Издалека се све много боље види!

Драган Симовић

Слово Песниково, Песма благодарна, поводом додељивања
признања Златно перо, од Удружења србских књижевника
Словеније.

Песник је позван да служи Истини и Љубави,
Светлости и Животу, Доброти и Лепоти, а све су то
само друга (и мада привидно различна, ипак, слична и
сродна!), имена за Бога Живога,
за Створитеља.
Онај који служи Богу, служи и Роду својему,
јер и Род је од Бога!
Служећи Богу, Истини и Љубави, гле, Песник и Језику
својих Светих Предака служи, будући да у Језику Душа
Рода и Племена обитава.
Заиста, Језик је пра-завичај Песников!
Језик је наше пра-памћење, наше пра-сећање, наше
пра-бивање.
Језик је Светлост у нама!
Светлост преточена у Звук, у Глас, у Реч, у Слово.
Језик је Душа Народа!
Нема Народа без Језика својега!
Језик је Духовно Биће усаображено са Духовним Бићем
Народа.
Живот Језика јесте истовремено и Живот Народа.
Умирање Језика јесте истовремено и умирање Народа.

Кад један Народ изиђе из Језика својега, убрзо увене и
усахне као биљка ишчупана из корена!
Ко чува Језик, чува и Род свој.
Ко чува Језик, чува и Светлост Бога Живога!
А Песник је, гле, позван, и прозван, да чува Језик као
Светињу над светињама!
Благодарим, од Срца, онима који су видели, и
препознали, дела моја песничка, посвећена Језку и
Роду!
Заиста, издалека се све много боље, и јасније, види!