У Москви је по шести пут одржан годишњи међународни филмски фестивал Руска емиграција који треба да обједини представнике руске дијаспоре свих земаља света. У фестивалу су учествовали мајстори играног и документарног филма из разних земаља, између осталог и представници руске дијаспоре.

14.11.2012. Глас Русије, пише: Григориј Соколов

Међу њима је режисер и телевизијски новинар из Новог Сада Марија Астројева. Публици Руске емиграције она је представила документарни филм Маестро који говори о животу и делатности руског позоришног редитеља Јурија Љвовича Ракитина у Србији. Он је поставио у српским позориштима преко сто предтава – од трагедија до водвиља и опера. У филму су сакупљена сећања глумаца које је он васпитао, као и стручњака историчара који су проучавали његову делатност.

Сама Марија Астројева на фестивалу Руска емиграција није први пут.

На фестивал „Руско Зарубежје“ ја долазим већ трећи пут. Могу да се захвалим овом фестивалу за веома сјајан пријем, лепу организацију. То су људи који раде свој посао са пуно љубави, улажу пуно снаге и пуно енергије, и при томе немају неке велике одговарајуће плате за то. И без обзира на то, они веома добро раде свој посао. То је веома племенита идеја, која је, по мени, неки смисао нашег живота и будућности. Можда је то банална фраза, али ипак је то наша будућност у нашој прошлости. То је сећање на наше великане, на веома добре људе, који су били образовани, који су преносили своја знања и своја искуства Србима. То су руски људи, који су широм света носили знање, који су носили, као што се каже, широку руску душу, и делили та своја знања и искуства и давали део те своје широке руске душе људима око њих, у Француској, у Америци, у Србији и широм целог света. Људи, који су гледали филм, захваљивали су Србима за то сећање. А Срби стварно имају велико сећање за тај талас руске емиграције, и пуно су ми помагали у мом послу. Гледаоци су мени пренели да се ја захвалим Србима, ако је то могуће, за ту доброту, коју су доделили. И за то што су помагали мени у мом послу.

Марија Астројева не крије захвалност Србима.

У Русији ми живи мајка, код које ја, наравно, идем сваке године. И са њом смо доста пуно причали да су Срби добар и гостољубив народ, који воли Русију и Русе. Као што знам, прошле године председник фестивала „Руско Зарубежје“

Сергеј Зајцев је био у посети, у гостима на фестивалу „Евро ин филм“, који се одржава сваке године у Културном центру Новог Сада. Домаћин је био Ђорђе Каћански, уредник фестивала. И сада у име председника фестивала „Руско зарубежје“ желим да се захвалим Ђорђу Каћанском и да пренесем овом приликом да је Сергеј Зајцев веома задовољан том посетом, и њему су остале само најбоље успомене о српским људима и о представницима фестивала „Евро ин филм“, и да кажем да је и он спреман да их позове у посету Москви, кад буде имао прилике.

Марија Астројева посећује Москву скоро сваке године. И ми нисмо могли да је не питамо да ли осећа неке промене у својој домовини.

Веома ми је тешко судити, колико се променила Русија и Москва. Не будем ту баш дуго, остајем по две недеље дана. Али могу да кажем да је у Москви темпо живота све брже и брже. То је, наравно, велики проблем зато што сам се ја већ навикла на те неке мале раздаљине, што је у Србији веома велик проблем. Тамо је чак неких 40-50 километара се сматра озбиљном раздаљином, на што људи у Москви реагују, одговарајући да то је веома близу. Тако да у Москви постоји један јако велик проблем, што се тиче саобраћаја, којега у Србији скоро нема, а има само у Београду. А овде, у Москви, људи троше јако пуно времена у путу, што Србима није схватљиво. Али људи су остали, бар ја имам тако окружење, добри, добронамерни, и увек су на располагању.

Као што смо већ рекли, одлука о оснивању филмског фестивала Руска емиграција била је донета на другом конгресу сународника у оквиру Скупштине фонда Руски свет. Овај конгрес сународника се одржава сваке године. И разуме се, питали смо Марију Астројеву који значај она придаје том догађају.

Чула сам да је био одржан конгрес сународника. Али ја овде, нажалост, немам нека добра искуства зато што у мом послу досада мени су помагали само Срби. Волела бих, наравно, да буде неки одјек на мој рад. Засада је тај одјек само диплома фестивала. Зато волела бих да имам неку лепшу сарадњу са руским организацијама и хуманитарним фондовима. Али, без обзира на то, ја сам веома захвална организаторима фестивала за то што они мене позивају, примају. Оно што см приметила у овој посети на фестивалу, много више људи долазе на приказе филмова и гледају филмове са задовољством. Ја мислим да је то напредак фестивала.