Мислите ли ви у Србији да продају српских сувенира потпомаже име Београда исписано латиницом или квалитет тих производа
20.08.2012. ФБ Саша Илић
Мноштво шареног света домаћег и страног тиска се Кнез Михаиловом улицом из које је неко паметан давно протерао аутомобиле. Чују се различити језици, многолики људи из разних крајева света купују ситнице које треба да их подсете на српску престоницу, на њену најлепшу улицу, на дух овог народа.
Одлучила сам да својој гошћи из Аустралије, студенткињи етнологије, прво покажем лепше лице Београда.Мојој гошћи, неколико година старијој, која тек учи српски, пажњу најпре окупира латинизација јавног простора престонице. Готово сва обавештења су на латиници! Шоље, чаше, мајице и књиге које купујемо у радњи Културног центра Београда такође су све на латиници. Бацамо поглед на називе фирми и натписе изнад продавница. Сваки десети назив је на ћирилици. Бележимо нека од њих.
На левој страни, на почетку Кнез Михаилове улице, читамо ове натписе: Garinello, Accessorize, Office shoes, Champion, Happening, Vapiano, Beo real estate, Kinstellar, Zara man, Aldo, Monsoon, Paraport, Euromobil, Megasun, Miss sixty, Replay, Carpisa, Euro Giunti (у зградиСАНУ), Beba kids, Lilly, Sisley…
На десној страни, идући од Теразија према Калемегдану, видимо имена ових фирми и продавница: Puma, N fashion, Bomar, Missoni, Gap kids, Sephora, Time out, Legend, Affinity, Sky, Yamamay, Converse, Identico, Swatch, Erste, Tally Weijl, Sisy Lopez, P.S. Fashion, Zepter, Via del gusto, Diesel…
На српском језику, ћирилицом на обема странама Кнез Михаилове улице наишли смо на овеназиве: Просвета, Кнез, Илија златар, Хлеб и кифле, Часовничар.
Премало за центар српске престонице и главни град српске културе. Слично је и са другим деловима града, па и на Новом Београду, где живим. Тамо посебно боду очи светлеће рекламе у којима су многа слова угашена, а она која светле граде на српском непристојне речи или узвике… Срећом, моја аустралијска гошћа те нове спојеве не би разумела. Оно што она разуме и поставља ми као питање своди се, у најкраћем, на следеће: „Мислите ли ви у Србији да продају српских производа, посебно сувенира, потпомаже назив Београда исписан латиницом или квалитет тих производа? Зар ћирилица није изразито обележје српског народа и српске културе, па и сувенири треба да одражавају најважнију особеност српског духовног простора? Зар ћирилица не спада у фонетски и ликовно најразвијенија писма, па су и ваши дизајнери дужни да негују и унапређују његову естетску, ликовну и стилску разноврсност? Зар ваше бекство од ћирилице, да не кажем стид, не одражава нешто од непотребног колонијалног комплекса? И шта ће сутрашње генерације мислити о поколењу родитеља који им нису показали да је ћирилица једна од највреднијих драгоцености ваше културне баштине?
Зар није боље да се свету представљате оним што је изворно ваше, поготову када је савршено као ћирилица, уместо да се китите туђим перјем и показујете туђе увезене ђинђуве?”
Анђела Ћировић
Студент Факултета за културу и медије Мегатренд универзитета
извор чланка: http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Cirilica-umire-na-ulici.sr.html?fb_action_ids=3996981076395&fb_action_types=og.recommends&fb_source=aggregation&fb_aggregation_id=246965925417366
Категорије:Језик, Ћирилица, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Дискриминација ћирилице, Други пишу, КУЛТУРА, Мишљење, СВЕТ, СРБИЈА















Радим у једним локалним новинама (да не рекламирам овде назив). Мислим да нам је технологија одмогла у очувању ћирилице. Али са друге стране, имамо и помоћ те исте технологије јер је сада много лакше претварање текстова из ћирилице у латиницу и обрнуто. Врло често користим алат за конвертовање http://cirlat.pravac.com/ или неке Word додатке.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Београд је ослобођен 20.10.1918. године.
Већ 1.11.1918. управник града Београда, Коста Ј. Туцаковић, издао је следећу наредбу
„Управа града Београда. Свим квартовима и комесаријатима: Непријатељ за време окупације натерао је наше трговце и јавне радње те су на радњама истицали фирме латиницом написане. Наређујем да се ове фирме од данас за пет дана промену, а у року од двадесет дана истакну фирме ћирилицом сходно Закону о радњама. Кварт ће се постарати о извршењу мог наређења, исто објавити и са сваким ко по њему не би поступио – казнити по надлежности.“
Е, а сад нема ко, мада би волео да грешим.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
U ‘demokratskoj’ Kanadi su engleski i francuski sluzbeni jezici. I pokraj toga u Kvebeku, jednoj od provincija Kanade, natpisi na ulicama, imena preduzeca i sl., mogu iskljucivo da budu ispisani na francuskom.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Vracanje cirilice u zivot i opticaj bi se vrlo lako moglo odraditi placanjem poreza za one koji javno koriste latinicu, natpise firmi recimo. Ako ameri imaju poreski popust za film u kome se pojavi americka zastava makar jednom – zasto i mi ne bi bili pametni u slicnom smislu…?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Лепо сте Анђела запазили шта се дешава са Српским писмом.
Све је то последица више-деценијског плана и данас је толико заглупео наш народ да је то постало права катастрофа која је ето видљива на улици што се тиче писма.
Али та глупост се не одражава само на писмо.
Нпр,имате будућег газду приватног предузећа који се ето одлучио да започне посао и уложио је паре,завршио сву папирологију,нашао места за производњу,нашао раднике па затим и продајна места и све је то коштало,наравно зависно од врсте и обима посла а онда долази тај чаробни тренутак када треба да да име својој фирми и да окачи таблу на локал а то је после свих предходних плаћања потпуно бесплатно.
И управо тада тај будући предузетник показује своју линију необразованости,незнања,анти-родољубља или да је назовемо глупости.
Има људи који мисле да је ретроградно писати Ћирилицом тј да је веома европски и модерно писати латиницом или алфабетом.
Питао сам пар познаника предузетника што им фирме нису на Ћирилици и од њих сам добио стварно глупе одговоре а били су смислу да је то ипак посао и да треба да буду модерни а ја ипак мислим да сам их затекао са питањем на које они никада нису ни помислили.
Треба бити оптимиста по овом питању али такође доста радити на едуковању будућих нараштаја и резултати ће се кретати у позитивном смеру по очување Српског писма.
Можда би и влада Србије требала да донесе обавезан закон о истицању Ћирилице на име фирми или чега већ све,а има чега.
Поздрав
Свиђа ми сеСвиђа ми се