„Кад је то толико богатство, како то да ниједна земља у Европи нема два писма? Тако смо само ми Срби богати па имамо два писма, две покрајине, два покрета отпора … Желимо да престанемо да се делимо“, каже Којић.
30.10.2012. евоновости.инфо
„Латиничари“ се још не дају?
„Латиничари“ или „ћириличари“ – питање је сад?
Унутар „Матице српске“ постоји струја која жели да у потпуности избаци латиницу из новог издања „Правописа србског језика“, сазнаје Радио 021.
Како за 021 каже један од лингвиста укључених у израду овог капиталног дела, који је желео да остане анониман, притисак „талибана“ који лобирају да се из израде Правописа искључе најистакнутији лингвисти кулминирао је недавним достављањем петиције за избацивање одредбе која дефинише латиницу као друго, алтернативно писмо србског језика. „Имам великих проблема у послу због ових ‘талибана’, који имају утицаја, а вођени су искључиво својим личним политичким убеђењем, без икаквог знања о лингвистици“, каже он за Новосадски информативни портал.
Преко 5.000 потписа за избацивање латинице прикупило је београдско удружење „Ћирилица“, чији чланови седе у Скупштини Матице.
Потпредседник овог удружења Миодраг Којић каже за Радио 021 да је било логично да латиница буде стандардно писмо србскохрватског језика, али да нови правопис „на мала врата“, по први пут, уводи латиницу као стандардно писмо србског језика. Којић, међутим, признаје да је њихов мотив за покретање питања о писму пре свега политички, па тек онда лингвистички.
„То је, пре свега, национално питање од прворазредног значаја. Зато се ми тиме и бавимо, не бавимо се правописом и стучним стварима, већ желимо да пишемо како су наши очеви писали и да генерације после нас то разумеју“, каже он.
„Познавање два писма није богатство“
Он наводи да циљ удружења „Ћирилица“ није маргинализовање аутора који су на латиници писали нека од најзначајнијих дела српске књижевности, већ „полагање тапије“ на њих, како их не би својатали комшијски народи чије је званично писмо латиничко. Према Којићевим речима, србски језик није богатији од осталих због постојања два писма, већ напротив – закомпликован.
„Кад је то толико богатство, како то да ниједна земља у Европи нема два писма? Тако смо само ми Срби богати па имамо два писма, две покрајине, два покрета отпора … Желимо да престанемо да се делимо“, каже Којић.
Према његовим речима, подршку за своје идеје имају код већине чланова Матице србске, и до сада су са овом институцијом имали „најбољу могућу сарадњу“.
Председник најстарије културне институције србског народа Драган Станић
Станић: „Немају подршку у Матици“
Председник најстарије културне институције србског народа Драган Станић каже за 021 да је Матица увек спремна да о свим питањима којима се бави, саслуша и мишљење стручних појединаца и компетентних асоцијација. Станић је потврдио да Матица сарађује и са удружењем „Ћирилица“, али негира да је њихов став преовлађујући међу чланством ове установе.
„Прича о томе да удружење ‘Ћирилица’ има већинску подршку у Матици је чиста лаж, што је показала и последња Скупштина. На њој је било неколико гласова људи који су дошли из тог друштва, али је огромна већина одбила да се изјасни поводом тог њиховог предлога „, каже Станић за Новосадски информативни портал.
Председник Матице српске каже како је програм рада ове институције увек био базиран на реализацији поузданих сазнања о којима постоји пуна сагласност у научној заједници, и додао да ће „удружења која грубо крше истину и научна сазнања“ остати без Матичине подршке. Станић је навео да питање потискивања ћирилице треба да се покрене, јер је, према његовом мишљењу, латиница превагнула у јавном животу, али наглашава да се то чини спровођењем закона, и никако другачије.
„Могу да се сложим да је латиница узела превеликог маха у нашем јавном животу, и то, просто, није здраво за језичку културу коју треба да негујемо. Међутим, сучељавање са тим проблемом подразумева низ врло практичних акција које ће се спроводити тако што ће се примењивати одредбе актуелног Закона о употреба језика и писма „, каже председик Матице.
