Да ли је министар одбране Александар Вучић напрасно ослепео пред криминалом свих криманала

Umesto da iskoristi istorijsku priliku i istraži kriminal svojih prethodnika, umesto da spreči dalje urušavanje odbrambenog sistema Srbije i uhvati se ukoštac s organizovanim kriminalom u Ministarstvu odbrane (MO), Vojsci i odbrambenoj industriji, Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane, nekim čudom zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala, svojim prethodnicima se – pridružio.

pukovnik Milan Jovanović

Mastilo na zapisniku o primopredaji dužnosti između novog i starog ministra odbrane nije ni osušilo, a desila se pogibija pirotehničara i pilota. Desio se tokom septembra i oktobra i "na zakonu zasnovan" šverc naoružanja iz vojnog skladišta Pančevo, sve po Ugovoru od 22. jula 2005. između MO SCG i Jugoimport-Monta iz Podgorice i Ugovoru o ustupanju komisionog ugovora između MDI Podgorica i CPR Impex Beograd od 09. februara 2011. Budućnost odbrane zemlje je, dakle, i pod novim ministrom krenula – po starom.

Sve ono što je Tabloid poslednje tri godine obelodanjivao iz broja u broj, afera za aferom – afera pancir, afera satelit, afera stanovi, afera Cepotin, afera Pohulek, afera VTI, farmakologija, protekcije, javni sukobi između Ministarstva i Generalštaba, dovođenje civilnih lica koja su radila u inostranim ambasadama na mesta koja su bezbednosno veoma osetljiva (savetnik, pomoćnik ministra odbrane…), kriminalno poveravanje Sektora za materijalne resurse MO, vojnotehničkih zavoda i instituta i celokupne odbrambene industrije Srbije jednom JP Jugoimport SDPR, favorizovanje pojedinih kompanija, poslovanje preko sopstvenih of-šor kompanija, mito, odlivanje podataka i akata označenih kao državna tajna ili strogo poverljivo, nezakonito pribavljanje stanova, zloupotrebe u oblasti rešavanja statusnih pitanja kao što su penzije i invalidnine i svesno ugrožavanje egzistencije vojnih penzionera i članova njihovih porodica, zloupotrebe u vojnom zdravstvu (VMA), potpisivanje nepotrebnih ugovora za vojnu opremu, dovođenje stranih visokih oficira za savetnike, smeštaj oficira NATO u isti objekat sa personalom Ministarstva odbrane (na istom spratu na kojem je i ministar odbrane) itd., itd. – ništa iz tog kriminalnog arsenala nije ovog velikog borca protiv kriminala i korupcije do danas dirnulo ni u jedan živac. Zbog toga ga vredi na delić toga, i na (zlo)delo Dragana Šutanovca, makar taksativno podsetiti.

Avioni, kamioni, oružje, šverceri…

1. Sklapanje nezakonitih ugovora za nabavku telekomunikacionih sistema, uređaja, opreme, radova i usluga za rad u novopodeljenim frekfencijskim opsezima po:

– Komisionom ugovoru br. 1563/07 sa Jugohemijom radi nabavke radio-relejnih uređaja od Tadirana iz Izraela u vrednosti od 36.946.964,23 USD,

– Komisionom ugovoru br. 1565/07 sa Jugoimportom SDPR, radi nabavke radio-uređaja VF i VFF opsega sa dodatnom opremom od Talesa iz Francuske u vrednosti od 5.385.180,87 EUR ili 7.000.735 USD,

– Komisionom ugovoru br. 1572/07 sa Jugoimportom SDPR radi nabavke taktičkih komutacionih sistema (switch) od Talesa iz Francuske u vrednosti od 12.886.730,58 EUR ili 16.752.749 USD,

– Kupoprodajnom ugovoru br. 1370/07 sa preduzećem Megalink iz Beograda, radi projektovanja, isporuke uređaja i opreme, izvođenje radova, obuke i puštanja u rad sistema stacionarne radio-relejne mreže u vrednosti 695.000.000 RSD ili 6.950.000 EUR ili 9.035.000 USD.

