Председник Србије Томислав Николић планира посету Сочију, где ће се сусрести са својим руским колегом Владимиром Путином. Шта може овај сусрет донети Србији? Са овим питањем, обратили смо се српском аналитичару Бранку Радуну.

 Наш саговорник је подсетио, да је и прва посета иностранству Николића непосредно после победе на изборима- управо била посета Русији. Такође, господин Радун подсећа и на изјаву министра одбране Александра Вучића о томе да Србија неће ступити ни у један војни блок и да би требало да обе стране предузму конкретне кораке ка јачању сарадње у области војне индустрије.

То је једна значајна промена у односу на претходну владу која је била изразито прозападно орјентисана и у односу на претходног председника Бориса Тадића. Можемо рећи да српско-руски односи имају нову шансу, нове перспективе за развој. Мислим да је осим те прве посете председника Русији, изузетно значајно постало и и изјава Александара Вучића, потпредседника владе и министра одбране који је и председник најзначајније странке у Србији који је заједно на изборима победио са Томиславом Николићем, они су иначе у истој странци. Тиме је Александар Вучић трасирао и реалне односе у области безбедности, одбране и финансијске сарадње, односно подржке Русије . Мислим да су Томислав Николић и Александар Вучић један тандем који очигледно настоји да промени садашњу спољну политичку орјентацију Србије у смислу да се води једна избалансирана спољна политика која до сада није била избалансирана. А то значи да су до сада влада и политика председника била изузетно прозападна. То не значи да одустаје од евроинтеграција већ напротив, оне остају битан задатак, али истовремено она жели да гради и јача већ постојеће мостове са земљама, пре свега са Русијом.

Што се тиче евроинтеграција, већ је јасно, да ЕУ неће примити Србију у своје редове без признања такозване државе Косово. Шта може да се деси са политичким курсом Томислава Николића у односима са ЕУ и може ли то да утиче на његову посету Русији? Бранко Радун на ово питање одговара:

Да, он је спреман да мења, али то зависи од реалних услова, зависи од Русије, зависи од његове спремности да одговори на изазове. Значи, свако ко би желео да радикалније промени однос Србије према Русији ризикује конфликт са западом. Дакле, промене могу бити такве да се побољшавају реални односи Србије и Русије у неким конкретним областима, али да некако не иритира ЕУ и САД. То мора да буде пажљиво избалансирана политика, и она не може преко ноћи да донесе велике промене. То је политика неког постепеног отварања Србије према истоку, па између осталог и према Русији. Мислим да ће зависити и од околности у којима се Србија буде налазила, онда ће зависити и од власти у Србији и власти у Русији. Како ће се развијати тај однос, јер није само она једина страна која жели развој односа, потребно је да та жеља постоји код обе стране и да околности иду на руку тим тежњама.

Подсетимо, својевремено је Бранко Радун објавио чланак по називом „Гасне игре без граница“ на српском сајту vidovdan.org- где је било речи о конфликту Русије и Украјине пред, тада нову 2009.годину, због чега су без гаса остале многе европске земље, укључујући и Србију. Кривицу за антируска осећања у Србији, земљи која је генерално русофилска, аутор је положио на прозападне медије. Бранко Радун се позивао на „Блиц“, који је писао- „ето, ваша браћа, нису вам дали да празнујете Божић!“

Ипак, упркос свему, Бранко Радун, подвлачи да су Срби најпре русофили.

Српски народ је генерално русофилски, у великом проценту. Мислим да Русија нигде није популарна као у Србији. Русија доминира испред свих других држава у Србији и наравно Владимир Путин. Ако Срби нису једини русофили у Европи онда су највећи у Европи. И посета Томислава Николића, ако уроди плодом, тј. ако се ти уговори у стратешкој сарадњи у различитим областима конкретизују и спроведу што је значајније од самог потписивања, мислим да ће популарност Русије и Владимира Путина у Србији бити још виша.