Латиница коју данас користимо у србском језику настала је реформама Вука Караџића, и уз измене Ђуре Даничића и Људевита Гаја се до данас задржала у практично изворном облику. У Краљевини СХС, Југославији и Републици Србији латиница је имала статус званичног писма, све до Устава Републике Србије из 2006. године, којим је прописано да је у службеној употреби србски језик и ћирилично писмо, док се службена употреба других језика и писама уређује законом.
Након тога, дошло је до низа случајева примене овог члана Устава који су изазвали контроверзе у јавности. Пресуда вођи нео-нацистичке организације „Национални строј“ Горану Давидовићу је својевремено поништена зато што првостепени суд није поштовао његов захтев да судски списи буду на ћирилици. Такође, у Новом Саду су поништени и месни избори зато што су бирачки спискови писани латиницом. Ово је учињено на захтев једног од гласача који није желео „да му име буде писано латиницом, јер је латиница хрватско писмо“.
(Миодраг Совиљ 021.рс)
СРБски ФБРепортер 
РАЗВОЈ ХРВАТСКЕ ЛАТИНИЦЕ
http://ЧувариЋирилице.Срб/свитак_14.Срб
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Онај ко је овде написао ово: „Латиница коју данас користимо у србском језику настала је реформама Вука Караџића, и уз измене Ђуре Даничића и Људевита Гаја се до данас задржала у практично изворном облику. У Краљевини СХС, Југославији и Републици Србији латиница је имала статус званичног писма, све до Устава Републике Србије из 2006. године, којим је прописано да је у службеној употреби србски језик и ћирилично писмо, док се службена употреба других језика и писама уређује законом“ — тај је доказао да је незналица Вуковог дела, фалсификатор, лажов и манипулант полуистинама. Нема ни и од истине да је Вук саставио било коју латиницу, Даничићјесте увео једно слово ђ када је радио у Загребу,остало су скрпили други у данашњој Хрватској. Нико никада није сачињавао ниједно латиничко писмо да би било намењено за све Србе,јер за то није имало ни потребе пошто је српска ћирилица већ постојала у српском језику као општесрпско писмо и нико у свету не саставља два писма за потребе једног језика и његовог народа.
Латиница јесте имала статус званичног писма за оне који се,као католици,служе варијантом српског језика која се данас зове и „хрватски језик“. за њих и за Србе католике (док нису асимиловани у Хрвате). Србима је званично писмо од десетог века била српска ћирилица и она је свим Србима православне вере била једино писмо у Срба све до комуниста, тачније до 1954. године. Тада је уведено друго писмо (латиничко) уз практичног разлога да би се ћирилица заменила тим другим писмом. Друго писмо, као параписмо, не може за друге потребе ни да служи. Ћирилица се Србима потискује већ десетак векова, али је њено највеће замењивање и7вршено насилно под комунистима у Југославији.
Дакле, све што су овде изрекли Станић –Негришорац и „компанија“ потпуна је или лаж или полуистина,која је увек опаснија и од лажи.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Анонимни лингвиста нестручно и политкантски обмањује; нека се овде јави па да стручно јавно разговарамо!
Тај анонимни лингвиста који каже: “Имам великих проблема у послу због ових ‘талибана’, који имају утицаја, а вођени су искључиво својим личним политичким убеђењем, без икаквог знања о лингвистици”, самим спомињањем „талибана“ показује колико је лингвиста, а колико је политикант. Он не сме чак ни да каже ко је,јер би се као нестручњак обрукао. Не постоје никакви „талибани за ћирилицу“, нити су икада постојали. Постојали су само они који су забрањивали Србима да имају своје писмо ћирилицу.
Ћирилица је Србима, по одлуци на Новосадском договору 1954. у Матици српској, по налогу комуниста, била одређена за замењивање латиницом. И то је спроведено између 1954. и 1968.године насилно у пракси. Зато данас у јавној употреби српскога језика и у Србији имамо ћирилицу само у изузецима, што је апсолутно противно већинској народној вољи садржаној у Члану 10. Устава Србије који је јасно одредио, као у целом свету, једно писмо и за Србе у њиховом језику. То је општа светска пракса у свим престижним језицима.
