Никола Збиљић: “БРЗО И ЛАКО”

19.11. 2012 Српски културни клуб

Размишљања на тему : Требало нам jе наjпростиjе писмо – jер се масе брже и лакше описмењуjу њиме !

Шта значи бити писмен? Умети се потписати уместо “палца у мастило, па на ‘артиjу”, остављати крстић “x” место потписа, или jе то много више од тога?
Познавах jедну веома “писмену” жену Киприjанку по имену Нафсика (“Бог душу да jоj прости “) коjа, додуше, се само умела потписати, али њеним духом и стварном писменошћу тj. образовању – ишколовала jе седморо деце: jедна jе завршила права, друга jе стоматолог, а сви остали су завршили средње школе или неке друге факултете! Ниjедном од њих ниjе била потребна “савршена” и проста азбука коjу jе “измислио” Вук. Сви они су и имали више или мање препрека, jербо матерњи им jезик беше “ељиника”/грчки, докле су своjа школовања свршавали на енглеском, jер се доселише у Аустралиjу, после турске окупациjе северног Кипра 1974.
Жена неписмена, али продуховљена честитошћу кроз веру Православну, описмењена Светим Духом разпознавањa доброг од зла, беjаше асистент и тутор на факултету просвећивања своjе деце и декан образовне институциjе коjу ми Срби зовемо ПОРОДИЦА !
О каквом брзом и лаком описмењавању кроз ту карикатуру и спрдњу од азбуке и jезика коjу нам Вук остави, ми овде причамо? О чему ли моj уважени рођак и професор Драгољуб Збиљић говори кад каже да jе Вукова реформа : “имала и позитивних страна,пре свега је олакшала Србима описмењавање, па нам се и у свету признаје да је Вук Србима обезбедио брзо и лако описмењавање.”

