Најчешће питање које су представницима српским медијима са Космета постављали на Сајму књига јесте: „Зар постоје српски ТВ и радио на Косову?“ На управо завршеном Међународном сајму књига представило се и удружење српских радио станица Космета које чине Радио КиМ, радио Контакт плус, радио Гораждевац, радио Клокот и радио Херц, као и програми независне ТВ мреже које чине ТВ Мир из Лепосавића, ТВ Мост из Звечана, ТВ Херц из Штрпца, ТВ Пулс из Шилова и Њу прес продукција из Чаглавице.

05.11.2012. за ФБР приредила Биљана Диковић

Зашто су српски медији на Космету невидљиви (1):  Србија неће наш филм ни за џабе

 Ј. Л. Петковић – Вести | фото: В. Секулић

Иако на Космету сигналом досежу до 80 одсто Срба који живе на КиМ, од Лепосавића на северу до Штрпца на југу, за њихове програме у Београду се веома мало зна. Шира јавност најчешће чује када неки до њихових новинара буде нападнут. И ту престаје свако интересовање.

* Програми српских медија на Космету, осим неколико изузетака, углавном се финансирају од међународних донација. А, како кажу, чак и када понуде држави своје снимке бесплатно, нико се не удостоји ни да им одговори на мејл.

Вук Јеремић

– Највише смо подбацили у информисању светске јавности на КиМ. Пре две године је министар спољних послова Вук Јеремић рекао у разговору са страним дипломатама да нема никакав материјал који ће документовано говорити о људским правима Срба на Косову и Метохији.

– А, ми смо уз помоћ Министарства културе и медија пре неколико година снимили филм који се документовано бави тим правима, а када смо тај филм понудили представницима наших институција да га бесплатно узму, преведу и умноже, нису га хтели ни као поклон – рекао је Предраг Радоњић, уредник у КиМ радију и ТВ продукцији Глас југа, на округлом столу који је организовала Канцеларија за Косово и Метохију током трајања Сајма.

* Постоје најмање три проблема када је рече о информисању са Космета – како се информишу Срби на КиМ, како се јавност у остатку Србије и како се светска и европска јавност информишу о догађајима на КиМ и стању људских права Срба.

Косовски медији

* ТВ дневно гледа 86.269 Срба
* Радио дневно слуша 24.443 Срба

– Међународна заједница је у почетку дозволила оснивање великог броја медија и практично свако село и засеок били су у могућности да добију сопствену радио-станицу и продукцију и тиме су формално права у сфери информисања на српском језику испуњена, а заправо све те мале станице биле су без икаквог утицаја и значаја. То се покушало премостити најпре оснивањем радијске Косма мреже, а касније и оснивањем ТВ мреже, да се те постојеће станице увежу и повећа гледаност тих садржаја – објаснио је Радоњић.

Најгледанији програми

* Спорт клуб – 97 минута дневно
* ТВ 1.000 – 92 минута дневно
* Б92 инфо – 71 минут дневно
* ТВ мрежа – 36 минута дневно
(Према истраживању Ајрекса)

* Према последњем истраживању Ајрекса на Косову су убедљиво најгледанији први програм РТС-а и ТВ Пинк, које заједно гледа 38 одсто Срба. По гледаности је на трећем месту ТВ Прва са 17 одсто гледаности, док Независна ТВ мрежа има 12 одсто удела на тржишту. Од свих локалних најгледанија је ТВ Мост са шест одсто удела.

– И дан-данас Срби са КиМ се информишу преко српских националних медија, да не кажем београдских медија, и то по тачно утврђеним мерилима каква слика и какви догађаји треба да се добију са Косова и Метохије. Информисање о Косову и Метохији не сме да се заснива само на проблемима и стереотипима који већ 30 година важе у београдским медијима – закључио је Радоњић.

Свим међународним плановима, па и Ахтисаријевим планом било је предвиђено информисање на српском језику. Док су се српски медији надали да ће се коначно добити независни канал, у косовском парламенту се отишло у другу крајност, па је канал на српском отишао под окриље Радио телевизије Косова, односно као РТК2.

– На то је реаговала и Међународна кризна група која се залагала за пуну независност Косова, објашњењем да су „српски делегати у косовском парламенту дозволили влади да уклони Ахтисаријево обећање о „независном телевизијском каналу на српском језику“, замењујући га српским каналом који контролише државни сервис“.

