Скупштина тзв. Косова (читај: Вашингтона и Брисела) усвојила је већином гласова предлог Резолуције о нормализацији односа са Београдом. Текст Резолуције, између осталог, предвиђа:

–  нормализацију односа између „две независне и суверене државе у интересу решења проблема који постоје…(М.Р)…и унапређење европске агенде за две државе и регион;

–  залагање за нормализацију односа са Србијом коју снажно подржава ЕУ и САД(!);

– да дијалог и његови резултати треба да буду у сагласности са суверенитетом Косова, међународним субјективитетом, територијалним интегритетом и унутрашњим уставним уређењем Косова (!). (1)

Дакле, погубна бесмислица која је (по)служила у изборним кампањама: „И Европа и Косово“ коначно је добила свој епилог! Наравно,реткима од аналитичке „струке“ (њих, у званичним српским медијима нећете (про)наћи, јер нису на партијском курсу) било је потпуно јасно да европски „клуб“ одабраних у своје редове НЕЋЕ дочекати Србију, већ (пре) тзв Косово. За Србију су „клубаши“ припремили потпуно други план: остаћете ту где јесте као „канта за отпатке“ ван граница ЕУропског царства у коју ћемо одлагати све своје несварљиве остатке-али наше Косово нама, и то уз ваше признање!

И то је сада, верујемо, потпуно и недвосмислено јасно!

Никада Унија није имала идеју да Србија, (за коју се ЕУропа потрудила да, Гебелсовским пропагандним методама, осмисли чудовишни контекст који ће оправдати инжењеринг нове поставке ствари у свету) буде део „одабраних.“ Ту идеју су неговали малограђани: којима је Европа ближа од сопствене отаџбине и, наравно, друштвено-политички ангажовани Бриселски лобисти које препознајемо (али само на основу њихових друштвених и државних функција) као „српска елита!“ Остатак оних, којима је „план и програм“ неолибералних олигарха био јасан од почетка, горљиво су бранили државне и националне интересе Србије и тако завршили на маргинама друштвеног и политичког живота.

Међутим, како свет више није исти као пре двадесет и више година, тако се и околности брзо смењују: „маргинализовани“ полако али сигурно хватају залет за скок у саму жижу политичког живота Србије. Ови други, неће ни видети ту маргину после пресуде у велеиздајничком процесу познатији као „Европа нема алтернативу!“ И то је судбина, која историјски, увек (са)чека оне који отаџбину замене личним интересима. Таквих је у новијој српској политичкој историји, нажалост, и превише! Богу хвала, да аргументи никада нису само на једној страни и само је питање момента када ће прави аргументи и прави људи превагнути.

Тај моменат је дошао и Србија неизоставно напушта „ЕУропски пут!“

Први (који је препознао бриселску замку) из српске политичке елите, актуални Премијер Србије, Ивица Дачић још је пре две године радикално заокренуо политику своје странке у односу према ЕУ. Чини се, не без разлога, да је и он сам заслужан за знатан пораст еврскептицизма у Србији – јер према последњим анкетама тек 47 одсто грађана Србије и даље верује Унији (2). Ово такође значи да све већи број грађана верује у нову поставку да СРБИЈА НЕМА АЛТЕРНАТИВУ и да се на том путу ослања искључиво и само на пријатељски јој настројене земље, које полако али сигурно јачају своје позиције силе. Ту првенствено мислимо на Руску Федерацију и Кину, које су и у изузетно тешким околностима заступале интересе Србије на сваком месту кадгод су политичке прилике то захтевале. Заступале на начин да Србију не виде као своју колонију већ као партнера у послу ослобађања света од неолибералног ропства!

У светлу последњих докумената из бриселске кухиње, попут извештаја ЕК за 2012. годину у коме се позива на поштовање „територијалног интегритета“ тзв. Косова као и студије изводљивости за процес придруживања тог истог НАТО ентитета на југу Србије, Први министар Србије поново је разгневио лидере Уније: Србија не може да пређе линију државног и националног опстанка да би ушла у Европску унију. Желимо наставак дијалога са Приштином, желимо интеграције ка ЕУ, али не по цену да у тим процесима останемо без државе и елементарног достојанства. На то не би пристао нико у Европи ни у свету…(МР)…Став да поштујемо територијални интегритет Косова, Србија не може и неће да прихвати…“ Додајући, притом, поруку Бриселу да Србију „не ставља пред дилему-Косово или ЕУ“ јер, како је нагласио Дачић Србија се не може „одрећи себе и своје државе!“ (3)

