Драган Симовић

Поезија ће спасити Свет!

Песму посвећујем
Зорки, Милану, Радосаву, и иним пријатељима,
који ми припомажу у овоме свету,
да дела песничка творим!

Ма шта ви мислили, пријатељи моји, ја свим Бићем
својим верујем, и знам, да ће Поезија спасити Свет!
Кад кажем Поезија, онда мислим на Дух Стварања,
на Лепоту и Дивоту, на Нешто Божанско што није од
овога Света!
Можете ми се насмејати, можете ме сматрати
занесеним и детиње уображеним, али Глас Бога Живога
у мени, Глас Суштаства Суштог, мени, кроз Биће моје
песничко, вазда поручује, да само Песничка Реч, да
само Велики Дух Стварања, да само Лепота и Дивота
далеких звезданих светова, може спасити све нас, сва
бића ина, као и нашу Мајку Земљу!
Не замерите ми, пријатељи, и ако грешим!
И када будем напустио овај свет, знајте да је тај сан,
који сам и будан сневао, већи и лепши од мене!
Тај сан, гле, бејаше Душа моја жива!