људи који су скандирали „Анте“. У Србији је та одлука протумачена као још једна увреда земље и људи које су Анте Готовина и његови подређени убијали и протеривали у августу 1995. године.

22.11.2012. Константин Качалин, интернет редакција Глас Русије

Фото: EPA

Током свог постојања Хашки трибунал је осудио 60 Срба, 12 Хрвата, 5 Бошњака и 2 Албанаца. Србима је изречена пресуда од укупно 1112 година затвора, Хрватима од 166, Бошњацима од 41,5, Албанцима од 19. 4 Срба је осуђено на доживотну казну. При томе ниједном Хрвату, Бошњаку или Албанцу није изречена доживотна казна. Још један податак из званичне документације Хашког трибунала: суд је ослободио 2 Срба, 7 Хрвата, 3 Бошњака и 2 Албанца. У затвору Трибунала је у очекивању пресуде преминуло 13 Срба, 2 Хрвата и 1 Бошњак.

Бивша главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте, за коју се тешко може рећи да је пријатељски расположена према Србима, рекла је следеће у интервјуу који је дала српском Блицу одмах након што су ослобођени Готовина и Макарач:

Шокирана сам и изненађена. Невероватно је да се то догодило након што је Трибунал Готовину осудио на 24 године. Не могу се сложити са одлуком судије Мерона. Солидарна сам са народом Србија, са жртвама операције Олуја. Суд је имао све доказе кривице Хрвата, али Трбунал то није послушао и донеко пресуду која је врло спорна.

У то време радио сам на Балкану и као члан екипе руске емисије Време био сведок Олује. Прошли смо целу Српску Крајину и својим очима видели спаљене српске куће, опустушена и опљачкана села, стоку избезумљену од страха. Те језиве слике пратио је одвратан смрад смрти. Такве ствари се памте целог живота. У Крајини, где су полупијани победници славили победу, нашли смо се у штабу где хрватски команданти никако нису могли да схвате како су руски новинари доспели на то подручје. Тамо сам први пут срео Анта Готовину који је командовао „Книнским корпусом“. Наравно да је генерал одбио интервју и наредио својим подређеним да нежељене сведоке што пре склоне из града. Начелник локалне обавештајне службе, који је прегледао сав материјал који смо снимили на путу за Книн, натерао је камермана Владимира Головњу да избрише један део снимка. Хрватски војници свакако нису хтели да се у Русији види шта су радили за време Олује. Према различитим проценама за четири дана, колико је трајала операција Олуја, Хрвати су из Републике Српске Крајиње депортовали између 200 и 250 хиљада Срба. Неколико хиљада Срба је убијено или је нестало.

Недељу дана касније председник Хрватске Фрањо Туђман примио је нашу екипу у својој резиденцији. Доктор Туђман нам је причао о Олуји и хвалио се својим победама. Био је задовољан и срећан и стално је понављао да је Хрватска коначно постала независна држава. Туђман нам је причао о својим јуначким генералима, о својим војницима, али није ниједном речју поменуо да је Олуја изведена према сценарију америчких тајних служби и амбасадора САД у Загребу Питера Гелбрајта. О томе сам сазнао касније од својих колега новинара.

Пре неки дан је то признао и Анте Готовина. Осим тога, 17. новембра Анте Готовина је у интервјуу београдском Куриру позвао све оне кога је у августу 1995. протеривао из њихових домова да се врате у Хрватску: „То је ваша домовина као што је и моја.“ Истина, генерал није рекао у каквом је стању имовина скоро двеста хиљада избеглица, ко би платио њихове путне трошкове и надокнадио им физичку и моралну штету. Хрватски председник, премијер, парламент? Јер, државни буџет је скоро празан. Или би новац за ту операцију дала ЕУ, која и сама има великих финансијских проблема?

У Хагу се тренутно припрема нови шок за Београд. Није искључено да би тај исти судија Мерон 29. новембра могао ослободити свих оптужби још једну спорну личност, Косовара Рамуша Харадинаја. Приштина каже да би то била најправеднија одлука у целој историји Трибунала за бившу Југославију. На Косову су већ у току припреме за званични дочек „јунака“, коме је чак обећана велика политичка каријера. Бивши хрватски генерал, тренутно руководилац свих безбедносних служби Косова Агим Чеку рекао је пре неки дан да је Харадинај достојан да добије функцију премијера, а Хашим Тачи би требало да постане председник. Јучерашњи господари рата, који су у покрајини спроводили чистке Срба, као што је то у Хрватској у августу 1995. радио Анте Готовина, већ дуго се сматрају народним херојима. Хаг никако да схвати да на Балкану постоји дуго историјско памћење. Овде се не опташтају увреде и злочини. Бумеранг који је Хашки трибунал бацио у новембру могао би погодити оне који неће или не могу да открију истину о догађајима који су уздрмали бившу Југославију 90-их година прошлог века.