У Вишеграду, тик уз мост на Дрини који је Андрић описао у свом најпознатијем роману, прослављени српски режисер Емир Кустурица завршава Андрићград. Крајем прошле недеље је свечано отворена главна улица Млада Босна, због чијег назива се дигла велика прашина у Сарајеву.

13. 10. 2012. Ђ. Баровић – Вести | фото: Н. Јојић

Емир Кустурица, прослављени режисер и творац Андрићграда

Гледајући право у очи и без длаке на језику Емир Кустурица у ексклузивном интервјуу за „Вести“ открива многе непознате детаље за овај пројекат, али и признаје да скупо плаћа то што јавно признаје да је Србин.

Заболе ме за галаму из Сарајева

У Андрићграду су отворени Градска већница, књижара, галерија и мултиплекс биоскоп чиме је град и формално заживео.
– Отварањем ових објеката смо заправо и фактички ставили у функцију главну улицу и завршили прву половину Андрићграда. Веома је битно што смо успели да у једној улици с једне стране сместимо градску управу, позориште, Андрићев институт, бурегџиницу, ћевабџиницу, а с друге стране Академију лепих уметности, биоскоп, књижару, галерију, банку…
 

Нисте одустали да главна улица носи име Млада Босна, иако је то изазвало бурне реакције у званичном Сарајеву?

– Искрено, боли ме… за те реакције. Млада Босна је била озбиљна, отаџбинска организација створена у време распада једне монструозне царевине која је, кад се распадала, повукла за собом стотине милиона људи у смрт. Данас се заборавља да је то била мултиетничка организација, а да је рат изазвала Аустроугарска, тачније Немачка, јер је све било дириговано из Берлина и Бона. Уосталом, Млада Босна је кроз различита времена различито и тумачена, тако да је, док сам био мали, постојао кошаркашки клуб са тим именом, а данас је то име прокужено. При томе, Гаврило Принцип је од хероја постао неко кога Срби треба да се стиде. Да се тако нешто не догоди, од јуна следеће године у Андрићевом институту ће започети серија озбиљних симпозијума и о његовој улози, али и Првом светском рату уопште.
 
Због чега је то битно?
– Битно је да се растумачи како је тај рат заиста почео, јер га Срби нису започели, а требало је веома брзо да га изгубе. Међутим, догодило се обрнуто.

Додик је недавно изјавио да је једино решење за БиХ подела на три државе. Шта ви мислите о томе?
– Председник Додик је веома озбиљан човек, али ја не живим у БиХ и то он сигурно боље зна од мене. Шта ћу причати о Босни када овде само градим град.
 
Ипак, ви сте један од ретких српских уметника који се не плаши да јавно каже да су и Срби били жртве, односно да ближа историја није баш онаква каквом се представља?
– Наравно да ћу то увек говорити. Код ових који су познати заиста је тако да углавном избегавају и идеју да су уопште Срби, јер онда лакше долазе до разних фондова и новца Европске уније. Али, мислим да они ћуте да су Срби не само због тога већ и због малограђанштине. Ако Данци не крију да су Данци, због чега би онда Срби крили да су Срби. Тај феномен је мени одувек био фасцинантан.
 
Како то онда Вама успева?
– Зато што сам ја слободан човек и нисам типична појава. Отуда та моја слобода и моја аутономија коју ја скупо плаћам, али је зато моје велико животно задовољство да могу да кажем оно што верујем да је позитивна истина.

Србија је премала за копање никла

Традиционално сте добри са председницима Србије. Да ли ће тако бити и са Томиславом Николићем?
– Не бих се сложио са овом констатацијом. До сада сам само користио свој ауторитет да од државе обезбедим средства за инфраструктуру на Мокрој гори. А то што сам био добар и са Војиславом Коштуницом и са Борисом Тадићем уопште не говори да сам претплаћен на пријатељства са председницима Србије. Просто, када се бавиш поезијом, онда ти познанства са политичарима не требају, али када нешто градиш то је немогуће без политичке подршке.
 

Нисам се чуо са Младићем

Да ли сте се недавно чули са генералом Младићем?
– Не, одакле вам то?

То кажу наши извори.
– Не, нисам се чуо и немам никакав контакт, али ако буде било потребе – чућемо се.

Исто важи и за Радована Караџића?
– Тако је. Ја те људе не знам и никада нисам био близак са њима, али имам своју процену њихове историјске улоге и улоге света у свему томе.

Прво од тих дела је била Мокра гора?
– Заиста је импресивно оно што је урађено у ових седам година. Могра гора има 17 километара канализације и добија пречистач, девет километара водовода, два трафоа, 16 километара асфалта. Све је то урађено захваљујући тој комуникацији коју сам имао са челницима Србије, али и готово митолошкој борби коју водим против копања никла, јер је два пута то покушано.

Кад смо код никла, сељаци на Мокрој гори умало нису побили истраживаче никла?
– Да није било мојих ренџера, гарант би добили батине. То само говори да морају бити опрезнији, јер је народ наоштрен, љут.
 