* Ненад Миленковић, директор ТВ Плус из Шилова, огорчен је оним шта је Радио телевизија Косова направила од програма на српском језику:
– РТК је имао 12 година шансу да се покаже и да стекне поверење Срба својим програмом. А шта је урадио? Сама поставка РТК на српском вам говори да је то контролисан медиј, а не независан. Ту ће удомити све оне којима су планирали да дају отказ, па ће опет Срби, као што се дешава на телефонским рачунима, уместо -ИЋ, бити потписивани са -Љ.

Зашто су српски медији на Косову невидљиви (2): Српска телевизија је Тачијев разглас

 Ј. Л. Петковић – Вести | фото: В. Секулић

Српски медији на Космету су доживели колапс, потпуни распад 1999. године. Потребно је да имамо један телевизијски канал који покрива читаво Косово и Метохију, један радијски канал са истом покривеношћу и дневне новине „Јединство“, ако успеју да ухвате ритам и буду дневник, сматра Живојин Ракочевић, члан Републичке радиодифузне агенције и оснивач КиМ радија.

Радио-телевизија Косова

– Око 13 година је прошло у тумарању да се нешто од тога закрпи, а, нажалост, данас смо једнако далеко од тог циља као 1999. године, а можда чак и даље. Све што је међународна заједница позитивно понудила, Приштина се потрудила да на терену пропадне. Дакле, уместо да добијемо један независни телевизијски канал српског језика, ми смо добили Тачијеву разгласну станицу.

– То је потпуно контролисани канал који ће, како сада ствари стоје, за Србе преводити вести са албанског. Изиграни су сви закони до последњег слова које је спроводила међународна заједница – каже Ракочевић.

Он подсећа да су за последњих 13 година у српским срединама радили мали гето јавни сервиси, који су „у једном периоду одговарали на потребе гето заједница од Гораждевца преко Штрпца, косовског поморавља преко централног Косова и северног дела КиМ“.

– Међутим, са појавом децентрализованих општина наша слобода и медијске слободе су озбиљно угрожене и ограничене, јер ти нови господари ситуације на терену, нови председници локалних власти под ингеренцијом Приштине имају јасну намеру да контролишу оно што се о њима говори. Желе да буду пред микрофоном и камером и контролишу живот.

Протерана и ћирилица

Ракочевић додаје да су медији на Космету изложени још многим проблемима, као што је немогућност изражавања ван гета и катастрофална језичка политика, да, како каже, прети потпуни нестанак нашег писма.
– Ћирилично писмо на КиМ је у највећој мери нестало, а употреба у јавном животу готово да не постоји. Она је дефинитивно избачена из јавне употребе и може се видети веома ретко.
 
Директор под лупом

– Једини пут када је своја специјална овлашћења искористио Питер Фејт, шеф Међународне цивилне канцеларија које је надгледала независност Косова, било је у тренутку када је требало да се постави директор канала Радио телевизије Косова на српском – каже Ракочевић.

Свезналице издалека

– Постало је увредљиво причати о Косову, јер данас сви знају све о Косову. Када понудите филм, неће нико да га узме, јер знају све, јер због тог Косова су појединачно падале бомбе на главу. То сам и ја 17. марта научио, испред мене стоје рањени, шведски војници и ја говорим једном уреднику врло важног медија шта видим, а он ме пита да ли то може да потврди још неки извор. Не ради се о томе да он не верује мојим очима. Већ он зна боље од мене. И ја то разумем, јер су због Косова и на њега пале бомбе.

– Нажалост, медији немају снагу да прескоче лудило гето живота и општу неспособност – прича Ракочевић.

Он подвлачи да би ситуација у српским медијима требало да буде тема преговора Београда, Приштине и међународне заједнице.

Зашто су српски медији на Косову невидљиви (3): Новине завршиле у контејнеру

Ј. Л. Петковић – Вести | фото: В. Секулић
Лист „Јединство“ обележава 68 година постојања у децембру, а вероватно најтеже време преживљава управо сада, каже Рада Комазец, заменик директора листа „Јединство“, који се дели бесплатно на простору Косова и Метохије.

САМИ РАЗНОСИМО НОВИНЕ: Рада Комазец

На административном прелазу Бела земља на регионалном путу Бујановац-Гњилане, 31. јула заплењено је 3.000 примерака тог листа и бачено у ђубре, да би три дана касније дистрибутера „Јединства“ сачекала четири полицајца и два цариника и тражили да потпише изјаву да је новине „својом вољом бацио у контејнер“, као и да је косовска царина „савесно радила свој посао“.