Utrošeno je, dakle, preko 70.000.000 USD na nabavku i ugradnju opreme koja je neupotrebljiva i neugradiva.

Ovih dana u javnost posredstvom raznih sajtova polako izlaze na videlo neki detalji o tome šta su svojevremeno revizori Ministarstva finansija ustanovili kada je reč o nekim ugovorima koje je potpisivalo MÎ RS. Spominju se avioni, automobili i telekomunikacioni uređaji, novčane sume, odnosno gubici koje je MO platilo zbog zloupotrebe kursnih razlika i sl.

Kada je reč o nabavci telekomunikacione opreme, komisioni ugovor broj 1572-91-47-07, u vrednosti od 12.886.750,58 EUR zaključen je 24. decembra 2007. sa firmom Jugoimport SDPR, komisionarom, radi nabavke taktičkih komutacionih centara (uređaji za naizmenično isključivanje i uključivanje) od stranog proizvođača Talesa, iako, iz komisijskog izveštaja broj 1278-174/06 od 13. novembra 2007. proizlazi da je Tales rangiran kao drugi, dok je izraelska firma Tadiran rangirana kao prva i koju je, dakle, trebalo izabrati za strateškog partnera. Francuski Tales nije prošao ni na verifikacionim ispitivanjima, delovi opreme za radio-uređaj dobili su negativnu ocenu (izveštaj TOC-a broj 12-23434/1 od 30. avgusta 2007). I pored svega, ugovor za radio uređaj se sklapa sa Jugoimportom SDPR, odnosno Talesom, koji je izabran za strateškog partnera za nabavku radio-uređaja VF i VFF opsega, osim za sredstva koja nisu zadovoljila na ispitivanjima, pa se kupuju preko Jugohemije od firme Tadiran.

Ovog puta, međutim, akcenat bacamo na kupoprodajni ugovor broj 1370-45-744-07 u vrednosti od 9.035.000 USD sa preduzećem Megalink d.o.o., zaključen 14. decembra 2007. radi izrade stacionarne radio-relejne mreže i detaljnih projekata po stanicama, isporuke opreme i softvera, rezervnih delova, alata, pribora, mernih sredstava i tehničke dokumentacije, obuke ljudstva, isporuke i izgradnje antenskih stubova na lokacijama korisnika. Ugovoreno je plaćanje, delom avansno, u iznosu od 2.340.000 USD, a ostatak fazno, odloženo 30 dana, po izvršenju isporuke. Osnovni ugovor je menjan kroz četiri izmene i dopune, posle kojih je povećana je vrednost ugovora na 9.776.984,20 USD. Odluku o pribavljanju predmetnih stvari doneo je ministar odbrane, primenom Uredbe o pokretnim stvarima za posebne namene, a na osnovu Plana Uprave za telekomunikacije i informatiku GŠ (u daljem tekstu J-6), za opremanje Vojske telekomunikacionim sistemima namenjenim za rad u novoopredeljenim frekvencijskim opsezima. Radi se o tome da na osnovu navedenog Plana ministar odbrane nije imao ni jedan validan pokazatelj na osnovu koga bi mogao doneti Odluku o pribavljanju predmetnih stvari primenom Uredbe o pokretnim stvarima posebne namene. Navedena Odluka je ništava i rezultat je ministrovog prekoračenja ovlašćenja. Ovde se ne radi o zabludi ili neznanju, nego o planiranoj nameri i svesnom prekoračenju ovlašćenja upakovanom u nekakve zakonske okvire.

Slično, šta reći o ugovoru broj 1572/07 koji je potpisan sa Jugoimportom SDPR 24. decembra 2007, a već 26. decembra 2007(dakle nakon samo dva dana?!)zaključena je – prva izmena.

Obučeni da izaberu

Na nepravilnosti i propuste u sprovođenju postupka nabavke ukazao je, pisanim aktima (pov. br. 1370-49 od 27. novembra 2007) potpukovnik Rajko Petrović, član komisije za nabavku, koji je određen za "menadžera" projekta opremanja Vojske telekomunikacionom opremom i sistemima za rad.

