Аналитичар Мирослав Лазански оценио је да је Хашки трибунал ослобађајућом пресудом хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу правно озаконио западну пропагандну и медијску слику о недавним ратовима на Балкану, према којој су сви други били жртве, док су само Срби били агресори.

17.11.2012. Политика, Срна, Вести, приредила ФБР уредник Биљана Диковић

Озакоњена западна пропагандна и медијска слика о недавним ратовима на Балкану, према којој су сви други били жртве, док су само Срби били агресори: Мирослав Лазански

„Шта смо ми као држава Србија на том плану учинили после 5. октобра 2000. године? Осим самобичевања, практично ништа“, рекао је Лазански и подсетио да је Србија изручила у Хаг „све што је и мало мирисало на злочин“, а да су „домаћи политичари у јавним наступима изручене и оптужене Србе називали ратним злочинцима, иако још нису били правоснажно осуђени“.

„Наши су тужиоци отварали флаше вискија са хашком трибуналском екипом, лепе су се платице делиле и још ће боље бити пензијице по том основу“, истакао је Лазански за београдску „Политику“.

Он сматра да Хрватској треба честитати како се борила за све своје оптужене генералне и политичаре свим средствима – од медија, до државне помоћи у новцу, плаћеним адвокатима, достављеним документима одбрани оптужених, до лобирања и директних политичких интервенција у корист својих хашких притвореника.

Петицију у знак подршке генералу Готовини, како истиче Лазански, још 2003. године потписало је чак 500 угледних јавних личности Хрватске. С друге стране, подсећа, у исто време су челни људи Народног позоришта у Београду скинули са репертоара једну драму аустријског књижевника Петера Хандкеа, који је у интервјуу француском „Либерасиону“ рекао да „Срби нису једини кривци за све и да је време да се одбаци унилатерална визија рата у Југославији“. Хандкеова драма је скинута са репертоара у Београду, како наводи Лазански, зато што је писац изјавио „да је почетак Хашког трибунала лажан, да је разлог његовог формирања лажан, да му је порекло лажно и да ће све остати лаж“.

„У Београду они исти људи који су читали Дантеа и били васпитани на грађанским врлинама укинуше једног писца 2006. године. Да су то знали Срби из Крајине можда би 1991. године радије гледали казалиште него касније позориште…“, закључио је Лазански.

//