Прочитах: „Племе наше сном мртвијем спава док паписти тргују Православљем“ и помислих: ТУЖНО ЈЕ, АЛИ ЈЕ ИСТИНА.

Толико се „ружних ствари“ догађа у овим последњим временима да се понекад питам да ли ћемо уопште опстати као народ када се – то и тако ради… Наиме, од Редакцији познатог извора сазнали смо следећу причу, коју између осталих издвајам као заиста интересантну у потрази за ИСТИНОМ…

16.08.2012.  извор познат Редакцији, ФБР аутор Биљана Диковић

Пре неког времена прогнаше једног честитог монаха из манастира. Они који су га прогнали навели су као разлог – непослушност надлежном епископу. Није то први пут, а на жалост изгледа да није ни последњи. Па тако поставише на његово место неког другог.

Е, тај – неки други свештеник је одрастао у вишечланој породици, у селу близу манастира на Космету. Његови деведесетих избегну, а како су били сиромашни отац га, одмах по завршеној основној  са 14 година одведе у манастир код игумана који је био добар, али стар и болестан и кад се он упокојио, овај остаје у манастиру.
Постао је, како наводи наш извор, лични пријатељ са једним народним послаником из града у близини манастира, за кога је други свештеник!! „доводио младе девојке у манастир, а посланик му се одужио тако што је асвалтирао пут до манастира, 12 километара од главног пута“.

Тако други постаје и лични пријатељ извесног, још једног народног посланика, који је „имао посла са законом“, чак и око „пута за дрогу, јер је манастир на путу према Космету, а сумњало се да је и други био нешто умешан у ту работу“, тако да – „уместо да буде смењен и протеран – он бива награђен од надлежног владике да води рачуна о обнови неког другог манастира“.
Сад, наводно,  за другог из наше приче „народ лаже да је сестрић једног познатог народног посланика и да има факултет, да није ни монах“, а тај „нема ништа више него основну школу“…

…и још: „а тај исти, јако лош народ (у селу где је манастир)“ отпужио монаха који је протеран, овог честитог са почетка приче, „да је наркоман, да сакупља наркомане, а све због тога што није хтео да служи и мења како му је надлежни епископ наредио“…
А ИСТИНА ЈЕ говори се – САСВИМ ДРУГАЧИЈА: „научио тај исти, неморални народ да о Божићу подигне шатру код тог манастира, баца петарде, пије и ко зна шта ради, да у сред поста једе прасетину…“  И ЗАТО ИМ ОВАЈ ДРУГИ КОЈИ ЈЕ САДА ТУ ОДГОВАРА: допушта те „баханалије“, причест без исповести и искреног поста, говори за брата – протераног монаха: „пустите лудог…“
И за сваког, ко у том селу иде у цркву на молитву – а не „да једе и пије“ прозивају да је „луд или да је наркоман“!!!

…и тако је човек, кад је био код аутомеханичара, дан после протеривања часног монаха чуо речи: „Одведоше ноћас специјалци оног наркомана…“

О ВЕРИ ЈЕ РЕЧ, ЧИСТОЈ СВЕТОСАВСКОЈ, која проповеда љубав, ПРЕМА ГОСПОДУ И ПРЕМА БЛИЖЊИМА, па нећу бити оштра у оцени стања: КРАЈЊЕ ЈЕ ВРЕМЕ ДА СЕ ПРОБУДЕ ОНИ КОЈИ НЕШТО ВИШЕ МОГУ ДА УРАДЕ ДА СЕ СТАЊЕ У ДАНАШЊОЈ СПЦ ПРОМЕНИ…
НЕ, ОВАКО СЕ НЕ СВЕДОЧИ ВЕРА.
НЕ СА РАЗНИМ ПЕРФОРМАНСИМА У ЦРКВИ, ИСМЕВАЊЕМ И „БРЗИМ СПРИНТОМ КРОЗ МОЛИТВУ“ – УМЕСТО СА СМИРЕЊЕМ. Мир и одмереност, благодат – улази са истинском вером у душу сваког човека. А душа није на продају, она се рачуна на страшном суду, заједно са поступцима, чак и оним који су остали само у мислима.

ПРАКСА свештеника СПЦ данас је: на време затворити очи пред проблемима и слепо слушати оног који је надлежан, јер је он „директор предузећа“ и ако се не слуша нема парохије… па млада жена и ситна деца остану без крова и хлеба. А старији свештеници – неће „да се мешају у свој посао још коју годиницу“  – а прековремено и без фискалног „раде читање колача, водицу, венчања итд.“ добро је да се заради који динар „екстра“ преко пензијице… Може се остати и без манастира, звања, може те протерати, оклеветати, гонити, са све „народном милицијом“, и то по наредбама у писаном облику КАО НЕПОСЛУШНОГ…

Али, ВРХУНАЦ, незамисливо обичном мирјанину је то – да епископу не одговара честит монах већ онај ко је био „макро“ у манастиру за политичаре – то је тек скандал!

И онај ко одбија да руши оно на чему је одрастао и чиме се духовно појио: Свету Литургију, србску СВЕТОСАВСКУ цркву – НИЈЕ добар за садашњу папску СПЦ – а овај други јесте: јеретик и слепи послушник човека, уместо ревнитељ за Господа…

Ако је и реч овог навода истина – онда је јерес и неморал дубоко упливала и укоренила се у србску православну цркву…

+++

+ Људско срце +

По природи људско срце је чисто, меко, топло;
али када страсти (грешне навике) продру унутра,
оно постаје хладније, тврђе и тамније.

Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно,
лажи (преваре) отврндњавају срце,
његов нормални проток смирења је оштећен
поквареношћу и злобом.

Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе,
верник је још више убеђен у држање Божијих заповести,
јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова
и одмор од напада злих људи.