СА ИНТИМОМ СЕ УЛИЧНО НЕ ПАРАДИРА
Пише: Драгољуб Збиљић
0.0. Геј и лезб популација „парадама поноса“, у ствари, провоцира огромну већину народа који никада не може позитивно да гледа на мањинско) улично „парадирање“ оним што може свашта да буде, али понос не, јер та област, као љубавна потреба и сексуални нагон, једноставно није у домену никакве врсте стварног поноса. Свака власт која одобри „параду лажног поноса“ мора да падне у очима већине народа, јер та већина никада улично не „парадира“ са својом интимом у вези с љубављу и сексом.
Читава људска историја модерног доба у 19. и 20. веку, нарочито, препуна је протеста, демонстрација, побуна и буна против страних завојевача и окупатора. Унутар сваке државе, пак, у историји је било још више протеста, побуна и буна против сопствене власти која је, по осећању народних маса, мало чинила за народ који их плаћа да владају на најбољи когућуи начин. Међутим, многе власти су се забворављале, па су и своје интересе остваривале преко леђа грађана чинећи им живот тешким, често и немогућим.
У сваком од тих протеста, демонстрација, побуна и буна већих или мањих народних маса неписано је правило било да се народ буни и протестује против узурпатора власти или недовољно успешних владалца, као и против државних служби (пре свега полиције) која обично више брине да чува власт него народ. На удару су бивале институције лоше власти, њихови предводници, средства (не)обавештавања па и њихове друге институције или њихови објекти које власт користи у владавини народом.
0.1. Протест протв народа је необичност
Тек у најновије време појавила се једна једина нова врста протеста који нису уперени против власти, против полиције, против државних институција. Ти су протести готово једино упетрени протрив огромне већине народа у кома та „протестанстка популација“, обично, нема прођу. Реч је, наравно, о геј и лезб популацији, тј. о врло очигледној мањини која је, по својој природи, незадовољна сама собом и својом „изузетном“ природом у својој интими (љубави и сексу) па тражи „параде поноса“ које су, у ствари, саме собом иронија. Јер, у људској природи могуће је ишчашење из уобичајености у љубави и сексу, па уместо да те потребе задовољавају са супротним полом, траже то задовољење у оквиру истог пола.
0.2. Различита мишљења о здрављу геј и лезб популацији
О здрављу те поулације влада у мишљењима и оценама велико шаренило. Једни их, обично, сматрају „болесним“, док други те геј и лезб љубавнике и љубавнице сматра „нормалном појавом“ и додају да им треба обезбедити „сва права“. Истина је често у тако супротним ставовима негде по средини. Могуће је, дакле, да то нису неке очигледне болести, као све друге, али јесу неочекивана, необична, мањинска понашања код људи и малог дела народа. Тешко је дати неку процену процента геј и лезб „зависника“ у љубави, али је за Србију, на пример, тешко рећи да таквих „љубавних корисника“ има више од један одсто.
Зна се доста поуздано да у неким тешким приликама, када су истополци били у друштву које нису могли да мењају (затвори, логори и сл) није мали број корисника „сексуалних услуга“ код истог пола, јер је реч о нагону који у нужди просто присиљава и нагони човека да се некако задовољава с партнером и(ли) партнерком истога пола. Дакле, када је реч о задовољењу сексуалне потребе и нагона није искључено да се људи и жене задовољавају с патнрима и(ли) партнеркама истог пола. А онда, кад се прилике за уобичане љубави и секс промене, ти патрнери и партнерке поново се за љубав и секс „обраћају“ супротном полу. Само малени број тих људи задржи у свести жељу, вољу и опредељење да му се допада партнер(ка) истог пола.
0.3. Слободе су кроз историју увек биле растегљив појам
Како су слободе у свету кроз историју биле врло растегљив појам, поједини људи на власти манипулишу грађанима, па и овим грађанима који бирају истополне партнер(к)е за своје љубавне и сексулане потребе. То је нарочито познато у економски развијенијим државама где један број људи лакше и брже долази до средстава за биолошки живот, па имају и више времена и више економске моћи да се упуштају у разна „испробавања“ у пружању себи задовољстава разних врста, па и кад је реч о овим задовољствима у љубавним односима с партнерима и партнеркама истога пола.
Све нормалне до сада познате цивилизације нису таквом делу популације поклањале посебну пажњу, зато што то није ни потребно посебно чинити. Јер, свака љубав и секс у сфери су интиме сваког човека и жене, па се љубав међу људима обично не оглашава на добош и не иде се на „парадирање“ нити се тиме доскора ико поносио. Како би било да се неко поноси и да „парадира“, рецимо, зато што има нагон за глађу и ту глад задовољава, ако има чиме, како му одговара. Љубав као воља, потреба и нагон у вези са сексом рачуна се у посебну врсту интиме и нико не прави „параду“ на улици ако га одбије партнерка, нити жена прави „параду“ и уличну рекламу ако је одбије момак у њеној потреби да воли и да буде вољена.
0.4. Свако има тешкоћа у проналажењу партнера и(ли) партнерки
Е, сада се појављују геј и лезб које желе да искажу улично незадовољство, протест и лажни понос зато што имају тешкоћа да нађу себи партнер(к)е. И сада се ту појављује онај парадокс из нашег наслова текста. Ова врста „протестаната“ не протестује против власти, не протестује против полиције, него протестује против народа, ваљда зато што је у њему мало представника и зависника од те истополне љубави, а у властима и полицији има највећу подршку у том смислу што их штити од супротног протеста већине у народу.
