Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац сматра да је укидање притвора првооптуженом за убиство српских цивила у Груборима код Книна 1995. године Фрањи Дрљи још један пример селективне правде пред хрватским судовима и поред јаког притиска међународне заједнице уочи приступања Хрватске ЕУ. Жупанијски суд у Загребу укинуо је притвор Фрањи Дрљи уз образложење да основана сумња да је починио злочин „није таквог квалитета да би дозвољавала продужење притвора“.

29. 08. 2012.  Срна

Фрањо Дрљо на суђењу: Пуштен уз образложење да основана сумња да је починио злочин „није таквог квалитета да би дозвољавала продужење притвора“

 
„Грубори су један од најтежих злочина на простору Хрватске“, рекао је Срни Штрбац, додајући да се тај злочин десио пред очима УН, чије су камере снимиле лешеве.

Он је истакао да се у случају да су Срби осумњичени за такво монструозно дело, не би могло десити да их пусте да се бране са слободе.

„Међутим, проблем у Хрватској је тај што се, када су у питању припадници војске хрватске националности, и у другим предметима дешавало да их овако пуштају да се бране са слободе“, додао је Штрбац.

Штрбац је напоменуо да је на десетине Хрвата ослобођено у кривичним поступцима, где је суд утврдио да се злочин над Србима десио, али нису могли да утврде да су тај злочин починили баш они који оптужени.

Пример за то су, према његовим речима, убиства српских цивила заробљених у полицијској станици у Бјеловару, као и убиство доктора Ранка Митрића, који је одведен из градске болнице у Вировитици и убијен, а његово тело бачено у шахт који је затим миниран.

Штрбац је навео да је злочин у Груборима био обухваћен оптужницом пред Хашким трибуналом, који је утврдио да се злочин десио и да су га извршили припадници специјалне полиције хрватског генерала Младена Маркача, као и ко су били учесници, те ко је покушао да заташка злочин.

Према његовим речима, сам Фрањо Дрљо својевремено је својим претпостављенима у вези са злочином у Груборима рекао – „Ја сам их побио и шта ми можете“.

Бивши припадник Антитерористичке јединице „Лучко“ Невен Јуричић рекао је на суду „да сви у јединици знају ко је убијао Србе“ наводећи имена Игора Бенете и Дрље, али да их он лично није видео да то чине.

Жупанијски суд у Загребу данас је укинуо притвор Дрљи уз образложење да основана сумња да је починио злочин „није таквог квалитета да би дозвољавала продужење притвора“.

Пред Жупанијским судом у Загребу крајем новембра 2011. године почело је суђење бившим припадницима антитерористичке полицијске јединице „Лучко“ за ратни злочин над српским цивилима у селу Грубори код Книна после акције „Олуја“ 1995. године.

У том случају био је оптужен и Игор Бенета чије је тело 2011. године пронађено обешено у шуми на подручју Задра, али је полиција тек пет месеци касније утврдила његов идентитет.

Иако је унутрашњом контролом МУП-а утврђено да је Бенета починио самоубиство, у јавности се нагађа да је убијен како не би сведочио против сабораца о чему су у медијима говорили и неки његови пријатељи.

Тужилаштво терети бивше припаднике специјалне полиције да су 25. августа 1995. године у Груборима убили шесторо српских цивила и то у време када је група специјалаца обезбеђивала пут „воза слободе“ којим је након акције „Олуја“ у Сплит ишао хрватски државни врх на челу с тадашњим председником Фрањом Туђманом.