Пуних девет година од страшног масакра српске деце у Гораждевцу код Пећи, када су на обали Бистрице 13. августа 2003. године албански терористи с леђа пуцали на децу и младе који су пекли кукуруз и купали се, проводећи тако летњи распуст. У том нападу тешко су рањени Марко Богићевић (12), Драгана Србљак (13), Богдан Букумирић (14) и Ђорђе Угреновић (20). Рафали су испаљени из правца албанског села Захач, а терористи су испалили 90 метака.

„ВРЕМЕ није зацелило ране. И никад неће. Повређује нас занемаривање овог страшног злочина, јер за убицама наше деце нико не трага. Убице деце више нико не тражи“ кажу родитељи, „Живим да бих сведочио“ каже Богдан Букумирић.
12. август 2012. ИЗВОР: РАЗНИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Место злочина

У Гораждевцу код Пећи данас је обележена девета годишњица терористичког напада у ком су на обали реке Бистрице, на купању, убијена два српска дечака, а рањена још четворица. У цркви Пресвете Богородице у Гораждевцу одржан је парастос Ивану Јововићу (19) и Пантелији Дакићу (13) који су из заседе убијени хицима из ватреног оружја.
Злочин се догодио на обали реке Бистрице, у Гораждевцу, док су се деца купала и играла, проводећи тако свој летњи распуст. Рафали су испаљени из правца албанског села Захач, и у овом нападу тешко је повређено још четворо дечака и девојчица: Марко Богићевић, Драган Србљак, Богдан Букумирић и Ђорђе Угреновић.

ФБ страница Глас Косова и Метохије:
„Нема правде за Србску децу убијену у Гораждевцу на данашњи дан 13. августа 2003. Убице су још увек непознате. Иако је злочин одмах осуђен од стране УНМИК-а, КФОР-а, Косовских албанских званичника, ЕУ, Русије , Француске и Америке терористи су до данас остали непознати.“

Богдан Букумирић имао је само 15 година када је био мета нечијих лудачких рафала, испаљених у децу која су се купала на Бистрици, у свом родном Гораждевцу код Пећи. Данас је стасао младић, али време није зацелило ране. И сећање на његове страдале другове Ивана Јововића и Панта Дакића, 13. августа 2003. године.
– Река је била море гораждевачкој деци, у кругу слободе, колико је наше малено село – прича Богдан. – Изашли смо да се окупамо и играмо. Одјекнули су пуцњи. Панто и Иван су убијени, нас четворо смо тешко повређени… У борби за животе преживелих голготу су живели и наши родитељи. Нама су остале ране, никад излечене. А њима патња што злочинци измичу правди.

Богдан Букумирић је, после седам прострелних рана, остао без слезине. Бубрега. И дела лобање. Само надљудски напори лекара и његова дивовска воља да преживи, када је готово био отписан, превагнули су од смрти ка животу. Дуготрајно лечење, међутим, није значило и потпуно излечење. Богдан још тешко помера шаку. Реакције на сваку промену времена су болне и готово неподношљиве.
– Болније од тога је сазнање да над страдањем гораждевачке деце још дрхте само њихови најмилији – говори Богдан. – Знам њима нико убијену децу не може да врати, за њих лека нема, као и за дубоке ране на душама нас који смо преживели. Препуштени смо да их лечи народ. Само он пружа руку помоћи. И утехе.

Поводом деветогодишњице овог масакра огласио се шеф Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин. Он је позвао Еулекс да поново отвори истрагу и пронађе починиоце и одговорне за злочине у Гораждевцу. Оценио је да је “несхватљиво да после толико година није пронађен ниједан осумњичени и да нико није осуђен”.
– Позивам Еулекс да обнови истрагу коју је прекинуо због недостатка доказа – казао је Вулин, и упитао који је више доказ потребан од убијене деце у реци Бистрици, док убице стално измичу и остају далеко од домашаја правде.
Данас су из Гораждевца родитељи и родбина убијених српских дечака Пантелије Дакића и Ивана Јововића, на обележавању годишњице страшног масакра, 13. августа 2003. године, поручили:
– Сви су заборавили нашу децу. Више нико не зове, нико нам се не јавља, нико не тражи, не гледа – каже Сенка Јововић, Иванова мајка.
– Истрага је обустављена, нико није крив! Јесу ли онда, деца крива? Или, можда ми што смо их пустили да се купају и играју?