Zahtev za dostavljanje ponuda upućen je sedmorici potencijalnih ponuđača, shodno aktu J-6 (int. br. 9393-7 od 19. oktobra 2007. i int. br. 9303-13 od 1. novembra 2007).

Aktom int. br. 9393-14 od 7. novembra 2007. J-6 je propisala kriterijume za ocenu tehničkih karakteristika opreme u ponudama i dostavila ih Upravi za snabdevanje. Na osnovu tih kriterija bilo je moguće izabrati ponuđača nepouzdane opreme, zaključiti ugovor sa njim i takvim sredstvima opremiti Vojsku.

Do roka naznačenog u zahtevu, ponudu je dostavilo šest potencijalnih ponuđača. Komisija u Zapisnik nije konstatovala da preduzeće Megalink iz Beograda nije dostavilo tražena dokumenta sa rednog broja 5 i 7 obrasca za ustanovljavanje kvalifikacije i uputstva, kako se dokazuje kvalifikacija ponuđača. Naime, umesto traženih bilansa stanja za prethodne tri godine ili izveštaja o bonitetu i sertifikata o kvalitetu ISO 9001 preduzeće je dostavilo bilans stanja samo za 2006. i – tuđi sertifikat. U dostavljenom bilansu navedena je ukupna vrednost imovine od 42.000 RSD. Prema javno dostupnim podacima na sajtu Agencije za privredne registre, navedeno preduzeće je osnovano tek 29. septembra 2006. sa samo dva zaposlena lica. Isto tako, shodno podacima iz izvoda o registraciji, preduzeće nije bilo registrovano za projektovanje i izgradnju telekomunikacionih sistema i mreža, a u 2006. nije imalo novčani poslovni prihod.

Sve ovo ukazuje da navedeni ponuđač nije imao neophodne finansijske i poslovne kapacitete za nabavku, pa kao takav – nije smeo dobiti posao.

Komisija je razmatrala podnete ponude i sačinila Izveštaj u kojem je navela, između ostalog, "da su sva preduzeća ispunila opšte uslove i da se sve ponude mogu razmatrati" i da "ponuda preduzeća Novatel d.o.o. iz Beograda nije prihvatljiva i kao takva nije ni razmatrana, jer nije dostavljen dokaz o podnošenju zahteva za dobijanje tehničke dozvole – sertifikata od RATRL-a, za veći deo ponuđene opreme, što je eliminacioni kriterijum". U izveštaju se ne konstatuju prethodno navedeni nedostaci ponude preduzeća Megalink, takođe eliminacioni (po istom kriterijumu).

Prema podacima iz Izveštaja, ponuda preduzeća Megalink, po kriterijumu cena, bila je, na primer, trećerangirana, a najpovoljnija Telegrupa. Razlika u ceni između njih bila je 1.668.095,10 USD na dan 14. decembra 2007. Na osnovu spornog ponderisanja tehničkih karakteristika, ponuda preduzeća Megalink je bila prvorangirana, a Telegrupa, po ceni najpovoljnija, drugorangirana. U konačnom zbiru, izabrana je najskuplja ponuda kao – najpovoljnija. To se nije moglo opravdati dobijenom razlikom u kvalitetu. Zbog izbora ponude koja je skuplja Ministarstvu odbrane je naneta šteta.

Na osnovu podnetog izveštaja, ministar odbrane je doneo Odluku o nabavci pokretnih stvari posebne namene.

Na navedene propuste i nepravilnosti ukazao je i ponuđač Novatel u svom prigovoru na izbor najpovoljnije ponude i tom prilikom je zahtevao uvid u ponude drugih ponuđača. U odgovoru na prigovor (pov. br. 1370-83/07 od 9. januara 2008) načelnik Uprave za snabdevanje navodi da "zbog svoje poverljivosti otvaranju ponuda nisu bili prisutni ponuđači, a iz istih razloga vam ne možemo omogućiti uvid u ponude". Navedeno obrazloženje je nelogično zbog činjenice da su svim ponuđačima dostavljeni isti dokumenti i da su svi upoznati sa istim tajnim podacima u njima.

