Ових дана, чула се изјава два посланика Европског парламента о проблему признавања независности самопроглашене републике Косово. Изјаве су дате у различитим околностима, али је њихова суштина иста. Непризнавање бивше српске покрајине, као суверене државе, од стране пет држава чланица ЕУ, као и саме Србије, наводно води расколу унутар ЕУ и ствара препреку на путу њеног даљег ширења.

Европске новинске агенције недавно су навеле саопштење члана Одбора за међународну политику Европског парламента, посланика из Мађарске Ђерђа Сјофлина. Србија ће, како је рекао, „пре или касније морати да прихвати да је Косово независна држава“. Није битно, он је одлучно рекао, колико је болно ово признање за Србију. Он је додао да државе које желе да се придруже ЕУ, морају да успоставе добре односе са свим својим суседима. У истом духу изјаснила се и аустријски известилац Европског парламента о Косову Улрике Луначек. Она је такође јасно ставила до знања, да је улазак Србије у ЕУ могућ само у случају признавања независности Косова. Истовремено Луначек упутила је критике на рачун 5 земаља ЕУ које нису признале Косово.

Недавно изабрани председник Србије, Томислав Николић је раније рекао да је ЕУ за његову земљу – „први али не и једини избор“ и да је спреман да се „бори за Косово“. Позиције српског руководства су јасне. Али, овде позиција Брисела, који ратује за даље проширење ЕУ,покреће низ питања код политичара и стручњака. Познато је докле је довело непромишљено прихватање источноевропских дошљака уЕвроклуб. Веома скептичан по том питању је и Владислав Белов руководилац одељења земаља и региона Института Европе:

Понавља се иста грешка – каже Белов. – Мој став је чврст. ЕУ је већ практично без контроле. Због тога је потребно размотрити механизме за сарадњу са ЕУ без чланства. Ови механизми постоје. А прикључивати нове чланице, то никуда не води.

Дакле, можда је добро, што је Косово и даље препрека за оне који желе проширење ЕУ. Ако се ово подручје претвара у педале за гас, вероватно можете да полетите и у амбис.