Уметност и Истина

Тешко уметнику који се одриче Истине!

Драган Симовић

Уметност мора да служи Истини, будући да је Истина Сам Бог, Сам Дух Стварања!

Уметник је од Великог Духа Стварања примио дар уметнички, да служи Истини, и да се бори за Истину!

Служећи Истини, и борећи се за Истину, и сам уметник постаје Биће Истине, постаје бесмртан и вечан у Вечноме Духу Стварања.

Тешко оном уметнику који напусти Истину, и почне да ствара дела која су противна Истини!

Тај уметник отпочиње да твори тешку Карму, грозну Усудбу, и његова Душа, по одласку са овога света, по Древном учењу Великих Посвећеника, еонима обитава у Пољу Ледене Таме.

Дела која такав уметник иза себе остави, постају тамни ентитети, уистини ентитети зла, који још за дуго трују народе и свет.

Постоје живе божанске душе уметника, и опет, постоје мртве сеновите душе уметника.

Прве су душе служиле Светлости, а друге су служиле Тами.

Србија је данас огледало свеколиког света!

Србија је, зацело, свет у малом!

У Србији је много уметника који су своју душу продали Тами.

Који су се определили да буде одане слуге Тами и Злу!

Нисам могао да поверујем, да у Србији, мед Србима, има толико мртвих душа уметника!

Да има толико јадних и бедних уметника, који се одричу Истине и Светлости, и окрећу се према Лажи и Тами!

Од свих проданих србских уметника, највише их је из света филма!

Гледам лица тих проданих србских уметника, и са тих лица веје метафизичка смрт!

Она најгрознија смрт, што и саму наду на спасење потире!

Нема сврхе да спомињем њихова имена, зато што они више и немају словесна имена!

Они су безимени, мртви и пре смрти!

Уствари, они су умрли оног трена када су окренули леђа Истини, када су се одрекли Истине!

Оно што је од њих још остало, то су само њихови ентитети, њихове сенке и утваре.