Bez obzira na činjenicu što je 27. decembra 2007. isplaćen beskamatni avans u iznosu od 180.000.000 RSD, prema sopstvenim navodima (akt Megalink broj 01-35 od 14. marta 2008), tri meseca nakon zaključenja osnovnog ugovora, nije zaključio ugovore sa podizvođačem multipleksne i opreme za nadzor i upravljanje i neprekidno napajanje, proizvođača Iritela, sa domaćeg tržišta, i radiorelejne opreme od inoproizvođača Nera, po ponudi koju je dao i koja je prihvaćena.

Nakon isteka ugovornih rokova, bez opravdanog primljenog avansa, sa isporučiocem je, uz saglasnost J-6, nakon skoro godinu dana od zaključenja osnovnog ugovora zaključena prva dopuna ugovora. Njome se bez opravdanog razloga i bez primene ugovorne kazne po osnovnom ugovoru, isporučiocu određuju novi rokovi isporuke i priznaje pravo da, nakon pravdanja prvog, dobije novi avans, u visini preostalih sredstava za realizaciju ugovora.Prihvatanje zahteva isporučioca za novim rokovima, odustajanjem od naplate ugovorne kazne i priznavanja prava na isplatu novog avansa, bilo je sporno i štetno za Ministarstvo odbrane.

Isporučilac, nakon 6 (šest) meseci i isteka ugovorenih rokova, obaveštava (akt Megalinka br. 02-39 od 30. jula 2008) Upravu da je zaključio ugovore sa Iritelom i Nerom, da je domaći proizvođač isporučio "skoro svu ugovorenu opremu" i da Nera sa isporukom počinje 30. jula 2008.

Samo dva meseca nakon prve, zaključena je i druga dopuna koja je ukupnu vrednost ugovora trebalo da poveća na 715.376.592 RSD. Zaključenju druge dopune je prethodio radni sastanak sa predstavnicima isporučioca, koji je dalju realizaciju ugovornih obaveza uslovio isplatom novog avansa, u iznosu preostale vrednosti ugovora, a da pri tome nije ponudio nikakvu pogodnost. Drugom dopunom je isporučiocu dato pravo naplate avansa u iznosu od 434.000.000 RSD, bez pravdanja prethodno primljenog, u celosti. Novi avans je isplaćen 12. decembra 2008.

Opravdano se može postaviti pitanje da li bi neki drugi ponuđač ponudio bolju ponudu, da je imao u vidu opciju plaćanja avansa od 100 odsto vrednosti ugovora. Naime, umesto da aktivira bankarsku garanciju, naplati penale za kašnjenje, raskine ugovor i posao dodeli sledećem ponuđaču, Uprava, uz saglasnost J-6, daje isporučiocu novu priliku, nova finansijska sredstva i nove rokove, koje on opet nije ispoštovao. Ali, samo mesec dana nakon zaključivanja druge, isporučilac se obraća Upravi za sledeću dopunu. I ponovo su isporučiocu produženi rokovi izvršenja, bez primene ugovorne kazne i priznato mu je pravo na naplatu kursnih razlika, tako što će se vrednost ugovora uvećati za kursnu razliku, nastalu u ceni uvezene opreme. Navedena odredba je sporna zbog činjenice da je isporučiocu, u trenutku zaključivanja treće dopune, po osnovu avansa i plaćenih ispostavljenih faktura, bilo isplaćeno ukupno 690.139.682,60 RSD, odnosno skoro ceo ugovoreni iznos.

