АУТОРИ

Стефан Стефановић: Хипокризија модерног друштва – случај Пуси рајота


Стефан Стефановић: Хипокризија модерног друштва – случај Пуси рајота

04 септембар 2012 Стефан Стефановић
ВИДОВДАН.ОРГ

Русија је земља пародокса и крајности. У овој земљи можемо наћи највећег светитеља Православља Серафима Саровоског, највећег уметника и писца Достојевског али и разне масовне убице – сатанисте, као и Пуси рајот. Квазиуметнички перформанс руске панк групе „ Пуси рајот“ у цркви Светог Спаса у Москви којим желе смену Путина, ових дана је главна вест у свим земљама Европе. Ове безумне девојке су изведене пред лице правде а недуго затим заслужено осуђене на 2 године затвора. Сво то светогрђе и анархију прате протести по улицама европских градова и подршке многих „славних“ личности. А сва изопаченост тог чина и прашине који га прати завршило се застрашујућим епилогом – руски сатанисти убили су две жене и њиховом крвљу исписали на енглеском „слобода за пуси рајот“.

 

Овај чин, као и многи данашњи перформанси и организације имају за циљ уништење породице, државе и цркве. Они су направљени само као провокација и афирмација неморала, изопачености и дрскости а као негација традиционалних вредности на којима је човечанство утемељено. Нажалост многи млади људи изгубљеног идентитета неретко се поистовећују са овим корумпираним мозговима. Породица уздрмана многим потресима, све више има противника који желе да је „уметнички превазиђу“ тј. униште. Једна од чланице ове панк групе је оргијала у 8 месецу трудноће као вид јавног протеста! Каква је то порука послата свим младим девојкама које треба сутра да заснују породицу? А какве су поруке свих феминистичких покрета попут Пуси рајота и сестре близнакиње Фемена који својим идејама еманципованости, слободног одлучивања о рађању деце тј. абортирању, „слободном“ промискуитетном животу, руше светињу Мајке, Супруге и Жене?

Атак на Путина и Русију као наследницу Византије

Поред породице данас се ради на томе да се уништи и велика национална породица – држава. А овај перформанс који је уперен против Владимира Путина, као председника, је само експлицитно проказивање става духа времена. А Владимир Путин је један од ретких вођа у словенском свету који није запдна марионета и који враћа интегритет Русији, али и Словенству. Православље које је уништавано деценијама комунизма за време Путина добија шансу да заузме место у Русији које му припада. Земља се екомономски и војно опоравља са трендом да се у време економске кризе тај процес не заустави, бар не значајно. Култура је у процвату, при чему се раде квалитетни филмови из историје и религије. Законима и применом истих, ради на обнови породицу, афирмише је и постпешује док све изопачене појаве у друштву ефикасно сузбија – попут забране геј параде у наредних 100 година.

Протест против данашњег председника је протест против данашње државе Русије. Државе која вековима има тежњу да настави континуитет Византије што је афирмише као алтернативу западњачкој империјалној Америци. Равнотежа духовне и световне власти, патријарха и цара, вертикале и хоризонтале (крст) остварен у најсавршенијој империји икада (Византији), а симболично означен у виду двоглавог орла, може се слободно рећи да је вековима циљ и Русије.

А сећамо се, богата Византија (духом,културом и материјалним) је опљачкана крсташким походима а делом и од пљачкашког плена је изграђена данашња Европа и њени градови. Управо ти градови у којима протестују поштоваоци лика и дела ових девојака. Занимљива је и изјава једног младића на скупу подршке у Београду којом карактерише Русију као фашистичку државу. Парадоксално је да је управо та „фашистичка Русија“ поднела највише жртава у борби против фашизма у Другом светском рату, а са њом и Србија. Но, и једној и другој се данас често спочитава фашистичка идеологија, што је тотална бесмислица, али и планирана малициозност глобалних центара моћи која иде ка томе да развали православну цивилизацију, која, као што сам напоменуо, једина може да буде алтернатива либерално-деструктивној западњачкој цивилизацијској парадигми. Врхунац лицемерја је и што се јавио Барак Обама да подржи Пуси рајот, здушни борац за људска права, притом одговоран за смрт на хиљаде невиних људи.

Пуси рајот – атак на цркву, духовност и све што је свето

Као што се држава полако покушава уништити, тако се и значај припадности неком народу покушава обесмислити, док се већ одавно се изгубила припадност Цркви. А та два идентитета су основна идентитета. „Уметнички израз“ Пуси рајота представља светогрђе према Православној Цркви. Православна Црква, за разлику од Католичке и Протестантске, једина је остала верна Извору и апостолском духу. Духовна посрнулост ових девојака је очигледна па самим тим и не чуди скрнављење светиње Цркве и њене Настојатељице Богородице. Обучене у хулахопке са шареним фантомкама на глави, певајући „панк молитву“ упућену Богомајци Марији, а све то праћено деструктивним звуцима панка и накарадног играња, покушале су да осксрнаве достојанство Цркве, али су много више оскрнавиле сопствено.

Хипокризија тј. лицемерје модерног друштва је више него очигледна. Многи душебрижници који су забринути за људска права ових младих девојака, који подршку исказују како на интернету, у медијима тако и на улици , лицемерно жмуре кад су заиста угрожена људска права па чак и животи. Да ли ће и један од њих изаћи на улицу због убистава невиних жена у Русији пре неки дан од сатаниста или је и то била слобода говора или можда уметнички протест као подршка Пуси рајоту? А можда ће и неки људи протестовати због строге казне сатанистима-убицама? А да не спомињемо и свакодневна убијања, премлаћивања, прогоне које трпе Срби на Косову, народ валда најугроженијих људских права на свету, од стране злочинца Тачија и Нато „мировњака“, за која нико није ни прстом мрднуо…

Све ово показује двоструке аршине и крајњу малициозност и лицемерје предтавника западне цивилизације. Зато није ни чудо што овакве појаве у Русији (али и неретко у Србији) имају подршку од разних „бораца за људска права“, неолиберала, ЛГБТ заједнице, накарадних и неморалних музичких и глумачких звезда и политичара који су пример само по распусном, порочном и изопаченом животу. На нама остаје да одлучимо да ли подржавамо традиционалне и националне вредности као што су породица, држава, црква или ћемо стати уз подметања из глобалне кухиње, којима и јесте циљ разваљивање нације и свега што је здраво и отпорно у друштву, као што су промискуитет, анархија, скрнављење светиња? Да ли смо за највеће људско право – живот или за смрт завијену у форму слободе? Убеђен сам да нам случај Пуси рајот и њихова деструктивност и инструментализованост од стране оних који не желе добро, како Русима тако и Србима, тај избор олакшава у правцу наших историјски проверених вредности и животворне традиције.