Своjим лакшим и бржим “описмењавањем” Србаљи, Вук, таj претеча комуниста и владавине српа и чекића Србљима, jе не-одуховио, не-просветио и не-образовао народ jер таj полу-писмени народ с том “брзом и лаком” писменошћу срљаше у ту пропаст социjализма/комунизма, jугословенштине и сада нео-либерализма Европе, а све на своjу штету. Таj jезички Лењин, Мао, Хо Чи Мин, и Тито, у лику револуционара Вука jе то чинио из славољубља и презира према интелектуалноj елити и Црквеноj jерархиjи тога доба, а потпомаган великодушно Jернеjем Копитарем чиjи jедини интерес jе био интерес Аустриjе и канцелариjе Св.Jеронима у Ватикану, а не Срби и њихово описмењавање. Зар нам ниjе jасно да Jернеj, као и сада Ангела Маркел, Тони Блер,Клинтон, Буш, Солана и други немаjу никакве интересе да Србима буде боље и лепше ? Зар jе Копитар волео више Србе него ли Видаковић, Текелиjа, Хаџић, Стериjа, Његош?
Да jе Bукова реформа jезика и писма била добра по Србе, зашто би његов лик и дело доживило кулминациjу баш у то Титово доба? Не ниjе због фалсификовање Вука и његових дела, већ због онога у шта jе та реформа увлачила Србе – а то jе рacкид скоро сваке везе са нашом славном Православном прошлошћу, спознавање наше историjе кроз искварене епске песме , те лакше и брже учења Берлинског Договора и његовог примењивања на брзо-описмењене Србе, то да ми Србљи нисмо аутохтони народ на овоj териториjи као и многе друге заблуде и схватања коjа произилазе из брзог и лакшег описмењавања.
Aко jе то наше спознавање историjе коjе ми примисмо путем брзог и лакшег описмењавања истинито, зашто се бунимо против “илира” шиптарских коjи себе сматраjу аутохтоним народом, када само “враћаjу” оно што смо им ми Срби узели долазећи у 6. веку надирући са урвина Карпата?! Наравно да шиптари нису аутохтони илири, већ су они ти, коjе су ондашње силе источног римског царства населили “из понора пакла” преко Сицилиjе у Србску земљу коjу они сада називаjу Албаниjа, а великодушношћу и непромишљеношћу Србскога владара из Скадра!
Такве истине нећемо наћи у епским песмама, већ у историjским списима, коjе ми неможемо читати и разумети, jер сада нас уче “савршеним” наjпростиjим писмом и jезиком, БРЗО и ЛАКО, немарећи за праву и истинску писменост и описмењавање већ само на приучавање и оспособљавање нас плебса – да се заваравамо да смо писмени, те тиме ми промовишемо туђе “муућке”* и агенде закуване у мрачним просториjама Ватикана и слободно-зидарских ложа.
А западне силе, у скорашње време, преко ургирања Италиjе и Ватикана дадоше тоj примитивноj и подлоj раси, шиптарима да створе државу Албаниjу на од памтивека териториjи Србскоj , са обећањима за jош бржи и лакши продор на север у СРЦЕ Србиjе, Косово и Метохиjу. А они семе аспидиново и гуjино, запосевши се на Србскоj земљи, множаше се ко пацови и змиjе, те охрабрени подршком и помагани свим могућим средствима од оних коjима смета Православље, онима коjима сметаjу Србљи, те да би остварили своjе мрачне планове уништаваше нас и прогањаше као некада Моjсиjеве Израиљце.
И сада ето нам га Тома “едукован” том полуписменошћу Вуковом, угошћава и чашћава оне коjи нас бомбардоваше месецима, оне коjи прогласише наше хероjе за убице, оне коjи нам одузеше и одузимаjу велики део териториjе… и говори како мора да настави са политиком предходника му Тадића, анти-Србинa, а добио jе мандат да води политику супротну Тадићевоj у коjоj ће Србски национални интереси бити приоритет. А он своjом вазалском и безкичмењачком политиком спроводи интересе свих само не Србиjе. Зато Тома, потутуљени, кобаjаги домаћин, jе нико други но онаj коjи ударa jедан од задњих ексера у сандук Србиjе, коjа ће бити жртвеница паљеница на олтару Европске Униjе и западњачке културе, докле њен премиjер Ивица се рукуjе са руком коjа jе тргала срца, бубреге, jетре, живим Србима у Жутоj Кући нашим скорашњим ВЕЛИКОМУЧЕНИЦИМА…
Народу jе било потребно, а сада jош и више, право описмењавање, одуховљење, попут горепоменуте киприjанке Нафсике, те да се уздижемo ка постоjећем савршеном jезику и писму наших предака тиме спознаваjући нашу повест и место у друштву народа, и на духовно спасење – а не БРЗО и ЛАКО описмењавање коjе jе водило и води Србље у све већу и гору пропаст.
Та реформа jе била прва “домино плочица” коjа jе покренула таj “домино ефекат” падања Србаљи и Србиjе у историjску заборав и маргинaлизациjу до потпуног истребљења све дотле докле не останемо таман толико да се можемо сакупити “испод крошње jедне крушке”, а и онда ће се наћи арбористи коjи ће кресати ту крошњу. Jедино спознавањем наших грешака и одбацивањем иделопоклонства погрешним личностима, ми ћемо моћи да се освестимо, просветимо и описменимо духовно, jер сведоци смо последица и заблуда БРЗИХ и ЛАКИХ описмењавања!
“Све што jе брзо, то jе и кусо!” и “Преко, прече, наоколо je ближе!” нам говори наш одуховљени али “неписмени” Вуковском азбуком народ Србски, наше Србске Нафсике. Научимо се и понашаjмо се у складу са тим премудростима.

*од мућак, као у jаjету, а не мућка као у “он мућка на берзи” – ето колико jе савршено вуково писмо!

Библиографиjа:

1. Драгољуб Збиљић: “И ДАНАС ПОДЕЉЕНА МИШЉЕЊА О РЕФОРМАТОРУ” Српски културни клуб 11.11. 2012

2. Jован Деретић: “Античка Србиjа” Темерин 2000

3. Србске Народне Премудрости