У највећој улици највећег града у Јужној Африци налази се православна црква свети Тома, на чијем улазу доминира натпис „Косово је срце Србије“. Ту је и школа „Свети Сава“. Наши људи сваке недеље долазе у цркву, а на Бадње вече и Васкрс окупи се неколико хиљада

‘Да, знам где је Српска православна црква’. Овим речима репортерима Пресса обратио се таксиста Джери, елегантно попуњени житељ Преторије који вожњама по Јоханесбургу покушава да намири велику породицу.

Није нам био потребнији бољи доказ да су Срби и на крају света, удаљени више од седам хиљада километара од родне груде пустили корење, не дозволивши да духом буду одвојени од матице. Према званичним подацима, на тлу највећег града у Јужној Африци живи више од 20.000 Срба, који сваке недеље у великом броју одлазе на добро познату адресу.

На крају Ривоња роуда, највеће улице у Јоханесбургу, смештене на 2,5 хектара шљаксте земље налази се српска православна црква свети Тома. Саграђена још давне 1978. године као инвестиција ктитора Милета Стојаковића, представља једину сличну институцију на тлу целе Африке.

Иако су репортери Пресса набасали на затворена врата јер је јеромонах Пантелејмон Јовановић на одмору у Србији, није нам било потребно много времена да схватимо зашто поменуто место представља оазу за све наше земљаке који годинама живе и раде у Јужној Африци. На улазу у цркву доминира натпис „Косово је срце Србије“, а одмах поред налази си и наша школа „Свети Сава“, званично отворена 11. априла (на Врбицу) прошле године.

– Можда сте дошли у невреме, јер бисте имали много тога лепог да видите да сте посетили цркву свети Тома пре две недеље. Тада је јеромонах Пантелејмон био овде и он би имао много тога да вам каже. Овде је нарочито живо на Бадње вече и Васкрс када се окупи неколико хиљада људи. Видите и сами да је ово велики простор, да деца имају где да се играју. Отуда свако недељно јутро за Србе у Јоханесбургу почиње одласком у цркву свети Тома – рекао нам је Дејан из Трстеника.

Поменути натпис „Косово је срце Србије“ већ неколико година доминира на улазу испред цркве свети Тома. Зидови школе „Свети Сава“ излепљени су радовима српских ученика, а писмени састав Тамаре и Мирка Ганкуловског посебно је обрадовао фудбалске репрезентативце наше земље, Владимира Стојковића и Марка Пантелића, који су уочи дуела са Немачком били гости јеромонаха Пантелејмона.

– Никада нећемо да заборавимо гостовање наше репрезентације у Јужној Африци, августа прошле године. Тада смо се окупили испред цркве свети Тома, одевени у наше националне боје и отишли у Преторију да бодримо „орлове“. Победили смо са 3:1. То је био наш најрадоснији дан у животу – написали су између осталог Тамара и Мирко.

Иначе, већ крајем претпрошлог века јужни регион афричког континента постао је атрактиван како за западне земље тако и за Краљевину Србију у то време, а нарочито за прве породице Срба које почињу да се досељавају, живе и раде на овом делу афричког континента. Разлог насељавања је откриће дијаманата у Кимберлију, а касније и злата у Јоханесбургу.

Већи део емиграције долази око 1880. године, а за њима убрзо стиже још неколико породица. Сви они практично заснивају прву српску колонију у Јужној Африци. Касније се колонија увећава доласком Срба из Америке који су били копачи злата. Долазе и нове породице за време балканских ратова 1912-1914, Првог светског рата 1914-1918, али у незнатном броју.

ДОСЕЉАВАЊЕ СРБА

Према званичним подацима, у Јоханесбургу сада живи више од 20.000 Срба. Досељавање је почело још у 19. веку, када је афрички континент постао атрактиван због открића дијаманата у Кимберлију, а касније и злата у Јоханесбургу

Један од првих који је стигао у Јужну Африку био је Илија Антељевић који је дошао из Боке Которске. Постао је велики богаташ и угледан човек. Они који се сећају прича из тих времена памте да није било одвајања по националној или верској припадности, и по томе ко је „мали“ а ко „велики“ Србин. Зна се да је пре Првог светског рата основано и организовано радило друштво „Словенска зора“ које је окупљало све Словене у овој земљи. Ово друштво ће наставити са радом све до почетка Другог светског рата.

Велики број Срба емигрирао је у Јужну Африку пред сам почетак Другог светског рата. То су били претежно млади и неожењени мушкарци. Врло тешко су се одлучивали на женидбу са странкињама, а српских девојака за удају било је мало. Многи од њих су први пут видели завичај тек после 40 година.

Након избијања Другог светског рата из Каира долази војна мисија Југославије коју предводи мајор Душан Бабић, а касније за њима у Јоханесбург долази већа група југословенске краљевске војске. Друга група долази из Јужне Америке и заједно похађају разне курсеве који су овде били организовани. У Баргвани, где и данас постоји болница за сиромашне, постојао је санаторијум за лечење савезничких војника оболелих од туберкулозе. Међу њима је било и Срба.

Дарјан Недељковић

_______________________

Извор: ПРЕСС
Објављен 10/8/2010