Последњи догађаји који се односе на даљу будућност јужне српске покрајине Косова и Метохије, бацили су у сенку катастрофалну економску и привредну ситуацију у Србији. Да ли је Косово изгубљено у „преводу“ или се ради о замешатељству неколико утицајних породица на дешавања на спољнополитичком плану-остаје историји да преиспита.

02.11.2012. Фонд стратешке културе, пише: Марина Рагуш

Хилари и Тачи, у позадини Јахјага. (фото: сајт зворникданас)

Међутим, наша обавеза пред том истом „учитељицом живота“ јесте да прибележимо све важне моменте и догађаје који су обележили време којем припадамо. Можда ће се, покаткад, учинити нејасним и непримереним апострофирање понашања припадника политичких елита, али кад се склопе све коцкице мозаика (који с значајним умишљајем увезујемо), слика ће бити потпуно јаснија. Политичке генерације које долазе морају да знају како су се њихови претходници понашали, чије су интересе заступали и какве су темеље саградили.

Зашто?

Како је, иначе, могуће реновирати кућу уколико не знате све детаље конструкције њене руиниране садржине?! Дакле, овај кратак увод био је неопходан да се, у потпуности, разуме на који начин посматрамо дешавања на српској политичкој сцени која прете да измене читаву међународну сцену НА ДУЖЕ! Можда ми грешимо, можда је наш угао помало измештен, али једно је сигурно ту процену нико од нас савременика не може да да! Тај суд припада времену, и оно ће одредити ко је има за право а ко не.

Тако, Косово и Метохија нису само српски већ и светски проблем! Српска политичка елита није само српска, већ и међународна. На који начин се она односи(ла) према националним и државним горућим проблемима предмет је нашег фокуса. На Вама, драги читаоци остаје да ли ћете принципијелну и објективну анализу успети да прихватите без емотивне задршке. Сасвим сигурно би и код нас емоција била спиритус мовенсделања, само да се нисмо определили за бележење стварности без субјективних склоности. С обзиром, да је наша одлука таква онда и немамо права на своје личне симпатије већ САМО И ЈЕДИНО на објективно перципирање догађаја који прете да српски народ испишу из светске популације!

С тим у вези, неопходно је рећи да се у овим последњим данима разоткрива сама суштина закулисних радњи породица и групација које диктирају законе престројавања на међународној политичкој сцени. Посета државне секретарке САД Хилари Клинтон Београду и Приштини потврдила је основане сумње свих оних који су годинама писали о томе на који начин функционише тзв. међународна заједница; какве су њене перспективе, и због тога били брендирани као „теоретичари завере“ кадгод је протагонистима интереса „великих“ било по вољи.

Изјава Клинтонове, пред сам крај њеног мандата, дата у Приштини да је Косово „за мене, моју породицу и за моје америчке суграђане…више од спољнополитичког питања. То је ЛИЧНО питање“ (1) више него јасно скинула је толике медијске спинове и открила саму суштину Новог поретка ствари у свету. Што ће рећи да разумемо да су неке породице одредиле своја ЛИЧНА питања и на њих добила и колективне одговоре. У нашем, српском, случају ти одговори су плаћени: санкцијама, изолацијом, уништењем привреде, сиромаштвом, агресијом, грађанским ратовима, порастом процента оболелих од најтежих болести, огромним бројем пострадалих цивила…

Признаћете, превисока цена пира породица које су окупирале не само Србију већ добар део света! Питање је сада ко ће том пиру стати на пут, јер неко мора. Уосталом, то и историја бележи-када једна светска идеологија прети да овлада планетом тада се и бележи почетак њеног краја. Она почиње да бива хистерична, непрецизна али управо због тога и врло опасна: као пацов кога сатерате у угао…остатак, верујемо знате.

Међутим, још важније питање јесте како је могуће да народи (чијој је природи иманентно морално разликовање између добра и зла) прихватају вешто замаскирану тоталитарну идеологију-и да тако, између два зла на својим „демократским“ изборима бирају мање. Не схватајући притом да опет бирају зло! Или, опет: те моћне породице које владају тзв. међународном заједницом држе светску популацију у фази хипнотичко сна, с једне стране; Док са друге стране, за све оне који се пробуде (ту, превасходно мислимо на Блиски, Далеки и наш Исток) имају већ опробану формулу „терором до усађивања страха!“ Па, иако се деси да се неко отргне из Матрикса, зна се шта му следује! Уколико, се дрзнемо (а све су прилике да хоћемо) да поредимо фашистичку Немачку из периода Другог светског рата и начине којима је Хитлер са својим најближим сарадницима руководио машинеријом зла-реците, суштински, шта се променило?

Осим, унапређених техника, скоро ништа! Окупирани свет, па тако и Србија, постају концетрациони логор. Чини се да Други светски рат није завршен! Макар за неке!

Не верујете?