Četvrtom dopunom ugovora, ponovo nakon isteka ugovorenih rokova po trećoj dopuni i bez primene ugovorne kazne, konačno je definisana specifikacija opreme i radova, po vrsti, količini i ceni. Vrednost ugovora je povećana na 752.075.715,61 RSD, uključujući iznos kursnih razlika od 33.153.227,61 RSD. Priznavanje prava i plaćanje kursnih razlika u navedenom iznosu, uz prethodno plaćen gotovo ceo iznos vrednosti ugovora – predstavlja štetu za Ministarstvo odbrane.

Indikativno je da su svi članovi komisije po kontrolisanim ugovorima, koji su ukazali na nepravilnosti, ubrzo smenjeni. Predsednik komisije pukovnik Kovačević i član komisije iz sastava Uprave za snabdevanje potpukovnik Petrović premešteni su iz Uprave i raspoređeni na nove, niže dužnosti, a promenjen je i član komisije iz Pravne uprave, poručnik Ivković.

Kakva ekipa!

2. Prodaja sredstava NVO sa stoka vojske "u interesu države", po znatno nižim cenama (nižim za 30-50 odsto) od početnih cena i cena dobijenih na nadmetanju.

Odlukom MO pov. br. 1692-5 od 8. novembra 2004. odobrena je prodaja sredstava naoružanja i vojne opreme (NVO) sa stoka (skladišta) VSCG. Dana 18. januara 2005. obavljeno je pismeno nadmetanje prikupljanjem pisanih ponuda. Na navedenom nadmetanju preduzeće Jugoimport Mont nije dostavilo ponudu iako je zahtev za dostavljanje ponude i njima dostavljen. Nadmetanje nije uspelo.

Došavši do saznanja o postignutim cenama i da nadmetanje nije uspelo, iako na pismenom nadmetanju nije učestvovao, o taktici nastupanja Z. Damjanović se dogovora sa novoformiranim međunarodnim timom "švercera" naoružanja, među kojima su i Gromović i Crnogorac iz Zastava-oružja, Ilija Pilipović izJP Jugoimport SDPR, Veselin Rudić, pukovnik u penziji (bivši načelnik Uprave za snabdevanje), pukovnik u penziji Radovan Ivanović (do penzionisanja radio u Upravi za snabdevanje), general u penziji Milin Kokanović (bivši pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse).

Preduzeće Jugoimport Mont 8. febrauara 2005. se za saglasnost za ugovaranje sredstava NVO obraća sekretaru MO Milani Rakić, pomoćniku ministra odbrane za materijalne resurse general-potpukovniku Ivanu Đokiću i načelniku Uprave za snabdevanje. Novim obraćanjem MO 22. februara 2005. Jugoimport Mont je izmenio ranije dostavljeni zahtev tražeći da izvrši ugovaranje precizno specifikovane količine sredstava NVO.

Na sastanku koji je održan u kabinetu načelnika Uprave za snabdevanje 23. februara 2005. preduzeću Jugoimport Mont saopšteno je da će sredstva NVO za koja su oni zainteresovani biti prodata neposrednom pogodbom sa svim zainteresovanim preduzećima.

Aktima pov. br. 2458-72/04 od 24. februara 2005. i pov. br. 2458-73/04 od 25. februara 2005. upućen je poziv za neposrednu pogodbu za prodaju izvozom preduzećima YUCONSUP, Beograd, JP Jugoimport SDPR, Beograd, Jugoimport Mont, Podgorica, JNJ, Export-Import, Beograd, Zastava-oružje, Kragujevac, Meteor stil, Kragujevac, MAG ETROL, Beograd, Jugohemija, Beograd, COFIS Export-Import, Beograd, Krušik, Valjevo, i TRZ, Čačak.

Istog dana kada je obavljena neposredna pogodba (28. februara 2005, iako komisija još nije završila rad) Damjanović organizuje upućivanje anonimnih pretnji licima koja su ponudila najveće cene na neposrednoj pogodbi tražeći od njih da odustanu od pogodbe. Diskredituje pojedince i instituciju MO, animira najviši vrh crnogorske vlasti (Filipa Vujanovića, Mila Đukanovića i dr). Rezultat je smena pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse general-potpukovnika Ivana Đokića i dovođenje na njegovo mesto general-majora Miluna Kokanovića, te smenanačelnika Uprave za snabdevanje pukovnika Nikole Petrovića i dovođenje na njegovo mesto pukovnika Mileta Bogdanovića.

