Председник Одбора за КиМ Милован Дрецун изјавио да је „Хрватска очитала лекцију Србији“ и да ће „у српском Тужилаштву за ратне злочине ствари морати да се мењају“. Из Тужилаштва поручују: „То је груб напад и притисак на самосталност правосудних органа!“

20.11.2012. Смедиа, Танјуг

Поводом пресуде у Хагу, по којој су хрватски генерали Анте Готовина и Младен Маркач ослобођени кривице, данас се оглсио председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије Милован Дрецун.
Он је изјавио да је Хрватска „очитала лекцију Србији“ када је реч о одбрани њихових генерала у Хашком трибуналу, а да ће „у српском Тужилаштву за ратне злочине ствари морати да се мењају“.

Дрецунове оптужбе

Дрецун је, такође, најавио да ће на седницу Одбора за КИМ позвати тужиоца за ратне злочине Владимира Вукчевића и његовог заменика Бруна Векарића како би рекли шта су урадили на проналажењу, презентовању доказа и вршењу притиска на Хашки суд да престане да се понаша као политички суд.

Дрецун је, између осталог, рекао и да сматра како „државни органи нису довољно учинили за одбарану српских држављана у Хагу, нити је показано довољно интересовања да се изборе за истину посебно за догађања 1998. и 1999. године“.

– Хрватска је желела да ‘прекроји истину’, да докаже да није било етничког чишћења и да без тог тешког оптерећења уђе у ЕУ – поручио је Дрецун.

Одговор Тужилаштва

У саопштењу достављеном С медиа порталу из Тужилаштва за ратне злочине оцењују да су Дрецунове данашње изјаве „груб напад и притисак на самосталност правосудних органа“.

„Дрецунова изјава има лични печат, јер је његово име у предмету Тужилаштва које третира медијско хушкање на рат. Ради се о другом насртају посланика Дрецуна на Тужилаштво, после текста ‘Бунар са змијама’, што показује његов лични однос према овој институцији“, наведено је у саопштењу.

Из Тужилаштва поручују како је „очигледно да је у питању неспособност да се разуме суштина сарадње Хашког трибунала и наших државних органа“:
„Тужилаштво стога упућује Милована Дрецуна на два текста: Закон о сарадњи са Хашким трибуналом из 2002. године и Надлежност Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом. Тужилаштво за ратне злочине је у сваком тренутку спремно да о својим активностима извести Одбор за КИМ и сваку другу институцију која то затражи, али сматра да је опасно да се лични мотиви уносе у оцену рада било ког државног органа“.

//