Сирија – сведочење о цивилизацији са смислом

Југослав Кипријановић

Слом постојећег режима у Сирији омогућио би потпуно затирање хришћанства у овој земљи.

22.08.2012

Нимало случајно од бомардовања Срба у Босни, „Бљеска“ и „Олује“, бомбардовања 1999, рушења „Кула близнакиња“ на Усековање Св. Јована Крститеља 2001, па преко „демократских“ побуна у Египту, Либији и сада у Сирији, најмрачније силе преко НАТО-а и Ал-каиде спроводе тајни паклени план – сатирање православне хришћанске цивилизације, као јединој истинској сметњи коначном зацарењу Империје.

Откуд рушење зграда Светског трговинског центра у овом низу? Мало позната чињеница је да приликом рушења „кула близнакиња“ у Њујорку, до темеља срушена православна црква посвећена Св. Николи, који су подигли Грци пре стотињак година, и за коју још увек немају дозволу за обнову. То, наравно не смета Обами да подржи подизање сајбер-џамије два блока даље са посебним спратом за молитву за вернике свих светских религија. Овај погубни синкретизам само је део плана који је добио на својој ескалацији након 11. септембра 2001: створен је тероризам по моделу Ал-каиде, нови појам за застрашивање планете, нови појам који ће дати оправдање за надгледано цивилно друштво без приватности и војни интервенционизам свугде у свету.

Србија, 2012. Слобино време је прошло, а медијски мрак и цензура на главним медијима не јењава. Готово редовно пратим „неутрална“ писанија о догађајима у Сирији на интернет порталу јавног сервиса. Некако увек склизну у навијање за опозицију режиму Ал-Асада.

 Више од лошег позирања плаћених разбојника који себе називају „Сиријском ослободилачком армијом“, какве смо такође гледали док је „демократски“ свргаван режим Моамера Гадафија, и више од тога што Србија уводи санкције режимима у Либији тад и Сирији сад (sic!),иритира што медијски „запрашитељи“ у Србији и даље мисле да смо, и после на својој кожи проживљене НАТО интервенције на Балкану 1995. и 1999, толико затупљени да верујемо ономе што они пишу! 

Сценарио је јасан: убаци новац, наоружај, обучи (погледајте др Срђу Трифковића у разговору са новинаром РТ-а о активирању кампова на Косову за побуњенике из Сирије), исценирај и изазови сукоб, припиши га противнику, прогласи га геноцидом, пусти банде да врше злочине и покупе свој плен, и кад коначно падне одбрана народног режима, постави свој режим и крени у бескурпулозно искоришћавање природних ресурса, телеса и душе народа док не утихне и последња свест о континуитету државе, постојању нације, о припадности вери и народу.

Било је за очекивати да Срби као православни народ географски најистуренији, позициониран ка центрима Империје, послуже као прва мета у спровођењу нове, а у исто време и древне, али подједнако мрачне стратегије. Дешавало се то и раније у историји нашег народа почев од Косовске битке, па преко многих битака у крајинама и војводинама српским, до стравичних страдања у читавом 20.веку, само је облик био другачији.

Медијска сатанизација Срба која још увек није престала у медијима под контролом Империје, користи исту стратегију у рушењу режима Ал-Асада, само што за разлику од пре 15 година, Интернет је много доступнији, те, барем за сада, можемо наћи и другачију информацију од oне скуване у CNN –у. Интересантна је и паралела о појачаним нападима на хришћане-копте у Египту у време свргавања Мубарака, који су кулминирали масакром на Божић 2010. са злоделима над Србима у Подрињу која чини Насер Орић са својом бандом баш на Божић и Ђурђевдан 1992. До наших интернет портала, а камо ли до медија са националном фреквенцијом не долазе ни информације о страдању православних хришћана у Сирији, којих, као и у Египту, има између 10 и 13%. На следећем линку можете видети снимке са сахране оца и ћерке које је разнео бомбаш-самоубица из тзв. Ослободилачке армије Сирије.

Кад се узме у обзир да је Ал-Асад заштитио права Хришћана у већинској муслиманској Сирији, са којима муслимани живе у миру, оправдан је страх православаца да ће се рушењем Асадовог режима појачати муслимански екстремизам и да ће опстанак древне хришћанске цивилизације у Сирији бити доведен у питање. Колико је Сирија важна као место живог памћења целокупног хришћанског света сведочи и обраћење Светог апостола Павла, који од прогонитеља Хришћана постаје Апостол народа на путу за Дамаск. О како се драгоценом простору за читаво човечанство ради и каквих драгоцених сведочанстава можемо срести у Сирији пример јеМаалули, мали град са мешовитим становништвом које говори Арамејски, древни, готово изумрли језик, којим је говорио Исус Христос и на коме је написана Прва књига Светог Писма Новог Завета.

Слом постојећег режима у Сирији омогућио би потпуно затирање хришћанства у овој области. Зато напад Империје на Асада није само напад на режим, већ је напад на Асада, напад на цивилизацију са смислом.

Кипријановић Југослав