Једно писмо, за које су се „моћни“ потрудили да „нестане“ са глобалне мреже, (2) двехиљадите године, такође, је попут секретарке Клинтон, разоткрило саму суштину и намере „великих“ а ми ћемо овде (опет, дрско-јер како истина у мору лажи, иначе, може да звучи) да подсетимо на њега. Потписник писма-извештаја, је Вили Вимер, тада не само гласноговорник ЦДУ (конзервативне немачке хришћанско демократске уније), већ и потпредседник парламентарне Скупштине Организације за европску сарадњу (3). Извештај је био упућен тадашњем немачком Канцелару Шредеру а повод је био конференција у Братислави, коју су организовали Стејт департмент САД и Спољно политички институт америчке републиканске странке. С обзиром да су овој конференцији присуствовали највиши политички званичници земаља од Балтика до Анадолије, од председника држава до министара иностраних послова и послова из области одбране и безбедности, Вимер скреће пажњу на неколико тачака, међу којима је за ову прилику значајно издвојити неколико:

-организатори конференције су захтевали да се у кругу савезничких држава што је могуће брже изврши међународно признање независне државе Косово;

-европски правни поредак представља сметњу за провођење планова НАТО-а. У том смислу знатно је погоднији амерички поредак за примену у Европи;

-рат против савезне Републике Југославије вођен је да би се исправиле грешке генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Због тога се из стратешких разлога тамо морају стационирати амерички војници, те да се тако надокнади оно што је пропуштено године 1945;

– европски савезници су учествовали у рату против Југославије да би, де факто, превазишли препреку и дилему која је настала после усвајања „Концепта нове стратегије“ Алијансе у априлу 1999. године, односно настојање Европљана да се претходно добије мандат УН или КЕБС-а;

– не умањујући важност накнадне легалистичке интерпретације Европљана да је, наиме, код ширења задатака НАТО-а преко граница законски договореног подручја у рату против Југославије, била реч само о изузетку, ипак је јасно да је у питању преседан, на који се у свако доба свако може позвати, и тако ће многи убудуће и да поступају,

-ваљало би да се приликом садашњег ширења НАТО-а поново успостави територијална ситуација на простору између Балтичког мора и Анадолије, каква је постојала у време Римског царства и то у доба када је оно било на врхунцу моћи и заузимало највеће територијално пространство;

-због тога Пољска мора да буде окружена са севера и југа демократским државама као суседима, а Румунија и Бугарска да обезбеде копнену везу са Турском. СРБИЈА (ВЕРОВАТНО ЗБОГ ОБЕЗБЕЂИВАЊА НЕСМЕТАНОГ ВОЈНОГ ПРИСУСТВА САД) ТРАЈНО МОРА ДА БУДЕ ИСКЉУЧЕНА ИЗ ЕВРОПСКОГ РАЗВОЈА. Северно од Пољске треба да се оствари потпуна контрола над прилазима Санкт Петербурга Балтичком мору;

-северно од Пољске треба да се оствари потпуна контрола над прилазима Санкт Петербурга Балтичком мору;

У сваком процесу права народа на самоопредељење треба дати предности над свим другим одредбама или правилима међународног права (4)!

Уколико томе придодамо да САД имају огроман утицај на руководство УН, онда би требало имати на памети да када се слично дешавало с Друштвом народа: када нације нису успевале да се окупе око заједничког циља а јесте очување мира и стабилности у свету: светски рат био је у најави!

Дванаест година после Вимеровог извештаја, чули смо (коначно) и од државне секретарке САД, да Србија јесте ЛИЧНО ПИТАЊЕ породице Клинтон! Истини за вољу, она је рекла Косово уместо Србије, али пошто КОСОВО ЈЕСТЕ СРБИЈА ми не можемо другачије да разумемо ову изјаву. Из овог угла посматрано, све је јасније и то што Србија међу политичарима и политичком елитом нема државника; то што Србијом управљају, најблаже речено; врло упитни „кадрови“; и то што сами поједини представници власти, а почесто смо цитирали Првог министра и Председника Србије, имају некакав унутрашњи сукоб, па једно говоре за домаће бирачко тело а друго после посета „великих и моћних“-када је Србији судбина одређена многопре него што смо то почели јавно да уочавамо.

Коначно, ваља подсетити српску политичку елиту, да какогод да покушају да објасне (необјашњиво) потребу дијалога с Приштином (?!) у циљу нормализације односа то у својој суштини јесте фактичко признање НАТО ентитета који (пре)познајемо као тзв. Косово. Када ЕУропски пут преведемо језиком Брисела а јесте захтев за фактичким признањем чињеница да је тзв. Косово за њих независно (и то не значи само Метохију већ и север Косова) и томе додамо упорно понављање српске власти да остаје доследна ЕУропском путу-морамо такође да подсетимо да то када се преведе на српски правни језик значи УДАР на уставни поредак Србије који каже да је КиМ саставни део Србије, и у ширем смислу речи значи чин ВЕЛЕИЗДАЈЕ српских националних интереса!

На самом крају, да се вратимо на почетак овог текста а јесте даполитичке генерације које долазе морају да знају како су се њихови претходници понашали, чије су интересе заступали и какве су темеље саградили. Судећи према последњим догађајима, а један од њих је посета Хилари Клинтон и Кетрин Ештон, у једној реченици закључак би био следећи: имајући у виду само слике сусрета из Београда и Приштине, тужна је судбина покореног народа који својим духом никада није био у Унији, (већ делићем у Европи и већим делом на Истоку) и због тога трпи последице ампутације духа од стране наметнуте му политичке елите!

Тужно, али како нас време прошло учи: не и КОНАЧНО!

Богу хвала, на томе!

Извори

1. http://www.pressonline.rs/info/politika/klinton-kosovo-je-za-moju-porodicu-i-mene-licno-pitanje

2. http://www.scribd.com/doc/40299919/Pismo-Vilija-Vimera-kancelaru-Gerhardu-Shrederu-02-05-2000

3.http://www.zcommunications.org/eisenhowers-mistake-a-tale-of-an-astonishing-letter-to-the-former-german-chancellor-by-andrej-grubacic

4. http://www.medienanalyse-international.de/wimmer.html