Они који у Србији живе и желе да се и у Србији спроводи уставна одредба о писању српскога језика траже ништа друго него да се и Матица српска и њени стручњаци у Правопису српскога језика држе Члана 10. Устава Србије и да се уради нови Правопис српскога језика, који ће применити уставну одредбу. И ништа више од тога, јер Устав није изузет за лажне стручњаке из Матице српске и из светске праксе. То једино траже „ћириличари“ и ништа даље. Траже, значи, да се стручњаци у Матици српској држе Устава Србије и да не одређују никакво друго писмо за Србе и њихов језик, него само оно писмо које је предвиђено већинском вољом у Члану 10. Устава Србије. А „стручњак“ из Матице који се лажно изјашњава о некаквим „талибанима за ћирилицу“ је један од оних који не жели сда се и Срби уврсте мешу народе који поштују свој Устав.
Чланство Матице српске, сигуран сам, не жели да га преживели сербокроатисти (лажни стручњаци за језик и писмо) и даље замајавају о „богатству8 двоазбучја“ само за српски народ и његов језик, кад такво „богатство“ више нигде у свету не постоји, а и доказано је да су Срби у „богатству двоазбучја“ осиротели и за материјално и за културно богаство до забрињавајуће мере, а српско писмо се више ни у Србији не може ни пушком пронаћи у јавности. Срби су насилно, преко лажних стручњака за српски језик — сербокроатиста насилно полатиничени, што је убиствено за њихов хиљадугодишњи културни идентитет.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Председник Матице српске двоимени Драган Станић и Иван Негришорац једноставно лаже када каже да „У Матици српској немају подршку ћириличари“, тј.они који су предложили да се на седници Матице српске гласа о томе хоће ли Матица у Правопису српскога језика применити Члан 10. Устава Србије. Био сам присутан када је на седници 2. јуна 2012. Драгољуб Збиљић, члан Матице, предложио то и тражио да се изричито гласа о томе. Станић Негришорац је водио седницу и није ни питао чланство ништа него је сам забранио да се гласа. Рекао је да је то непотребно и да ће Матица српска то да реши за седамдесетак година.
Тако је Драган Станић — Иван Негришорац узурпирао Статут. А узурпирао га је тога дана на седници двапут. Други пут је забранио члану Матице српске да говори, није му дао реч да поднесе други предлог. Тај предлог је био да се поништи погубан Новосадски договор у Матици српској из 1954. године када је Србима наметнуто друго писмо с циљем да се замени ћирилица латиницом,што је касније насилно спроведено и због чега данас у Србији у јавности постоји само око два процента српског писма у српском језику, што је апсолутно неуставно.
Усто тако, Матица српска објавила је апсолутно неуставан Правопис српскога језика у коме је, сасвим супротно Члану 10. Устава Србије уведено, поред ћириличког писма и „латиничко писмо из времена српско-хрватског језичког заједништва“ (стр. 17. у Правопису).
Тако је Станић слагао да „Ћирилица“ нема подршку у чланству Матице српске у захтеву да се Матица српска у Правопису српскога језика има држати Устава Србије јер је већинска воља народа садржана у Члану 10. Устава у коме је и за Србе и њихов језик одређено једно писмо ћирилица, јер је једно писмо предвиђено у свим престижним језицима света.
Данашња управа Матице српске са Драганом Станићем — Иваном Негришорцем на челу узурпира свој Статут и уставно право Срба и чак не допушта чланству да се о томе изјасни, а лаже да ћириличари немају подршку у Матици, јер он цело чланство Матице поистовећује са управом. А и било би зло када цело чланство Матице српске не би подржавало Устав Србије. Нова управа Матице српске (не цела, него углавном Станић — Негришорац и сербокроатисти), у ствари, хоће да спроводи неуставан Статут Војводине који је у Члану 26. одредио Србима друго писмо (латиницу),које није предвидео Члан 10. Устава Србије за Србе и њихов језик, па су практично неки чланови управ Матице српске подржаваоци неуставног Статута Србије, а не Устава Србије у Члану 10.
Свиђа ми сеСвиђа ми се