Како банке мешетаре

 19. 08. 2012. 04:56 Пресс

Све нас је обрадовала вест да према Закону о заштити корисника финансијских услуга банка више нема право да наплаћује затварање рачуна, провизију за подизање новца или слање месечног извештаја корисницима… Ипак, банка не би била банка ако не би смислила начин да грађанима извуче што више новца, па сада поједине банке у Србији, веровали или не, наплаћују отварање рачуна, подизање новца „који није уплаћен по основу плате или пензије“, одржавање рачуна након прве године коришћења…

Економски стручњаци оцењују да се таквом понашању мора стати на пут. Пошто су годинама уназад наплаћивале силне намете корисницима својих услуга, а када је држава стала томе на пут нису ни на какав начин санкционисане, банке су сада нашле рупе у закону и нове начине да од грађана ипак узму и додатни новац.

 
Држава мора да реагује

Економиста Љубомир Маџар слаже се да би држава требало да пооштри закон који штити грађане од разних банкарских накнада.

„Банке су свакако способније и маштовитије у измишљању разних поступака да наплате новац од грађана. То је увек била и остаће неравноправна борба“, каже Маџар.

Он додаје да свакако има места за државну интервенцију и законску регулативу која ће заштитити недовољно упућене грађане.

„Иако је НБС законом ограничила наплату трошка затварања текућег рачуна, као и накнаду за подизање средстава са сопственог рачуна, та накнада се и даље наплаћује, али под другим именом. Сада поједине банке наплаћују накнаду за отварање текућег рачуна, односно наплаћују накнаду за подизање средстава са текућег рачуна ако она нису легла на рачун по основу уплате зараде и пензије“, наводи за Прес недеље директор портала Каматица Душан Узелац.

Како додаје, банке такође, уместо да продају само текући рачун, продају у ствари пакет услуга, што наравно ствара додатне трошкове којих клијент није ни свестан.

„Иако банка каже човеку да је платна картица бесплатна, често избегну да додају да та иста бесплатна картица, када се уђе у другу годину коришћења, носи са собом и накнаде за те услуге, које се често и повећавају“, набраја Узелац.

Он каже да се и услуге СМС и е-банкинга, које се добију у оквиру пакет рачуна, плаћају по тарифама банке, невезано за месечну накнаду одржавања пакет рачуна који нуди ту услугу.И овде није крај. Сви који мисле да је камата на кредит коју предоче у банци све што ће месечно плаћати по основу отплате рата, грдно се варају.

„Ако човек треба да отвори рачун у банци да би могао да узме кредит, трошак месечног одржавања рачуна мора да буде укључен у обрачун ефективне каматне стопе (ЕКС), што наравно поскупљује укупну цену кредита“, каже Узелац и додаје да су у неким банкама почели да уводе и провизију за одржавање кредита у отплати, и то у процентуалном или фиксном износу на годишњем нивоу.
На шта се плаћају накнаде

* Отварање рачуна

* Подизање новца са рачуна ако није легао по основу плате или пензије

* Одржавање рачуна након прве године коришћења

* Одржавање рачуна који је отворен ради узимања кредита

* СМС банкинг

* Е банкингл Провизија за одржавање или администрирање кредита у отплати

Да је тешко стати банкама на пут слажу се економски стручњаци. Како истиче економиста Млађен Ковачевић, најбољи начин би био нови закон, који би направили најврснији стручњаци и у коме не би остало ни најмањег простора за изврдавање.

„И у свету и код нас је очигледно да су банке заиста постале похлепне и да гледају да како год знају увећају свој профит. Неки од тих начина у Србији очигледно нису коректни. С друге стране, у развијеним земљама много се размишља о томе како зауставити ту похлепу и ограничити и контролисати похлепу банака“, истиче Ковачевић.

„Тако рецимо банке код нас, као и у још неким земљама западне Европе, не плаћају порез на профит. И та законска регулатива коју смо увели пре неколико месеци није до краја детаљно обрађена, те би требало ангажовати врхунске стручњаке који добро знају шта се дешава у банкарству у Европи и свету и да се уведу сличне норме и код нас“, сматра Ковачевић.