Чукотка мами Црну Гору или Устај, земљо аграрна!

Већ 17. пут стручњаци су се окупили у црногорском граду Бару како би показали ша је то паметна телевизија. Овде се одвија међународни фестивал телевизијских филмова Интернешнл ТВ фестивал бар. Говори генерални директор фестивала Љиљана Ђинђиновић.

Циљ нашег фестивала да се окупи стваралаштво света на једном месту и да се окупе ствараоци да се види шта ко ради на овој земаљској кугли јер су разлићите и продукције и све је различито од континента до контнента практично и од тога колико је ко материјално способан да уради добар пројекат. Нису само филмови него ту има документарни програм, играни драмски програм, документарни програм из области екологије, дечји програм, кратке телевизијске форме…

На списку учесника Интернешнл ТВ фестивал бар су представници више од 30 земаља, међу њима 7 аутора из Русије и ЗНД. Један од њих је познати фотограф и режисер Аркадиј Сухоњин, који је довезао у Црну Гору два филма и филмску изложбу. Први филм је посвећен само једном делу руског региона Чукотка. Пошто је сама Чукотка велика, у њу може да се смести око 30 Црних Гора, објашњава Аркадиј Сухоњин.

Аркадиј, реците, молимо вас, како је ваша судбина повезана за Чукотком, регионом о којем у целини и Руси мало знају. Можда само губернатора Романа Абрамовича…

Управо у то време када је он дошао на дужност губернатора, на Чукотку је извршен „новинарски десант“. Она је врло различита, врло хладна и далека. И мало насељена – мање од једног човека на сто квадратних километра. То са једне стране. А са друге, управо од Чукотке започиње Русија. Немогуће је не заљубити се у њену лепоту. Када сам тек допутовао, локални становници су ме питали да ли ћу дуго остати. Рекао сам годину-две. Они су ми одговорили: немој да се кунеш, север привлачи. Тако се и десило: север ме до данас не пушта. Допутовао сам овамо на годину дана, остао на осам…

Други филм који ћете приказати у Црној Гори назива се Чукотка: 500 векова историје као један дан. Време на северу тече много спорије и вероватно је да је једно од важних својстава умети да се не досађујеш и умети да посматраш?

Да, вероватно ја сам тамо тако дуго остао, зато што сам посматрач у животу и човек који не жури. Живео сам и радио тамо у пуној хармонији са собом.

Али сада сте нагло променили правац и нашли се на југу. Какви су први утисци?

Ваздух је диван, толико мириса, арома. И као друго слика – божанствена, и веома волим планине, море, врло ми је драго што сам доспео овамо. Одавно сам сањао да посетим Црну Гору и урадим овде пројекат.

Планирате и да радите?

Веома бих желео да снимим оно што је везано за живот у планинама – манастире, пољопривреду, људе, пошто имамо блиске културе, језике, постоје регионалне везе, зато бих веома хтео да нађем овде некакве партнере.

Још један руски учесник фестивала у Бару, познати телевизијски посленик Игор Абакумов довезао је у Црну Гору два „сељачка“ пројекта одједном.

Први пројекат је програм Сељачка предстража, који се приказује већ 19 година. то је недељни програм који говори о свему – о политици, о животу људи, као о томе шта људи једу три пута дневно, и треба мислити на оне који нас хране. Други пројекат је документарни филм Велики незнанац. Ми смо га снимали у 5 држава. То је прича о сељачком свету, прича о аграрној политици земље, драмама, трагедијама. О томе да је позадина свих светских конфликата – храна и плодна земља.

Савремена телевизија све више се креће ка забавном формату, и одједном такав озбиљан програм, наследник совјетског „Сеоског сата“.

Он је просто истинит, зато има добар рејтинг. Даје се ујутру у недељу, ипак публика се прилагодила. Ми говоримо о успешним људима, о томе да људи, када им не сметају, могу да стварају чуда. Једна од девиза програма је позната реченица Александра Грина да чуда треба стварати својим рукама.

Ви сте између осталог сада допутовали у земљу која се може с пуним правом описати помоћу два епитета: еколошка и аграрна.

Први пут сам у Црној Гори, али одмах сам осетио да сам код куће, зато што одлично разумемо једни друге. Прошетао сам продавницама, седео у ресторанима, већ сам пробао много намирница – овде је толико све укусно, природно. Види се да све праве добре руке.

Тачније Црна Гора одговара вашој сељачкој теми?

Мислим да ћемо се овамо вратити са сниматељском екипом. Већ сам нашао овде неколико тема: у планинама има читавих насеља без жена. Њихови становници сматрају да би руске сељанке овде добро дошле.

На крају да додамо да 24. октобра, у оквиру Међународног фестивала телевизијских филмова, у хотелу Принцес биће одржано вече Руске телевизије које ће пружити свима могућност да се ближе упознају са стваралаштвом, између осталог и јунака нашег данашњег програма.

http://serbian.ruvr.ru/2012_10_23/Cukotka-mami-Crnu-Goru-ili-Ustaj-zemljo-agrarna/