Боже, питам Те!

Драган Симовић

Боже, питам Те!

А Ти ми не мораш одговорити одмах.

Одговори ми сутра!

Али, ја морам да Те питам.

Имам пуно питања за Тебе.

Ја ћу само да питам, а Ти ме стрпљиво слушај!

Па када буде дошао Твој час, а Ти ми одговори.

Моје ће Те Срце слушати.

Питам Те, Боже,

 да ли је мој живот до сада,

живот који си ми Ти дао,

имао некаквог смисла?

Питам Те, Боже, да ли сам у свом животу до сада, икакво добро дело за било кога учинио?

Да ли сам некога икада обрадовао?

Да ли сам некога, ма и на тренут један,

 учинио радосним и срећним?

Да ли сам некоме Реч Љубави рекао;

 или, макар,

 једва  чујним гласом

у Срце његово шануо?

Питам Те, Боже, да ли си могао побројати све грешке, и све грехе моје?

И, да ли си био тужан и сетан у часима кад сам се одрицао Тебе?

Кад сам умишљао да Те нема; или да си негде далеко, тако далеко, од мене?

Питам Те, Боже, зашто ближњи моји пате?

Зашто им је све грко и чемерно у овоме свету?

Зашто су њихови боли тако велики и страшни?

И зашто уопште страдају синови и кћери Човечији, од оних који су ударили путем Таме и Зла?

Питам Те, Боже!

А Ти ми не мораш одговорити одмах.

Одговори ми сутра!

Али ја морам да Те питам.

Имам пуно питања за Тебе.

И још ћу Ти нешто рећи, Боже!

Мој Ум зна одговоре на сва ова питања, али моје Срце, моје Биће и моје Суштаство, нису задовољни  одговорима којима се Ум мој задовољава!

И зато Те питам, Боже!

А и Ти си већ унапред знао,

шта ћу, и како,

 да Те питам!