Nakon održanog sastanka sa predstavnicima preduzeća kojima su upućene pretnje, a na osnovu predloga Komisije, načelnik Uprave za snabdevanje je doneo Odluku od 10. marta 2005. o dodeli izvoza sredstava NVO ponuđačima koji su ponudili najpovoljnije cene. MO je obavestilo najbolje ponuđače da im je dodeljena prodaja izvozom sredstava. Preduzeću Jugoimport Mont nije mogla biti dodeljena prodaja, jer je ponudilo najniže cene. Jugoimport Mont ulaže prigovor na neposrednu pogodbu, a rešavajući po tom prigovoru, nadležni organ MO je 24. marta 2005. doneo rešenje kojim je prigovor odbijen kao neosnovan.

I ne sanjajući da se radi o prevari udruženih švercera, preduzeće koje je bilo najbolji ponuđač i kome je bila dodeljena prodaja izvozom NVO, u najboljoj nameri je obavestilo MO da ima u vidu kriminogeno postupanje Jugoimport Monta Podgorica, ali da, bez obzira na gubitak velike zarade i uloženog truda, neće praviti nikakve smetnje MO SCG da napred navedena sredstva dodeli Jugoimport Montu, Podgorica, za izvoz sa stoka VSCG.

Uprava za snabdevanje odgovara na napred navedeni akt da će navedena sredstva radi izvoza ponuditi Jugoimport Montu pod istim uslovima postignutim na neposrednoj pogodbi sa najboljim ponuđačem. Preduzeće Jugoimport Mont je 28. marta 2005. obavestilo nadležnu Upravu Ministarstva odbrane da prihvata da izvrši izvoz NVO po specifikovanim cenama. Stalno potencirajući da je najbolji ponuđač "odustao od posla" (što uopšte nije tačno) sprovedena je procedura i nakon konsultacija sa Vrhovnim savetom odbrane (kome su prezentovani lažni pokazatelji) i dobijanja određene saglasnosti od njega nadležne institucije Ministarstva odbrane su sa Jugoimport-Montom sklopile komisioni ugovor br. 461-96-5-05 od 22. jula 2005. o izvozu sredstava NVO u vrednosti 5.252.500 USD. Konačniepilog ovog posla: nijedan dinar nije uplaćen na račun Ministarstva odbrane, već su sva sredstva uplaćena na račun Ministarstva finansija Vlade Crne Gore. Radilo se, dakle, o očiglednom švercu naoružanja " u interesu države" u koji je umešan najviši državni i politički vrh.

Kako je Srbija postala inostranstvo

Sredstva se ne isporučuju američkoj kompaniji Taos Industries, za krajnjeg korisnika vojsku i policiju Iraka, već se uz angažovanje avio-kompanije Bright Aviatio Services isporučuju sa aerodroma Golubovci – Podgorica preko firme Talon Security Consulting and Trade Ltd.navodno za Tanzaniju, a naoružanje je završilo na Kosovu, u Maleziji, Čadu, Kongu (zemljama koje su pod embargom UN).

Dalje, ugovorom koji je zaključen između MO i preduzeća Jugoimport Mont definisan je način i mesto isporuke – FCA skladište Vojske SCG (INCOTERM 2000), što znači da komisionar Jugoimport Mont preuzima naoružanje u skladištu Vojske. Da se ovde radi o klasičnom švercu naoružanja vidi iz sledećeg: preduzeće Jugoimport Mont iz Podgorice, umesto da u skladu sa odredbama Zakona o spoljnoj trgovini naoružanjem i vojnom opremom i robom dvostruke namene saglasnosti za transport oružja od vojnih skladišta iz Srbije do međurepubličke granice – carinskog punkta Brodarevo traži od MUP Srbije, a od Brodareva do aerodroma Golubovcii – Podgorica traži od MUP Crne Gore, ono od MO (uz posredovanje pukovnika Rudića i Ivanovića kod generala Kokanovića) pribavlja potvrde za transport oružja. U potvrdama je navedeno da se naoružanje transportuje za potrebe snabdevanja jedinica Vojske SCG u Crnoj Gori. Sa ovakvim potvrdama naoružanje je transportovano bez ikakve policijske i carinske kontrole preko teritorije Srbije i Crne Gore. U slučajnom zaustavljanju jednog kamiona od strane organa MUP-a Crne Gore kod Bioča, za razliku od navoda u potvrdi o transportu oružja, u paking listama je navedeno da transportuju – kinder jaja.

