НЕБЕСКЕ ХИЈЕРОГЛИФЕ
( Одломак из књиге Николе Девуре „ Цар Душан “ у којем монах Теодор Атонски тумачи атоском игуману Данилу и краљу Драгутину „ небеске хијероглифе “ које су се догодиле изнад Саве у граду Дебрцу у јулу 1308.г.)
„-О, краљу! Данас се родио српски цар над царевима.
Као што је данас дрхтао свет пред муњом Господњом, тако ће пред њим дрхтати околна царства и краљевства. Биће украс Србији и свету. Биће зенит и круна Немањића. Хрлиће жедни лепоте да га виде.. Хрлиће гладни мудрости да га чују. Хрлиће храбри да му војници буду. Хрлиће владари да му дворе.
-О, краљу! Гром, од којег се данас потресло све, глас је новорођенчета, којег ће слушати сви. То ће бити глас оног на престолу: чуће га људи и птице, звери и змије, траве и дрвеће. И отвориће од истока врата троја, и од севера врата троја, и од југа врата троја, и од запада врата троја. И биће владар од три мора, и биће владар од три народа. Царство ће му имати хиљаду гора, и биће по мери човечијој, која је мера анђелова. И имаће дванаест темеља: први темељ биће јаспис, други сафир, трећи смарагд, четврти халкидон, пети сардоникс, шести сард, седми хрисолит, осми вирил, девети топаз, десети хрисопрас, једанаести јакинт, дванаести аметист. И имаће дванаест врата, сва од злата и бисера. И врата царства тога неће се затварати дању, јер ноћи у њему неће бити. И неће у њега ући ништа погано, и што чини мржњу и лаж, него само који су записани у животној књизи Бога.
-О, краљу! Наш први цар биће маловремен. Умреће у зениту, као што се и родио у зениту. Отроваће га бела капа на земљиној глави. Као што се данас у подне нас Дебрцом распрсла божја кугла, тако ће се распрснути и његово царство. Завладаће грешни и нишчи. Син његов седеће на престолу, али му глас нико неће чути.
Онда ће доћи племе из Азије, Агарино, као куга, и своју сен наднеће над нашим царством. Оно што остане, биће мало и доста: мало за цара, доста за кнеза.
А кнез, који ће царовати на оно мало Србије што буде остало, биће племенит и мудар, али несрећан, јер ће погинути на једном пољу, од истих оних од којих је погинуло царство. И преселиће се у славу. Његов син и његова жена допашће беде.
Србије као да ће бити и као да неће бити.
Кад умре син тога кнеза, владаће његов сестрић.
Тама дуга, непрегледна тама. У времена и векове Господње све до броја седам хиљада и триста и дванаест годишта од Постања света, над Србијом биће месечев срп. Срби ће бити маломерни. Тада ће се појавити Црни човек, ц копљем светог Ђорђа и његовим именом; и свињском главом ће с неба скинути месечев срп.
Онда ће погинути. Убиће га кум. И тај његов кум сешће на његов престо. И клањаће се и крсту и месечевом српу. И владаће дуго он и његово семе. И Бог ће их исећи кумовским мачем.
Завладаће потомци Црног човека. Биће краљеви. Држава ће им бити већа од наше. Али ће бити несрећни.. Једног од њих, најхрабријег и најјачег убиће кукасти крст. Синови ће му отићи преко мора и лутаће по свету педесет година. И cинови његових синова. А на његов престо сешће странац, са звездом, Набукодоносоровом, на челу. И владаће до смрти, која га, као иноверца, неће хтети у српској земљи, па ће отићи у свој народ да умре. Живот ће свој окончати у знаку четири нуле.
Зло, које је сејао тај човек за живота, никнуће после његове смрти. Срби ће пострадати. Гинуће од лажне браће, која су пре тога, Риму и Меки, продала душу. И та лажна браћа повадиће ноже из потаје, и навалиће на Србе, али ће их ови потући као Исус Навин Амалика и Гаваоните. Онда ће разбраћа позвати у помоћ Рим, а овај остали иноверни свет, и онај преко седам мора и седам гора, којим ће владати Содома и Гомора, и ратоваће тако против Срба, и Срби сами против њих четири године, четири месеца и четири дана. Створитељ света, истинити Бог наш, који од почетка царствује у векове, навек и над нама, неће дати да та ђавоља сила света победи Србе. Али, авај! Међу Србима пашће омраза. Изделиће се рекама и планинама, земљом и небом, душом и телом. Иноверци ће навалити и Србе истерати са њихових огњишта. Сви Срби ће доћи на три реке. И биће три народа у три царства.
-О, краљу! Светом ће до краја овог миленијума владати нека Америја, нова Атлантида, ђавоље царство, које ће запретити Богу и људима, васељени. Освојиће небо, и звезде на небу, гвозденим птицама, лименим лађама, и стакленим очима. Бог ће тада једном Србину, открити тајну муње, и тајну светлости, и он ће те божје силе дати Америма, Каиновим потомцима, с којима ће они поробити свет и оскрнавити света откровења. Србин ће се, онда, покајати и казниће себе ћутањем. Ником више неће откривати те божје тајне и до краја свога живота само ће хранити голубове. И умреће на дан Исусовог рођења.
-О, краљу! Та Америја биће луда земља. Њом ће владати истерани из Раја, и они што су на Бога камење бацали, и од Бога осуђени. Грех, који ће починити и носити на души, Америма никад неће бити опроштен. Изгинуће у рату са светом и са собом. Преживеће, у тој западној Таври, само они који су народ, који су одвајкада ту били и чије црвено семе неће моћи нико отровати. Америја ће, на крају, бити, опет, црвено царство, као што је и била, кад су у њу дошли они који су убијали, лажно се кунећи у Бога.
-О, краљу! Срби ће крајем обе и почетком идуће хиљаде година, бити худ народ, ојађен од разбраће и иновераца, злогласан, али ће сачувати име своје у Господа, и срце, и ум, и неће заборавити Јудине пољупце што их је примио, и од којих је пострадао. Дочекаће миг Господњи за свој гнев у дане правог времена, које ће, после, ући у памћење, као нови почетак бројања година. Бог ће из свог календара избрисати све дане српских душмана, и неће признати њихово време. Срби ће, затим, бити срећно племе, звано Дан, и сваке године тих година у свеопштем времену, дрво живота доносиће им плод дванаест пута у години, као дар Бога народу, који га није издао и није ушао у пећину Вавр. Во веки векова! Амин!“
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…