ДА СЕ ПОДСЕТИМО ШТА СУ ГОВОРИЛИ „НАДЛЕЖНИ“:

После напада представници међународне заједнице обећали су да ће „преврнути сваки камен да пронађу починиоце”, али су убице и данас на слободи.

Штавише, крајем 2010. године истражитељи Еулекса су обуставили истрагу због недостатка доказа, а тужитељка Сагмајстер Ранцигер из Словеније је о томе тек 9. фебруара 2011. године званично обавестила породице страдале деце.

Прошле године је портпарол Еулекса Ирина Гудељевић навела да је Еулекс случај Гораждевац наследио од Унмика, с досијеом у „поприличном нереду” и да је стално позивао да се сви који имају било какве информације или доказе у вези с тим злочином јаве Мисији ЕУ.
„Наши полицијски истражитељи и тужилаштво су поново испитали све сведоке који су били на располагању, јер многи од њих нису били ту или нису желели да сведоче. Све информације су поново анализиране, али без резултата и наш тужилац је донео одлуку да истрагу затвори… све истражне радње исцрпљене, а осумњичени нису идентификовани”, казала је тада Гудељевић.
Она је додала и да „свака званично затворена истрага може бити поново отворена уколико се појаве нове информације”.
Одлука Тужилаштва изазвала је шок и огорчење породица жртава, а Букумирић, који је једва преживео напад и остао трајни инвалид, и даље инсистира на томе да се овај злочин не сме затворити.
– Док сам жив, тражићу да се пронађу злочинци – каже Букумирић.
Он је у понедељак, подсећајући на дан страдања, упутио апел новим властима Србије да од међународних институција на Косову траже да се истрага поново покрене. Тим пре што је Еулекс за то изразио спремност, уколико дође до нових сазнања о терористичком нападу у Гораждевцу.
– Како је могуће да ни девет година није било довољно истрази да пронађе барем један доказ – пита Богдан. – Да је истрага вођена како треба, барем би тај један доказ био доступан.

Косовска и полиција Унмика, како је саопштено, саслушали су више од 75 људи и претражили око сто кућа, али „нису дошли до информација потребних за хапшење починилаца“. Родитељи убијене деце, међутим, све време су тврдили да знају ко је пуцао на децу.

+++

ЗЛОЧИН ШИПТАРСКИХ ТЕРОРИСTА НАД СРПСКОМ ДЕЦОМ У СЕЛУ ГОРАЖДЕВАЦ КОД ПЕЋИ КОЈИ СЕ ДОГОДИО У 13 ЧАСОВА И 20 МИНУТА 13.08.2003.


МЕСТО ЗЛОЧИНА КАДА СУ ШИПТАРСКИ ТЕРОРИСТИ ПУЦАЛИ НА ДЕЦУ ИЗ ГОРАЖДЕВЦА КОЈА СУ СЕ КУПАЛА У РЕЦИ БИСТРИЦИ

ИВАН ЈОВОВИЋ Од оца Милоша и мајке Спасеније, рођен 10.03.1984. год. у Гораждевцу. Од задобијених повреда преминуо је на лицу места

ПАНТО ДАКИЋ Од оца Милисава и мајке Гордане, рођен 09.10.1990. год. у Пећи. Од задобијених повреда преминуо је на лицу места

БОГДАН БУКУМИРИЋ (ПОВРЕЂЕН)- НА ИНТЕЗИВНОЈ НЕЗИ НА ВОЈНО-МЕДИЦИНСКОЈ АКАДЕМИЈИ У БЕОГРАДУ

МАРКО БОГИЋЕВИЋ, Од оца Драгана и мајке Љубинке, рођен 12.06.1991. год. у Пећи. (ПОВРЕЂЕН)

ДРАГАНА СРБЉАК, Од оца Рајка и мајке Мирјане, рођена 19.06.1989. год. у Пећи. (ПОВРЕЂЕНА)

БОГДАН БУКУМИРИЋ, Од оца Милана и мајке Лоле, рођен 22.03.1988. год. у Пећи. (ПОВРЕЂЕН)

ЂОРЂЕ УГРИНОВИЋ, Од оца Димитрија, рођен 01.01.1983. год. у Пећи. (ПОВРЕЂЕН)

извор:  „Дан Ветерана – Видовдан“ петак, 27. мај 2011.