– Упозорили су га да га неће пустити док не потпише изјаву коју су му диктирали, јер се „око свега дигла велика гужва“. Он је након три сата убеђивања пристао да потпише такву изјаву – тврде у новинским удружењима.

– Када нам је комплетна дистрибуција листа на прелазу Бела земља одузета и бачена у смеће, реаговали смо преко Унмика, подржали су нас Удружење новинара Србије и Канцеларија за Косово и Метохију. И после договора је веома тешко, јер наши новинари сами носе новине. У нашем дописништву у Грачаници понедељком је ред од стотину метара јер људи долазе да узму новине, зато смо убедљиво најчитанији дневни лист јужно од Ибра.

До 1999. године „Јединство“ је било дневни лист, а сада ради у веома тешким условима. Наша комплетна имовина у Приштини је узурпирана, а да буде већа иронија Влада Косова је усељена у нашу зграду. Ни у наше штампарије не можемо, па се новине штампају у Београду, а све то треба организовати и послати на КиМ. То није нимало једноставно и лако, нарочито када радите са 18 људи – каже Рада Комазец.

Помоћ енклавама

„Јединство“ је и данас заштитник културног наслеђа КиМ.

– „Јединство“ је упориште свих људи који нешто значе на Косову и Метохији. Сви људи са КиМ су везани за наш лист и то је део њиховог идентитета. А нас то додатно мотивише да са мало средстава које добијамо стигнемо у све енклаве где не стиже ниједан писани медиј. То су наши новинари радили још и 1999. године када су одлазили до усамљених енклава и носили помоћ – каже Рада Комазец.

Зашто су српски медији на Косову невидљиви (4): Новинар с међународном дијагнозом

Ј. Л. Петковић – Вести | фото: В. Секулић

Када сам Бернара Кушнера упитао за Жуту кућу и трговину органима упитао ме да ли сам нормалан и упутио на лечење, каже новинар Будимир Ничић.

СРПСКИ СЕ САМО ШАПУЋЕ: Будимир Ничић

Ко пролази центром Приштине, чуће готово све светске језике, а српски ретко, иако је поред албанског службени језик на Косову.

– Када косовске институције и користе српски језик, то је у највећем броју случајева неки накарадан, неразумљив српски, мешавина са хрватским и лошим енглеским језиком. На пример, да ли вам нешто значи реч „миноритет“?! Чак и сајтови Министарстава на чијем су челу Срби су исписани катастрофалним језиком. Српски језик се претворио у шаптање у локалним сеоским кафанама. Управо зато сам одлучио да направим емисију Слободно српски, где су истина и професионалност моја сигурна заштита да ћу још дуго тако моћи да говорим – каже Будимир Ничић, аутор и водитељ политичке емисије, која се сваке недеље емитује на Независној српској ТВ мрежи, коју чине ТВ Пулс из Шилова, ТВ Мир из Лепосавића, ТВ Мост из Звечана, ТВ Херц из Штрпца и Продукција Њу Пресс  из Чаглавице.

Слободно српски је према последњим истраживањима најгледанија емисија на КиМ на српском језику на недељном нивоу. Недавно је прославила две године емитовања и за 90 емисија угостила готово све личности које кроје политику и друштвене односе Срба и Албанаца.

Без подршке Србије

– Нажалост, Министарство културе Републике Србије последњих година неколико пута је издвајало фондове за одређене медијске пројекте на Косову, али сем неколико програмских садржаја које је реализовала продукција Српско слово из Чаглавице, ништа од тог финансираног не може да се види на овом сајму. Шта је са тим пројектима, заиста нико не зна да одговори. Ово што ТВ Мрежа представља на Сајму књига искључиво је подржано од међународних донатора – каже Ничић.

Огуглали на притиске

– Очигледно је да неки нису спремни за отварање болних тема, али нећу престати да снимам емисију зато што се некоме не свиђа мој гост. За ове две године било је притисака и од политичара српске националности, али ми новинари који радимо на Косову смо на то огуглали. За нас је сваки дан борба да изађемо на крај са проблемима у међуетничким односима, језичким баријерама, претњама и притисцима – објашњава Ничић.