Predmetni ugovor između MO i Jugoimport Monta, sadašnjeg MDI, iz Podgorice, nije u potpunosti realizovan. Deo naoružanja je još u depou Vojske Srbije (negde oko 50 odsto). MDI (pravni naslednik Jugoimport Monta), pošto su sada strana kompanija, u izvozni posao uključuje CPR Impex iz Beograda. Realizacija preuzimanja sredstava iz vojnog skladišta Pančevo od strane CPR Impex se priprema u tajnosti uz angažovanje pristrasnih i pripremljenih predstavnika MO – Sektora za materijalne resurse, organa bezbednosti i Centralne logističke baze i prećutno odobravanje od strane predstavnika MO, odnosno Ilije Pilipovića (koji je od samog početka dodele posla Jugoimport Montu učestvovao kao predstavnik – JP Jugoimport SDPR).Umesto da za preostala sredstva MO raspiše nadmetanje, MO nezakonito dozvoljava da sredstva u ime Jugoimport Monta Podgorica (sadašnji MDI Podgorica) preuzme CPR Impex po Ugovoru o ustupanju između MDI Podgorica i CPR Impex Beograd. Ovih dana (septembar, oktobar)CPR Impexuz nesebičnu pomoć i angažovanje pristrasnih i pripremljenih predstavnika MO – Sektora za materijalne resurse, organa bezbednosti i Centralne logističke baze(komandanta Centralne logističke baze brigadnog generala Gorana Zekovića) nezakonito preuzima NVO iz skladišta Pančevo i preko bugarske kompanije švercuja ga na krizna područja Afrike. Pomenuti termin preuzimanja sredstava nije bez razloga izabran (prazna državna kasa) pa se novom ministru odbrane na veoma lako i elegantno nezakonit, kriminalan rad i očigledan šverc naoružanja prikazuje kao izvaredno poslovanje Sektora za materijalne resurse.

Pregledom svih transakcija iz samo ove operacije, a u koje Tabloid ima detaljan uvid, jasno je da je u samom startu u odnosu na početnu prodajnu cenu VSCG oštećena za 3.245.000 USD. U odnosu na prodajnu cenu koju je postigao Jugoimport, VSCG je oštećena za – 52.867.500 USD.

Da li će Vučić znati da broji, kao što su brojke znale za njega.

GLOSA

Ovih dana CPR Impexuz pomoć i angažovanje predstavnika MO – Sektora za materijalne resurse, organa bezbednosti i Centralne logističke baze(komandanta Centralne logističke baze brigadnog generala Gorana Zekovića) nezakonito preuzima NVO iz skladišta Pančevo i preko bugarske kompanije švercuja ga na krizna područja Afrike.

GLOSA

Želi li Vučić da pravosudnim organima predoči istinu o tome kako je preko 70.000.000 USD otišlo na nabavku i ugradnju opreme koja je – neupotrebljiva i neugradiva.

GLOSA

Kako je moguće da konačniepilog velikog posla Ministarstva odbrane bude da nijedan dinar nije uplaćen na račun Ministarstva odbrane, već su sva sredstva uplaćena na račun Ministarstva finansija Vlade Crne Gore. Radilo se, dakle, o očiglednom švercu naoružanja " u interesu države" u koji je umešan najviši državni i politički vrh.

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=271&cl=13

За ФБР Монитор пренео В. Петровић