Наша власт, која је под утицајем и манипулацијом са Запада, принуђена је да на протестима ову геј и лезб полупацију обезбеђује од већине народа коме не смета та популација ни због чега другог, него једино због тога што она једина нападно и на улици тражи своја интимна права која им нико и не угрожава, а једино народу смета то што та мањинска популација тражи да „парадира“ и на улици провоцира већински део
народа и децу. Полиција се посебно спрема за њихову заштиту од већине народа и улази у битку с народом (често и окрвављених глава) да би та геј и лезб популација могла да на пола сата прошета од, рецимо, Скупштине до Студентског културног центра у Београду да би их онда чак и развозила кућама да их не би неко успут препознао и малтертирао. Таква „шетња“ на тај начин не само да је потпуно непотребна него је изузетно скупа материјално и духовно штетна за здравље и мир народа.
У суштини, за таквим протестима против народа, уз чување те мањинске популације од полицајаца, нема никакве потребе. Или не макар нимало веће потребе него што те потребе има у чувању оне огромне већине популације која у љубави и сексу није зависник од истога пола. Ако ови „изузетни“ зависници у љубави и сексу имају тешкоће у избору партнераи партнерки, ништа мање тешкоће немају ни остали већински део народне популације у проналажењу у љубави и сексу партнера и партнерки различитог пола. Чак су веће тешкоће у проналажењу партнера и партнерки у овој већинској популацији. Али, у избору партнера и партнерки обе популације не постоје никакве врсте забрана у избору партнера и партнерки. Јер се интима не може ни забранити. Ако партнера или партнерку пронађете, радите то што желите колико хоћете и колико вам треба. Ако не нађете, не може Вам нико други помоћи да за љубав нађете себи онога ко ће вас „задовољити“. Према томе, разне „параде лажног поноса“, „преформанси“ на ту „тему“потпуно су неприродне и непотребне ствари. И откуд сада право и потреба да једни протестују што отежано налазе партнер(к)е у оквиру истог пола од оних који, такође отежано, налазе партнер(к)е у овиру различитог пола!?
Откуд сада та потреба ове мањинске популације да „парадира“ својим лажним „поносом“, а да ова већина, ваљда, тог „поноса“ нема и зато и не тражи да протестује против народа кад не може да нађе партнер(к)е за љубав и секс!? И то још да тражи да их, као такву мањину, полиција обезбеђује да би они могли да протестују против већине у народу и да успут говори да су „узели Београду и српском народу невиност“. „Узимање“ било чије невиности на силу и „улично“ кривично је дело.
0.5. Протест против народа чиста је сулудост
Ако истополна љубав и није нека озбиљна болест, протести ове очигледне мањине против већине у народу чиста је сулудост, јер се „парадира“ с човековом интимом која се може и мора „излагати“ у просторима где се задовољава и интима ове огромне већине у народу. А то свакако није, не може и не треба да буде улица, јер на улици имају права да буду сви, па и деца (још у љубави и сексу неопредељена и у сваком погледу невина и недужна), па и у том смислу скрнављење улице на овакав начин и коришћење полиције и власти да их штите зато што желе да искажу свој лажни „понос“, стварно нема никаквог ни моралног ни било каквог правог смисла.
То шта желе и „позадински мањинци“ и „предњачки већинци“ имају право да раде како хоће и колико хоће на за то уобичајеним местима ако пронађу партнер(к)е. Могу својевољно да ризикују па да то раде и на улици, али ако добију од некога батине, морају знати да улица не служи за све шта некоме падне на памет да пожели. Улица је јавна површина на којој се може лепо проћи, али и страдати. Човек се на улици обично мора добро чувати: погледати лево, па десно, па пожурити да прођеш, а не да „парадираш“ и да тражиш да те неко штити док парадираш за своје интимне потребе.
0.6. Власт се у вези с „парадом лажног поноса“ гадно игра с народом
Власт се у вези с „парадом поноса“ гадно игра с народом. Нема шта власт да буде у дилеми да одобрава или не одобрава „параде лажног поноса“, јер лажни понос не сме да се злоупотребљава и да се с њим улично парадира. Ова мањина која жели да с интимом парадира идеолошки је инструисана да злоупотребљава власт и полицију и да, у ствари, на тај начин и себе, и полицију и власт сукобљава с народом. Геј и лезб популација „парадама поноса“, у ствари, провоцира огромну већину народа који никада не може позитивно да гледа на мањинско) улично „парадирање“ оним што може свашта да буде, али понос не, јер та област, као љубавна потреба и сексуални нагон, једноставно није у домену никакве врсте стварног поноса. Свака власт која одобри „параду лажног поноса“ мора да падне у очима већине народа, јер та већина никада улично не „парадира“ са својом интимом у вези с љубављу и сексом.
(30. септембар 2012)
Категорије:АУТОРИ, Драгољуб Збиљић, Мишљење, РЕДАКЦИЈА















Molim Pretsednika, da pored ova dva dobra poslednja govora i obecanja i pridruzi se homoseksualcima (bolesnicima) da protetstvuje protiv naroda koji ga je birao i na njegova obecanja stao iza njega. Bolesnicima je mesto u klinikama i na lecenju a ne na ulicama i maltretiranu zdravog naroda.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Da, to je dobro uočavanje: taj „ponos“ je LAŽAN … to je ustvari molba da se oprosti krivica nastranosti.
Свиђа ми сеСвиђа ми се