Будимир Ничић је београдским медијима постао познат по питању француском дипломати Бернару Кушнеру о трговини органима.

– Ето, ја сада могу да се похвалим да сам човек са међународно признатом дијагнозом, и то од стране првог човека Лекара без граница. Кушнер ме питао да ли сам нормалан и упутио на лечење. Можда је због тога моја емисија гледана и у дијаспори – кроз шалу додаје Ничић. У свакој шали има пола истине, јер емисију гледају и Срби у САД и Канади.

Слободно српски је представљена и на овогодишњем Сајму књига, у оквиру програма Канцеларије за Косово и Метохију, али, како каже аутор и водитељ, разочаран је колико су мало београдски медији заинтересовани да чују у каквим условима раде косовске колеге.

– Када сам одлазио у Београд, био сам пун елана и воље да представим оно што радимо у ТВ Мрежи, иако ме је колега упозорио да ћу се разочарати. И био је у праву! Осим наших пријатеља, апсолутно нико из медија није дошао да види какве програмске садржаје ми правимо. А то је само наставак приче о томе колико често у београдским медијима пролазе нетачне информације са Космета, иако имају бар пет српских редакција које могу да позову и провере о чему је тачно реч. Чак и председника Србије у последњих 20 дана сам два пута чуо да понавља реченицу да је Косово добило телефонски број Албаније, што апсолутно није тачно. Нити се који медиј бавио тиме, нити је позвао у Приштину да провери. Председник може да буде неинформисан и да не говори истину, али медији су ваљда ту да јавност обавештавају правовремено и истинито. 

 Зашто су српски медији на Косову невидљиви (5): Пале нам предајнике и секу каблове

Ј. Л. Петковић – Вести | фото: В. Секулић
Рад телевизије ТВ Пулс из Шилова обележио је јутарњи програм који је временом постао заштитни знак те телевизије. Друга страна медаље су стални напади на њихове новинаре.

ВЛАСТ ЈЕ ИЗНАД ЗАКОНА: Ненад Миленковић

– Нисам чуо да неки медиј нема политичке притиске и проблеме. Још 2008. су нам запалили предајнике, а наше новинаре и сниматеље стално нападају и туже нас. Мене је чак једном полиција приводила док сам у рукама држао двогодишње дете, само зато што сам косовску полицију снимио како крши саобраћајне прописе. Онда су они хтели да ми докажу да као новинар немам то право да радим и да су они изнад закона – каже Ненад Миленковић, директор ТВ Пулс.
Сви продају, један купује

ТВ Пулс низ Шилова је почела да ради 1. фебруара 2001. године на поткровљу наше приватне куће и тада се звала дечја телевизија. Тако су нас саветовали из Унмикове привремене комисије за медије. Тек 2004. године смо променили име у ТВ Пулс и развили сопствени документарни, културни, информативни програм. Кренули смо са два запослена, а сада имамо 25 – прича Миленковић, који је 2007. купио плац од Унмика и тиме постао први Србин у Косовском поморављу који је нешто купио када су сви продавали.

Нема албанских реклама

– Финансирамо се углавном од донација. Маркетинг је веома лош, јер ниједна српска фирма не послује на Косову, па немате од кога да наплатите рекламу. Албанци се за сада, не знам из ког разлога, не оглашавају на српским медијима – каже Миленковић.

Он објашњава да се и институције из Приштине својски труде да им ограниче медијски простор, али да не цветају руже ни у односима са српским властима.

– Две битке бијем. Док ме једни оптужују да сам просрпски оријентисан, други ме оптужују да сам проалбански. Због чега? Не знам, кажу да се народу не може угодити, али ја мислим да се политичарима не може угодити. Проблеми су увек политичке природе, јер локални функционери увек желе да контролишу медије, а ја им то нисам дозвољавао и борићу се против тога. Мада, од политике можете да будете независни, али је питање колико можете од оглашивача.

Програм ТВ Пулс из Шилова гледају и Срби и Албанци, јер му верују.

– Увели смо флеш инфо вести које се титлују и на албански, јер има пуно гледалаца којима је матерњи језик албански. Посредством кабловског оператера гледају нас и у Штрпцу и у Грачаници. Мада, све српске медије напао је нови директор српског програма РТК. Када је ТВ Пулс прва известила о томе, тај новоименовани директор, чији је син власник кабловске мреже, нас је исекао из кабла. Је л’ то демократија?