Више него јасно! Нема назад-црвена линија не може се прећи! Тако смо, коначно, постали савременици и сведоци почетка краја тог лепљивог и хипнотичког „европског сна“ у којем је Унија држала Србију, заборављајући, притом, да је не би било да и Србија није уткала своје жртве у антифашистичку борбу током Другог светског рата! На ту историјску чињеницу подсетио је српски Премијер поводом полагања венаца у Драгинцу код Лознице у коме су 14. октобра 1941. године невино пострадали цивили: жене, деца, старци… „Ми не смемо да дозволимо да су ове жртве биле узалудне и зато ће Влада Републике Србије и Србија учинити све да истина о Србији и наши државни и национални интереси буду брањени на миран начин али најважније од свега јесте да ми морамо схватити да у борби за људске вредности, за европске вредности Србија је дала много више него што су неке друге државе које су веома лако постале чланице Европске уније и које дан-данас говоре о томе како Србији тамо није место; које нам свакога дана прете, говоре да Србија треба да призна независност Косова, да треба да нам врате визе и све остало што не спада у домен озбиљне политике: Ја желим свима њима да поручим, Србија ништа не тражи и ништа не треба да јој дајете! Србија је заслужила да буде део Европе, јер је Европу стварала и овде (!)…“ (4)

И, наравно, најжешће реакције на говор Ивице Дачића (као да је рекао нешто што није историјска ИСТИНА) уследиле су управо од оних који су потписали најмонструозније злочине током Другог светског рата попут концетрационих логора, и којима се дозвољава (!) да данас држе лекције о људским вредностима и правима(?!) – од Немачке! Па, је ли то Европа заборавила? Да ли је Европа заборавила колико је платила уједињење Немачке? Да ли Немачка заборавља да њене финансијске моћи не би ни било да порески обвезници Старог континента нису (мира ради) платили присаједињење неразвијене Источне Немачке свом западном делу?!

Земљо, отвори се!

И не само њих…сада нас оптужују и за расизам на фудбалским утакмицама, и ко зна шта ће нам још доћи с те стране. Све то није толико битно а већ је доживљено, колико то да у Србији полако долази и до политичког консензуса, макар најјачих актера на политичкој сцени Србије! Тако, ништа мање значајно, у светлу последњих догађаја јесте и реаговање Председника Србије, Томислава Николића који од скора брани тврди курс отклона од погубне политике „пузећи на европском путу!“

„Више нема времена за губљење. Србија не може да развија добросуседске односе са делом СВОЈЕ територије. Владаће на Косову и Метохији Албанци, имаће локалну самоуправу, све органе власти али нека не очекују да ће неко овде да им каже: ево вам и држава…(МР)… Ако нам званично поставе услов: Европа или Косово – одустаћемо од европског пута!“ (5) Сада само остаје да се види, ко ће од представника српске политичке елите наставити горљиво да брани бриселску идеологију. У зависности од тога, чини се, да можемо да очекујемо нове прекомпозиције на политичкој сцени Србије које неминовно воде новим изборима. До тада ваља подсетити како Немачку и њој наклоњен део Уније (и део српске политичке елите) да у духу теорија модерне државе Карла Шмита и Макса Вебера (који, признаћете немају баш никакве везе са Србијом) можемо да кажемо да је и наше легитимно право да одредимо политичког непријатеља и учинимо све што је неопходно за стабилност и поредак Србије имајући у виду да смо већ сада сви преци својих потомака и да тако и немамо право да се поигравамо са њиховм будућношћу.

А за све хистеричне нападе који нам долазе са Западне стране можемо да, у духу Владимира Путина који је славу похвала са Запада оставио Горбачову и Јељцину, кажемо само ХВАЛА! То је управо онај крајпуташ који нам говори да смо кренули правим путем! Наравно, за поштоваоце Гебелсових пропагандних метода о којима врло детаљно пише Едвард Херман (6), професор и публициста, и коаутор надалеко чувене књиге Политика геноцида, то ће бити додатни мотив да покрену сву своју пропагандну машинерију-али, шта то Србија није већ видела или доживела…

Оно што је најважније, Србија се буди и схвата да без обзира на бруталност актуалних глобалистичких идеологија Сунце неумољиво свакога јутра наново излази на Истоку. И то је природна чињеница, коју ниједна идеологија не може да промени!

Или, неко мисли другачије….?!

Извори:

1.http://www.blic.rs/Vesti/Politika/348388/Skupstina-Kosova-o-rezoluciji-o-normalizaciji-odnosa-s-Beogradom

2. http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/17/sve-vise-evroskeptika-u-srbiii.html

3. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:401574-Dacic-Nikad-protiv-drzave

4. http://www.blic.rs/Vesti/Politika/347854/Sta-je-Dacic-rekao-u-Dragincu

5. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:401433-Nikolic-za-quotNovostiquot-Ako-zatraze-Kosovo-necemo-u-Evropu

6. http://www.zcommunications.org/great-paper-great-propaganda-organ-by-edward-s-herman

_____________
http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/19/srbiia-napushta-europski-put.html