Државни и национални идентитет Срба је увек био српски, па је тако и коришћен назив: српска задруга, српска војска, српске железнице, српска влада итд, у именима институција и привредних друштава Кнежевине/Краљевине Србије.
За читаоце СРБског ФБРепортера, у циљу бољег разумевања појма НАРОДА и НАЦИЈЕ, са становишта струке на питања Биљане Диковић уредника СРБског ФБРепортера одговара уважени историчар Милован Балабан, новинар и извршни уредник интернет магазина Видовдан.
14.10.2012. ФБР аутор Биљана Диковић
ДИКОВИЋ: Да се подсетимо, појам нација и народ у западним земљама, начин и време настанка…
БАЛАБАН: На западу се појам стварања нација везује за период Француске револуције и Наполеонових ратова (1789-1815). Тада је трећи сталеж (односно грађанство) са снажније изграђеном националном свешћу узело државно кормило у своје руке истргнувши га од морално посрнулог племства. Освајачки ратови Наполеона су у, тада још увек претежно сталешкој Европи, ширили бакљу револуције, али су истовремено изазивали отпор покорених народа – што је заједно резултирало уздизањем националне свести западноевропских народа, на челу са њиховом буржоазијом. Наравно, ово је завршни чин једног процеса који траје у западној Европи у континуитету од 15. века, односно великих географских открића и стварања апсолутистичке монархије као првог облика модерне државе. Тада су почели да се ударају темељи водећим нацијама западне Европе – Енглеској и Француској, док ће неке, као на пример Немачка, сачекати 19. век да би оствариле своје националне снове.
ДИКОВИЋ: И то значи, када упоредимо појам нације и народа?
БАЛАБАН: Када поредимо појам нације и народа можемо констатовати да се у западноевропској мисли нацијом сматра народ који је створио сопствену државу, али се у истој и реализовао, остварио историјски идентитет, и који своју аутентичну мисију остварује равноправно са другим нацијама, дајући свој допринос светској цивилизацији (тако отприлике, то је суштина). Дакле нација је новеовековни појам и означава народе са континуитетом дугог трајања који захваљујући својој историјској свести, култури и цивилизацији, са својом државом, заузимају одговарајуће место у светској историји, али и садашњој консталацији држава и снага у свету. Тако су у исто време и народи и нације Шпанци, Французи, Немци, Италијани и многи други европски народи.
ДИКОВИЋ: Где су по свим тим „стандардима“ Срби?
БАЛАБАН: Иако је историјски развитак Срба и осталих православних народа имао своје специфичности у односу на западноевропске, можемо закључити да Срби имају све компоненте (баш по западноевропским стандардима) које поседује нација. Имају своју историју, историјску мисију (чак своју улогу у Божјем домостроју спасења човечанства – што је виша свест у односу на западноевропско схватање улоге нације, мада морамо признати да је та свест код Срба значајно ослабила), реализацију озбиљне државе у више наврата, а која је била интегрални део система европских држава. Српски народ је, богат и пребогат историјском свешћу, увек тежио да оствари своју српски државу где би се реализовала аутентична српска нација састављена од свих Срба расутих на Балкану несретним усудом који је Србима додељен. Дакле постоји српски народ и српска нација.
ДИКОВИЋ: И многи су покушавали, у континуитету до данас, да оспоре право Србима да се изјасне као народ и нација…
БАЛАБАН: Оне силе којима не одговара јак српски народ са Балкана, јер је сметња њиховим геополитичким интересима, увек су играле на карту регионалног партикуларизма међу Србима. Тако да би се ослабио српски фактор потезало се за разним квазинаучним теоријама (углавном из Лондона и Беча, некад из Берлина, а данас то баштини Вашингтон, а које су најжешће заговарали и крававо спроводили наши суседи) које су доказивале да, можда Срби и постоје као неки народ, али не постоје као остварени реализовани национ. Што би значило да су готово на нивоу афричког племена које ће западна Европа едуковати и просветлити (некада је то радила католичка црква, а последњих сто година европске велике силе, често и кроз злоупотребу европске науке). Користећи сва средства (укључујући и силу) Европа је скоро два века подстицала у одређеним српски регионима са специфичним историјским развитком партикуларну свест која је редовно те делове српског корпуса (или бар њихове предводнике) усмеравала у правцу одвајања од српског организма.
ДИКОВИЋ: Глобализам на делу, па се сетише и појма Србијанци…
БАЛАБАН: То је имало за последицу стварање квазинација (или покушај стварања, јер многи делови историјских српских региона имају свест о припадности српству, што се не сме заборавити – те водити рецимо, кампања против Црногораца зато што су Мило и екипа одвојили српску Црну Гору од Србије) које би требале да створе државу, као Црногорци, Србијанци, Босанци, у последње време и Косовари и Војвођани, а све зарад разваљивања једине историјске и легитимне српске нације, коју твори васколики српски народ, али и ради спровођена глобалних пројеката овладавања светом. Вешто користећи замршену терминологију нација, народ и друго, они су делили Балкански простор и стварали нове нације од српског народа чију су миленијумску кућу безобзирно разваљивали.
ДИКОВИЋ: Да закључимо?
БАЛАБАН: Дакле, постоји српски народ и српска нација, све остало је потекло из кухиње западноевропских великих сила потпомогнутих њиховим истомишљеницима из српског националног корпуса, који брижљиво, ради сопствених краткорочних интереса, гаје партикуларизам међу Србима и константно деле наш народ.