Ни Ви нисте остали дужни, али вербално?
– Зато што у свету постоји само негативно искуство у вези са истраживањем и експлоатацијом никла, а при том се намерно заборавља да Европска унија забрањује експлоатацију ове руде на својој територији. И ми уместо да им поверујемо барем по овом питању желимо да се сврстамо у ред Индонезије или оних земаља чија је природа уништена. Просто, Србија је мала да би могла да издржи копање никла.

Патолошка мржња

Да бисте помогли у томе, постали сте председник Одбора за заштиту природних ресурса Србије. Да ли појединац уопште може нешто да уради?
– Уверен сам да српска јавност неће дозволити да дође до експлоатације никла. Ја сам ту најмање битан, посебно што немам никакве политичке амбиције, а цела прича се са језика заштите животне средине превела на језик политике. Е, сада, пошто се у Србији политизује и одлазак у ЊЦ и излазак из њега, онда је ископавање никла издигнуто на сасвим други ниво.
 
Недавно су Вас оптужили и да сте крали камен по Требињу?
– То уопште није тачно. Имао сам вербално обећање начелника Требиња и моја грешка је била што сам журио и нисмо потписали уговор. Узгред, то је камен једне распаднуте аустроугарске карауле која је черупана уназад 100 година и од које је остао само зид и по, а једино је у историји позната по томе што су из ње, после атентата у Сарајеву, аустроугарски војници обесили најугледније грађане српске и муслиманске националности у Требињу. Изгледа се то Требиње од тада никад није ни поправило, па је зачудило зашто и сада, скоро 100 година касније, неко није истрчао на улицу и рекао: „Људи, треба обавестити аустроугарску амбасаду шта ради овај Куста!“
 
Ипак, негде сте одговорили да није проблем камен, већ „патолошка мржња Сарајева према Андрићграду“.
– То је тачно. Андрићград је пројекат који они мрзе, као и многе друге ствари. Званичницима у Сарајеву очигледно смета што овај пројекат потврђује идеју да Срби нису Европљани из само једне ренесансе.

О геј паради

Шта мислите о геј паради која је требало да се одржи у Београду?
– Мислим да је добро урађено што је отказана, јер ако није било безбедно због чега онда изазивати нереде. Мањинска права увек могу да се остваре на други начин.

А шта мислите о изложби слика где је Исус приказан у друштву геј популације?
– Лоше је што се сви ти перформанси, везани за сексуалност, на крају претворе у политичко оружје. Уверен сам да озбиљни хомосексуалци нису склони томе.

Због чега је толико битно да се Парада поноса одржи у Београду?
– То је заиста питање преко којег се развлачи свака власт у Србији. Њој се задају задаци које друге земље нису морале да испуне, попут Италије. Нажалост, и у Србији постоје фазе када наши председници покушавају да докажу Европи да су они више Европа него што се то од њих тражи. Да се разумемо, немам ништа против геј параде, али имам против толиког инсистирања да се тај језик сексуалности преводи на социјални језик.

Управо сте се вратили из Санкт Петербурга где сте били председник жирија филмског фестивала. Чиме се Кустурица још бави?
– Завршавам један град, довршавам скијалиште, градим још један хотел и приводим крају нови роман, наставак првог „Смрт је непровјерена гласина“. Реч је о збирци прича под насловом „Странац у браку“. То је опасан наслов.
 
За 2014. планирате да за Кански фестивал представите и први филм из Републике Српске. Због чега је тематика рат и хоће ли то бити прича о рату у Босни?
– Биће приказан неки универзални рат за који је неважно где се води. Желео сам да покажем како су љубав и рат компатибилни појмови.
 
Ви ћете бити и главни глумац. Зашто?
– Зато што ми је тешко говорити другом шта треба радити!

Додик боље пева од Дачића

У Вишеграду сте имали концерт током кампање СНСД-а, чији је председник Милорад Додик?
– Није тајна да сам с њим пријатељ, али пошто су то били локални избори, а локална власт је доста помогла у изградњи Андрићграда, сматрао сам да и ми морамо да помогнемо њима.

Додик је имао слуха за Ваш пројекат?
– И има слуха, али и добро пева.

Пева ли боље од Дачића?
– Има јачи рефрен. Дачић је бољи у форшпилу, а овом је јачи рефрен.

Биографија

* Емир Кустурица је рођен 1954. године у Сарајеву и двоструки је добитник Златне палме у Кану за филмове Отац на службеном путу и Подземље.
* Носилац је ордена Светог Саве првог степена Српске православне цркве, ордена Витеза реда уметности и књижевности, амбасадор је Уницефа, фронтмен и басиста групе Емир Кустурица & тхе Но Смокинг Орцхестра.
* На Ђурђевдан, 2005. се крстио у манастиру Савина, код Херцег Новог, и добио ново име – Немања. Касније је објаснио да је „гледајући књиге утврдио да је његова породица у ствари била српска, те да му је врло важно кад умре да се зна ко је био“.