УТОРАК, 23 ОКТОБАР 2012 15:40

• Српске Новине

Грчка се креће ка економском слабљењу у размерама сличним онима које су задесиле Сједињене Америчке Државе и Немачку током Велике депресије из 30-их година прошлог века, упозоравају аналитичари.

Према најновијим економским подацима, економија Грчке је ослабила 18,4 одсто у последње четири године и у 2013. ће, према прогнози Међународног монетарног фонда (ММФ), опасти још четири одсто, будући да влада те земље настоји да смањи државни дуг у замену за 300 милијарди евра иностране помоћи за спасавање.

То ће бити највећи укупан губитак бруто домаћег производа (БДП) за једну развијену економију бар за последњих 30 година који се може поредити са економским падом у САД од 27 одсто у периоду од 1929. до 1933, указао је Биро за економске анализе у Вашингтону.

Према подацима ММФ, када се Грчка присајединила еврозони 2001, њен БДП је износио око 165 милијарди евра, а тај показатељ је 2007. достигао 210 милијарди евра.

Стопа незапослености ће ове године достићи близу 24 одсто, чиме ће просечан преткризни ниво бити надмашен за више од два пута.

Влада у Атини је за ову годину ревидирала прогнозу буџетског дефицита на 9,4 одсто БДП, са раније пројектованих 9,1 одсто БДП.

“Грчка је спровела све те мере, а да није постигла ништа. То је тужно”, указала је Барбара Ридпат, шеф Међународног центра за финансијску регулативу у Лондону која је до 2008. водила европске послове агенције за кредитне рејтинге “Стандард и Пурс” .

Економска ситуација у Немачкој је у годинама после 1929. такође била крајње тешка – плате и пензије су биле у паду, земља је била суочена с хиперинфлацијом, а економско слабљење је достигло око 34 одсто, што је 1933. довело на власт Адолфа Хитлера.

Немачкој је чак и после успостављања привредног раста 1934. било потребно три године да економски производ премаши ниво из 1929.

“Искуство из 30-их година говори да је неопходно стимулисати економију”, указао је професор политичке економије на Лондонској економској школи Василис Монастириотис и додао да пораст ултрадесничарског расположења у Грчкој не треба сматрати нечим ефемерним и не треба се надати да ће доћи до његовог слабљења када се оконча економска криза.

“Врло је опасно ако јачање деснице доведе до погоршања односа са грчким суседима, на пример, са Турском и Македонијом”, указао је Монастириптис.

Аналитичар брокерске компаније “Ексотикс” (Exotix) Габријел Стерн је предочио да је кључни проблем у процесу савладавања кризе обнављање банкарског кредитирања. Тај стручњак сматра да сада у Грчкој не постоји банкарски систем у том смислу речи.

Грчка настоји да увери стране кредиторе да чини све што може како би смањила расходе за 13,5 милијарди евра (17,4 милијарде долара) током следеће две године.

Атина се нада ће јој страни кредитори после одобрења пакета строгих мера штедње дати још две године за испуњење програма смањења буџетских издатака и борбу против кризе. (Танјуг)

 

http://www.srpskenovinecg.com/svijet/24-svijet/16887-grcka