________________________________________________________
*Народи (користи се и реч Нација од лат: nasci, што значи бити рођен) представљају сложене појаве на које утиче збир културних, политичких и психолошких чинилаца.
Културно, народ је група људи који су повезани заједничким језиком, вером, историјом и традицијом, иако народ одликује културна разноликостановника.
Политички, народ је група људи који себе доживљавају као природну политичку заједницу. Иако се то обично изражава кроз жељу за успостављање или очување државе, може такође да добије и облик грађанске свести.
Психолошки, народ је група људи које одликује међусобна оданост, односно приврженост у виду патриотизма. Међутим, за ту повезаност није услов припадност народу – и они који немају национални понос могу сматрати да јој „припадају“.
Са социолошког становишта, народ представља глобалну друштвену заједницу која се јавља у робовласништву, у доба прерастања крвно-сродничких заједница у више облике удруживања који за своју основу имају превасходно територијалну повезаност својих чланова.*
*sr.wikipedia.org/sr/Народ
___________________________________________________
Категорије:АУТОРИ, Биљана Диковић, ГЕОПОЛИТИКА, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, ИЗДВАЈАМО, ИСТОРИЈА, Мишљење, СВЕТ, СРБИЈА
















СРБИН је припадник НАРОДА – СРБИ, па је нормално да говоримо о НАРОДНОМ називу СРБИН, а национално значи државно, изведен појам из категоријалног појма НАЦИЈА (ДРЖАВА). Припадник НАЦИЈЕ Србије јесте СРБИЈАНАЦ – „неко из Србије“, Вук Ст. Караџић, Српски рјечник 1852.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
– МАНИПУЛАЦИЈАМА тј. ЛАЖИМА и ПРЕВАРАМА западне велике силе под ВАТИКАНСКИМ ВОЂСТВОМ а из разлога ПЉАЧКЕ и ПРИСВАЈАЊА СРПСКИХ ИСТОРИСКИХ ТЕРИТОРИЈА и стављања под своју контролу, чинили су и чине стварање вештачких нација и језика, међу којима је и „подметање“ Вуковог језика и писма као народног а у ствари однарођеног од СТАРОСРПСКОГ језика који је био ИСТИ СТАРОСЛОВЕНСКИ тј. СТАРОРУСКИ а чиме су нас удаљили од матице наших ИСТИХ предака !
– СТАРОСРПСКИ или СЛОВЕНСКИ НАРОД ЧИНЕ СВИ ВЕШТАЧКИ ПРЕИМЕНОВАНИ назови народи ПЛУС РУСКИ НАРОД !
– Ту историску чињеницу је већ данас могуће ДОКАЗАТИ и то упорно доказују независни реални историчари са свих делова/земаља сцета !
– ИСТИНА је НАУЧНО УТЕМЕЉЕНА И ПОТКРЕПЉЕНА АРХЕОЛОШКИМ ДОКАЗИМА И ИСТОРИСКИМ КЊИГАМА али је дубоко супротстављена интересима центара моћи и зато се споро пробија ка признању !
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Господин смедеревац (остало му је мало с, намерно или превид?) каже: „Nije potrebna nikakva filozofija ili palatalizacija da bi se ovi slucajevi objasnili i kranje je vreme da budale prestanu na promenama jezika koga je zahvatila epidemija.* * * * Ljuba Jovanovic smederevac *
Не бих овако текао („будале“) за Србе који воле да пишу србски уместо српски. Уосталом, драги Смедеревче, није ту реч о палатализацији, него о једначењу сугласника по звучности, тј. б прелази у свој безвучни парњак п испред безвучног сибиланта с. И није реч о „променама језика“, него је реч о преласку звучног сугласника, како се види, у безвучни сугласник.
А и, откуд Смедеревацу одлука да пише латиницом српски језик кад је Члан 10. Устава Србије одредио ћириличко писмо за писање српског језика? Волео бих да одговори, зашто му смета ћирилица и у чему, зашто му се не допада решење из реченог члана Устава Србије?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
* Ovo objasnjavam vec mozda 100ti put ali niko ne slusa i ne daje nikakav prigovor. Kao prvo (srBski) nije pogresno ali je vuk rekao kako govoris tako, tako citaj i tako pisi. Namerno sam stavio ovakav redosled da bi objasnio zasto se pise (srPski). * *
Ako sasvim normalno izgovorite rec (srBski ili srPski u oba slucaja zvuci SRPSKI veoma bliski suglasnici naglaseni usnama (B i P) pa prema tome posto u oba slucaja se cuje kao P a ne kao B zbog toga je, sto znaci kako govoris, tako pisi i tako citaj. Sto nema nikakve veze sa nacionalnoscu.* *
Sto se tice nacionalnog naziva SRBIN je ispravno a da bi se ovi sa strane razlikovali od centralnih sebe su nazvali srbima a nas iz srbije SRBIJANCIMA a i narecje je drugacije.* *
Nije potrebna nikakva filozofija ili palatalizacija da bi se ovi slucajevi objasnili i kranje je vreme da budale prestanu na promenama jezika koga je zahvatila epidemija.* * * * Ljuba Jovanovic smederevac *
Свиђа ми сеСвиђа ми се